San u javi

19 Avgust 2007
Vozio Ja
Kilometara 50

Tog dana sam bio u okolini Vranja, naravno bajsom ......i bajs je izdržao moju debljinu tj težinu, za divno čudo, ma šalim se naravno , moja težina je idealna. 

Meta , mojeg obilaska je bila crkva Preobraženje u istoimenom selu , tj selo se tačno zove Preobražanje. Ali moram priznati da sam omašio put i vozio dodatnih 10km više i natrag 10 km i crko sam na jednom usponu. Došao do sela Lepčince gde je smešten ženski manastir , ali sam odlučio da ovaj manastir posetim drugi put i malo popričam sa časnim sestrama. Dosad sam bio tamo dva puta, dočekaju te kafom , rakojom i slatkom od kandiranog voća.

Usput sam obilazio prvi put bajsom predivne predele , i da započnem ovom slikom.

10 km od Vranja jugo-istočno

ne znam da li može da se na lici vidi uspon , ali je baš , baš preveliki i dosta dugačak..... 

Usput mi je pažnju privukla šumska kornjača. Zastao sam da i nju uslikam. Posmatrala me je kao nekog predatora , ali brzo uvidela da sam joj prijateljski naklonjen. Pomazio sam njen oklop i poželeo joj srećan život.

Nekad životinje bolje razumeju ljude , nego što se sami ljudi razumeju međusobom.

krivudavi put mi je pričinjavao zadovoljstvo u vožnji , a oči su uživale u zelenilu 

A onda nadomak sela Lepčince , prestaje asvalt i počinje makadam. Tu časne sestre putuju svojim džipovima do manastira.  

u povratku to izgleda ovako

I onda , crkva Preobraženje Gospodnje. Stara crkva, u kojoj sam upalio sveće . Sa okačenim ikonama. Prosto se pitam kako ljudi iz vrha Srpske pravoslavne crkve ne ulažu u renoviranje ove crkve. Na slici se vidi i stari sveštenik koji je danas prezaposlen. U selu nešto nalik na vašar , sa dve tri tezge, sa traktorom punim hladnog piva, sa seljacima koji su zapevali neke meni nerazumljive pesme.

I to je kraj ove priče. Postavio sam je kao uvod u priču koju ću uskoro ostaviti kad budem otišao do ženskog manastira i tamo budem razgovarao sa glavnom sestrom.  

Posmatram kako kišne kapi ispisuju nekim čudnim slovima , neke čudne reči.
Ne pokušavam da saznam značenje tih reči , ali kišne kapi pokušavaju da nam predtave neku dušu vode !
Da , i voda ima svoju dušu satkanu , od najsitnije vodene prašine.
Osmehnuo sam se na ovu svoju misao , jer mi nekako daje nadu da mogu od vode puno naučiti , da se vodom mogu poigrati.
Jeste li pokušali ikada da u nekoj barici , nastaloj posle kiše ispisujete reči ? Čudite se ?!
Ispisujete reči , baš onako kao kad ih prstom ispisujete na pesku !
Ja ne ispusejem reči u pesku , jer ih voda prekrije i obriše. Već ispisujem reči u vodi , tada one ostaju večito zapisane !
Kiša je neumorna ovih dana. Neko kaže dosadna. Ja je baš puno ne volim jer mi remeti neke planove . Ali volim da je gledam kako pada i kako svaki santimetar na zemlji dobuje nekim čudnim prirodnim dobošem.
A vi kad prođete pored barice sa vodom, pomislite da se i u vodi može napisati reč.
Tu reč ćete upamtiti zauvek !

To si ti

Ona zvezda na nebu što najlepše sija u mraku,
Onaj prelepi planinski cvet koji je Bog stvorio,
Onaj potok što žubori , sa kristalnom vodom,
Onaj dragi kamen iskopan sa dna zemlje,
Ona duga na nebu, prelepih boja,
Onaj anđepski vodopad , najlepši na svetu,
Ono narandžasto sunce na nebu, što sija,
Onaj topli vetar što najlepše miluje lice,
Onaj mesec prelepi na nebu što osvetljava pute,
Onaj najlepši biser u moru iz najvećih dubina,
Onaj san koji sanjam danima ,
Onaj prelepi lik koji ugledah u svom životu,
Ono, sve što nabrojah , sve to si ti.