There was a blog

Detlić

**** — Autor vladica @ 13:55

Volim da pišem tekst u samom blogu, ne kopirajući ga sa nekog worda ili wordpad-a. 

Tu nekako imam slobodu da već vidim kako će na licu mesta izgledati taj tekst. A počeo sam da pišem ovaj post zbog jednog prelepog stvorenja koje me je uveseljavalo celo jutro. Detlić koji je celog jutra u drvetu moga komšije kuckao po kori i tražio hranu, za sebe, možda svoje mlade ptiće?!

Otvorio sam prozor i posmatrao sa kakvom lakoćom skakuće po drvetu i kako neumorno kucka praveći neke tonove, valjda nekakve šumske muzike.  

Moje prisustvo sa prozora nimalo ga nije ometalo i prosto se navikao na moju prisutnost. Ja nisam odustajao i rešio da ga odgledam sve dok bude bio tu u mojoj blizini.  Posle pola sata ptica je odletela. Gde? Negde u nekom šumarku. E zaboravih da mu kažem da nailazi proleće i da ću ga svojim bajsom posetiti u tom šumarku.

Vidimo se prelepa ptico, pomalo ti zavidim, ponekad poželim da budem ptica, ma koliko im život dug bio.


Pismo bez adrese

***** — Autor vladica @ 17:17

Draga moja, 

pišem ovo pismo, a ne znam ni da li postojiš na nekoj adresi i da li se sada negde smeješ u nekom mestu koje nema svoje ime, svoju ulicu, ni broj.

Kažem draga moja, jer ne znam ti ni ime, ne znam ništa o tebi?!

Znam samo da sam te davno sanjao. Da si u tom snu bila nasmejana, sa nekim nepoznatim likom za mene i da si krenula prema meni i negde na par matara, zastala u skrenula na drugu stranu.

I taj lik i ta devojka iz snova provejava godinama u mojim mislima, i kruži ulicama nesređenih misli. Poželim ponekad, da si stvarna, i da podelim sa tobom ljubav, da te onako stvarno dodirnem, da one usne iz sna moga poljubim. Ponekad poželim...

Pišem ti ovo pismo, znajući da ga pročitati nećeš nikada.  A možda i hoćeš, ako se ponovo sretnemo u snovima, i ako te tada budem video, ja te neću pustiti da tek tako odeš i da te opet godinama čekam. Jer ako te ponovo pustim, otići će jedan život u čekanju i možda se više nikada ne pojaviš.

I želim još da ti napišem, da ću te čuvati od onih orkana koji mogu da uzbrkaju naše duše i naša srca krhka, a znam da si jedna od takvih.

Završavam ovo pismo, koje ću uredno staviti u koverat, zalepiti markicu, a adresu neću napisati. Možda će onaj ko ga bude otvorio pročitati i shvatiti da se može voleti i ona koja ti nije pred očima, a koju ja sada zamišljam sa osmehom.

Tvoj ja! 



Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno