San u javi

To si ti

moja poezija — Autor vladica @ 07:00

To si ti

Ona zvezda na nebu što najlepše sija u mraku,
Onaj prelepi planinski cvet koji je Bog stvorio,
Onaj potok što žubori , sa kristalnom vodom,
Onaj dragi kamen iskopan sa dna zemlje,
Ona duga na nebu, prelepih boja,
Onaj anđepski vodopad , najlepši na svetu,
Ono narandžasto sunce na nebu, što sija,
Onaj topli vetar što najlepše miluje lice,
Onaj mesec prelepi na nebu što osvetljava pute,
Onaj najlepši biser u moru iz najvećih dubina,
Onaj san koji sanjam danima ,
Onaj prelepi lik koji ugledah u svom životu,
Ono, sve što nabrojah , sve to si ti.

 

 

 


Proplanak sreće

moja poezija — Autor vladica @ 13:10

Proplanak sreće

Na nekom proplanku , na ovoj planeti , živi neki divan svet.
I taj svet satkan je od safira i ćilibara sreće.
Pokušavam da uđem u taj svet, ali mi kažu ti nisi za ovde.
Ti pripadaš onom svetu , gde ostaju oni koji nisu voljeni.
Ti pripadaš svetu koji nikada ne može ući u ovaj svet.
Svet od safira i ćilibara sreće , tebe ne želi.
Stajao sam pognute glave , tužnoga lica i gledao
Gledao te proplanke sreće koji mi nisu pripadali.
I kako je prolazilo vreme u tim večnim pogledima,
Ja sam slivao niz obraze suze od krvi satkane.

Nemoj plakati reče žena ta , zbog koje suze ronim,
Nemoj plakati jer tvoje suze nisu vredne.
Nemoj stajati pred ovim proplankom sreće.
Tvoja sreća ne stanuje ovde, ti je ovde nećeš naći.

Okrenuo sam se i tihim hodom, otišao u noć
Pognute glave , i tužnoga lica , sav u suzama
I znao sam da tamo ne pripadam, ali hteo sam da je vidim.
Da joj samo jednom pogledam u oči i kažem joj stih života.
Ali ona nije htela da ga čuje i sada ja savijam glavu ka zemlji.
Tiho koračam u svetu tame , bez nade za proplankom sreće.

 

 

 


Mesto gde počinje ljubav

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:00

Negde , daleko. Duboko u našem mozgu , smestila se je jedna čudna zemlja. Ta zemlja , nije ovakva kakvomsada koračamo. Ta zemlja , je zemlja mašte naših mozgova. I kada naš mozakzapočne svoju maštariju , onda se u toj zemlji stvaraju najlepša prostranatva ,u kojima naša srca zauzimaju najlepša mesta.

 

Jednom davnojedan čovek je poželeo da u svojoj mašti napravi svoju zemlju snova . Sedeo jena obali jedne srebrne reke i uživao u svetlucanju površine reke koja je mirnoi neprimetno tekla. Odsjaj sunca udarao je u površinu vode i svetlucaočovekovim licem.

Taj treptajtoliko je umirio čoveka da je potpuno zaboravio gde se nalazi. Čovek se potpunoopustio i prepustio mašti. Njegova mašta je bila sasvim jednostavna. Želeo jesamo jedan sasvim običan život koji bi mu podario ženu koju će voleti i koja ćemu se radovati tokom njihovog života.

Ta mašta jednogdana postala je zbilja. Na obali iste reke čovek je upoznao , a kasnije otpočeoživot sa ženom sa kojom se je voleo. Ali ljudi kadkad i ne maštaju , a ljubaviim se ostvaruju. Ja kažem , padaju im s' neba.

Ja ne volim ništašto pada s' neba, već u životu samo želim da dobijem ono što zaslužujem.

Ako pak ništa nezaslužujem, neka , neka ostanem bez tih darova.  Verovatno ih ne zaslužujem , verovatno to voćenije meni namenjeno.

Zato ipak jesamza mesto tamo gde počinje ljubav , ono postoji , znam da postoji.

Ja sam ga upoznao.

Veruješ li ti uto ?

 


Danas u nedelju

moja poezija — Autor vladica @ 19:00

Danas u nedelju

Danas u Nedelju, ovog Božijeg dana,
ja mislim na tebe, mislim i nadam ti se
nadam se da ćeš me ponovo posetiti u snovima
i pružiti ruke , da te dotaknem samo , makar
makar taj san trajao tako kratko, samo tren.

Jer taj tren čini život moj, taj tren,
to je tren mog života koga čekam tako dugo.
Možda nisam ni primetio, ali ostareh čekajući
taj san, jer svako nešto u životu čeka.
A ja samo taj jedan jedini san, jedan tren.

Svako veče , ležem sa nadom da će on doći
da ćeš i ti doći sa njim u mom snu, da te vidim
da vidim tvoj lik, da te barem tako ugledam.
I danas u Nedelju , ovog Božjeg dana,
ja Boga molim da mi te pošalje , samo u snu.


 


San ili java

moja poezija — Autor vladica @ 22:36

San ili java

Mila moja….u ovoj Junskoj noći sve me podseća na tebe.

Svaki pogled moj....tebe traži...

Traži tvoje ruke....tvoju kosu....tvoje usne...pogled tvoj.

Tvoje ruke u mislima ljubim, tvoje ruke milujem u snu...

Mislim kako milujem tvoju kosu, kako zavlačim prste u njoj.

Kao da mi prsti moji kazuju da im tamo mesto pripada.

Zamišljam kako svojim usnama dodirujem tvoje. Tako mekane, slatke, vlažne..

Mislim kako gledam oči tvoje., kako im šaljem ljubav svoju . I kako oči tvoje prihvataju

govor mojih očiju.

I sve je kao u snu....a tako blizu javi. Tako blizu , da osećam miris tvoga tela,

da osećam , tvoju mekanu kožu, da osećam kako moje ruke klize njom sasvim lagano.

Znam smem da maštam. Smem li da se nadam ? Smem li da verujem da posle sna

dolazi java ?

Mila moja ....u ovoj Junskoj noći sve me podseća na tebe.

I znaj mila moja.........da postoji neko, preko sedam gora....ko misli na tebe, svakog

minuta, i znaj mila moja , da taj mašta o tebi.... da se iskreno nada...da posle sna dolazi

java.

 

 

 


Poljubac iz daljine

moja poezija — Autor vladica @ 23:45

Poljubac iz daljine

Odnekud iz daljine, kao list koji sa grane pada
doleteo je i pao mi na lice jedan poljubac.
A bilo mi je hladno i bio sam se smrznuo.
A taj poljubac, topao iz daleka ,
dotako je moje lice i ostao na njemu.
Ostao je toliko dugo, toliko da me ugreje.
I jeste me ugrejao i vratio mi je rumenilo na lice
prstima je potekla vrelina
a kroz telo se osetilo strujanje topline.

Poljubac iz daljine , došao je kad treba
i kao da je znao da mi je potreban bio
i kao da je znao da ga ja očekujem.
Snaga tog poljubca, stavila me je na noge
a njegova jačina, vratila me je u život.
Kada bi mi dolazio češče , baš kada mi zatreba
ja bih ga čekao , na onom raskršču puteva nade.

 

 

 


Ima li u avionu izbacivača ?

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 23:58

Ima, ima........

 

Tražim neke slike večeras i naletoh na fotografije sa mojih putovanja.

Setih se da sam negde napisao jedan tekst o jednom mom putovanju na daleki istok i sa osmehom na licu reših da vam prenesem taj tekst.



Ovu zgodu moram da vam prepričam.



Sećam se svog prvog putovanja na daleki istok. Avion JAT-a poleteo je negde pre ponoći. Linija je bila Beograd-Dubai-Bangkok-Singapur...pa za Australiju.

Let do Bankoka traje 13 sata, s tim što je avion sletao u Dubai, na dva sata pauze.



Ništa posebno, te Novembarske hladne noći , uslovi za poletanje su bili idealni, i avon je krenuo na vreme. Tadašnja moja destinacija bila je Bangkok, tako da sam znao da me očekuje dugotrajan let. Lepo smo se smestili ....ja sam sedeo pored jedne bakice...pored prozora tik uz desno krilo aviona. Avion dobro popunjen.....počeo je da uzleće. I kako je uzletao u pravcu juga.....sve sam imao utisak da zbog težine neće moći da se dovoljno odlepi sa zemlje.....a i ja sam pomalo počeo da se podižem sa sedišta kao da ću moći da mu pomognem u uzletanju. Smešno za ne.



Negde iznad Damaska........osetio sam drmanje mog sedišta. Putnik iza mene počeo je da bukvalo drmusa moje sedište. Putovao je sa nekom devojkom....on onako obučen u hipi stilu se je svo vreme na nemačkom raspravljao sa njom. Drmusanje mog sedišta se je nastavilo. Bio sam učtiv, samo se blago okrenuvši prema njemu u nadi da će ga moj pogled zaustaviti. Ali .....on neće pa neće da prestane ...i dalje je nastavio torturu nad mojim sedištem. Sve to je primetila stjuardesa i okolni putnici. Baka pored koje sam sedeo, samo je prevtala očima.



Nešto kasnije ...došao je i fly director.......i onda sam shvatio da je on Švajcarac, kada mu je šef posade rekao da se upristoji i da to ne bi mogao da radi u Swiss Airu.



Šta mislite......da li ga je poslušao ? Ne. I onda reših ja da stvar preuzmem u svoje ruke. Pitam ja njega kakav problem ima i hoće li prestati da me maltretira ? Tip ...onako unezverene face......mislim da je bio pod nekim sedativom....izvadi digitron......i poče da mi kuca brojeve , kako bi mi objasnio koliko još imam minuta života.



He......proradio je Balkanski mentalitet. Vidim svi putnici čekaju da se nešto desi. Svi su bili umorni od njega. A i ja .......pa ako je ...prevršilo je meru. Neću valjda zbog njega da se vozim na krilo aviona. Uzmem ja njemu iz ruku onaj digitron i lepo ga razbijem o pod. A njega dohvatim za kragnu i opalim mu šamar, tako da je samo seo i ućutao se do kraja putovanja.



Šta mislite kakva je reakcija bila ? Aplauz .......svih putnika, kao da sam bio strelac nekog gola. Posle toga stjuardese su našoj bližoj okolini točili besplatno piće do Bankoka. Jedna mlađa stuardesa.....me je okruživala pažnjom ( kad to nisam znao da iskoristim).

Eto to je jedna moja dogodovština sa jednog putovanja.



 


Četiri sveće

power point — Autor vladica @ 22:45

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 1,3 MB)

Plavo

power point — Autor vladica @ 22:59

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 2 MB) 

Tamo daleko

moja poezija — Autor vladica @ 21:50
Tamo daleko

Znam, tamo negde daleko sada razmišljaš
I sasvim sam siguran da me se setiš
I da te pomisao na mene, blago obuzima
Razmišljaš o tome kako bi izgledao naš susret
Da li bi nebo bilo iste boje
Da li bi listovi na granama ostali onako jedro zeleni
Razmišljaš o tome da li bi svet bio drugačiji
Možda baš onako kakvog ga u snovima želiš
Ali ja ne umem da ofarbam svet
Znam samo da ti napišem pesmu
I da ti pročitam stihove onako na uvo
Kako ja to dobro znam , veruj mi
Svaka izgovorena reč klizila bi tvojim mozgom
I trajno se urezivala u tvoju memoriju
Da , baš to umem
Ostavljam ti sada da nastaviš da pleteš misli
Da u njima praviš cvetove od emocija
A ja , ja ću ti još koji put napisati pesmu
I zamišljati kako ti je recitujem na uvo
Znam da bi to želela.




Powered by blog.rs