There was a blog

Vožnja mojih snova

**** — Autor vladica @ 11:40

Već nekoliko dana, dolazim na posao svojim već pomenutim crvenim bajsom i posmatram slike prirode koja se budi. Svaki dan prolazim pored jedne šljive i gledam kako joj grane bivaju svežije, lepše i jedva čekam kada ću ugledati cvetove koji će označiti da je poleće došlo u moje krajeve.
Sve ovo evociralo je moje uspomene na prošlogodišnju vožnju bajsa kada sam prelazio na na stotine kilometara i na kraju sezone u onom brojčaniku zabeležio ukupno 3000 km, pređenih za jednu godinu.
Danas ću vam ovde postaviti jednu mini reportažu vožnje od prošle godine, vožnju u kojoj sam uživao i bistrio um. Pa da krenemo...

 

Dolina reke Pčinje jun 2007 

Ako vas put nanese u krajeve juga Srbije i ako ste krenuli put odmora ka Grčkoj, moj savet je da pred granicu sa Makedonijom, nekih 40-tak kilometara, skrenete putem koji vodi ka manastiru Prohor Pčinjski i pređete granicu na ovom prelazu, koji će u vreme godišnjih odmora biti manje opterećen. Zašto? Zato što će velika većina turista krenuti baš prema glavnom prelazu, kod Preševa.



Dobrodošli u dolinu reke Pčinje u jedan predivan živopisan kraj, u kome će vam proputovanje ostati u najlepšem sećanju. Predeli i priroda osvežiće vam oči, a srce će vam biti puno zato što ste ovuda prošli.



Ja sam ovaj put od nekih 32 km od Vranja do manastira, prošao biciklom. I to i nije neka posebna kilometraža, ali kad se uzme u obzir da se prvo penjete, pa spuštate niz brdo onda je to veliki fizički zamor, pa makar se kretali i peške. Posle ove vožnje od ukupno 65 km, ostao sam u krevetu neka 3 sata, jer jednostavno nisam mogao da drugačije funkcionišem.



Od Vranja, prvo skretanje je Davidovac, pa selo Ristovac u kome je nedeljom pijačni dan. Tog dana to selo posećuju ljudi čak i iz Makedonije, jer je ta pijaca nadaleko poznata u ovim južnim krajevima. Put prema Pčinji vodi preko sela Klinovac i Klenike. Od sela Klenike, levo put vodi prema Trgovištu, mestu koje je slepa ulica u ovoj zemlji. Desno put vodi ka Makedonskoj granici. Samo selo Klenike, je totalno zaostalo, oronulo i tamo život kao da je zaustavljen pre mnogo godina.



Od sela Klenike počinje veliki uspon koji sam priznajem jedva izgurao, prizivajući imena da mi pomognu. Onda počinje spuštanje niz serpentine i uživanje u prirodi. Nešto slično kao kad se spuštate u Crnoj Gori prema Petrovcu. Pogled je fantastičan i svakako poželite da ga zabeležite na fotografiji.



Najlepši osećaj je kad ugledate manastir. U tom trenu ja lično osetim neko unutrašnje veselje i nadu da će mi taj pogled dati snagu i snagu dragim ljudima da budu jaki. Jer...ovo nije običan manastir, ovaj manstarir ima svoju živost, s’ obzirom da nosi ime po ovdašnjem svecu iscelitelju Prohoru Pčinjskom. Čudotvorno miro se sliva niz zid pored samih moštiju ovog sveca. A kada se nađete unutar ovog manastira nije bitno koje ste vere, osetićete neku energiju koja želi da uđe u vaše telo i okrepi vas.



Kada se spustite u samo podnožje reke ukazuje se brana, a sa leve strane, manastirske kelije i čitav kompleks, koji održavaju monasi. Oni su skoro neprimetni, svako ima svoja zaduženja i neće ni komunicirati sa vama ukoliko im se ne obratite.



Posle jednog sata, bukvalno sedenja u crkvi, ja sam krenuo putem povratka, i moram priznati da mi je povratak bio lakši. Postavljam neke slike, da vidite kako to sve u par slika izgleda. Pa ........ne zaboravi putniče, da ako te put nanese, prođeš ovuda. Prohor će i tebi dati snagu.

Uspon prema Prohoru ... uh !



 

Još uvek se penjem....pogled ka Makedoniji 

 

Reka Pčinja i manastir...... 

 

Iza manastira , vidi se granični prelaz prema Makedoniji 

 

Cveće usput..... 

 

......i još.....

 

JA

Ispred manastira Prohor,

 

I eto tako je to bilo. Postaviću ovde još koju vožnju, a naravno nadam se da će biti novih vožnji, na kojima ću vam slikati predele iz mog kraja.  





 


Voliš li prirodu ?

*** — Autor vladica @ 10:23

Ovih dana sunce koje neumorno pokušava da probudi našu zimsku uspavanost, kazuje mi da trebam što pre otići u još uspavanu prirodu i pozdraviti se sa zimom koja proteklih par meseci milovala ogolele grane.
Juče sam na jednom novom blogu uživao u nekim prelepim slapovima, nepoznatog mesta i poželeo da u nekoj svojoj bližoj okolini u narednom periodu uslikam neke predele i od tih slika napravim power point prezentaciju.
Do tada, ja sam iskopao jednu moju prezentaciju koju sam naknadno potpisao, sa adresom ovog blog sistema, da kad jednom neko poseti ovaj blog sistem, može da pročita i druge prelepe blogove.
Uživajte u ovih par slika prirode, a uskoro otvorite širom prozore i pogledajte kako se priroda budi iz sna.... vreme je da se svi probudimo.

Idi u prirodu, ona te stalno čeka,

i nada se tvom dolasku, 

da sa tobom podeli, radost tvojih očiju,

Ona je stvorena baš za tebe,

samo joj se prepusti i ona će te darivati ... 

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,61 MB)  

 


Danas o Vama pišem...

***** — Autor vladica @ 11:20

Pa došao je red i na mene da se generalno zahvalim za postavljanje mog bloga na ,,vredi listu,,
Znate, ja sve ovo gledam tako emotivno da mi je velika čast što sam se tu našao i da Vam svima generalno dugujem zahvalnost što ste me čitali imali strpljenja da uđete u moja razmišljanja, da otpratite moje misli, pročitate moje pesme, odgledate moje pps prezentacije i kliknete na lanik koji vodi do mojih odaja na blogu.
Ovde sam tek mesec dana, i postavljanjem mog bloga na ,,vredi listu,, ja sam osetio takvu dozu uzbuđenosti, da u jednom trenu nisam bio svestan kolika doza adrenalina je prostrujala mojim bićem.
Pomalo mi je krivo, što ranije nisam došao na ovaj blog sistem, i što mi je neko vreme bila zaustavljena misao, baš zbog te nemogućnosti da se predstavim svojim pisanjem onima koji žele da me čitaju.
Krivo mi je što nisam imao prilike da upoznam neke blogere, neka njihova razmišljanja koja su ostavila pečat ovom blog sistemu, što nisam mogao da redovno čitam tekstove koji su bili odraz trenutnih raspoloženja.
Za mene lično, blog je neki napredniji način izražavanja misli, u odnosu na chatove, forume, my space oblike, e-mailing liste. Blog je nešto što može svako, a ne može velika većina. Blog treba opravdati, blog se piše iz Vašeg mozga, srca, duše.
Ovim blog sistemom, dolaze neki novi blogeri, neka nova razmišljanja, neki opstaju, neki se ugase, ali svima zajedničko da krase, po meni najdraže mesto na netu.

Hvala Vam još jednom što me čitate!

Ova godina, je skoro počela i ja Vam ovim video fajlom želim poželeti da Vas u ovoj godini prati zdravlje, sreća i ljubav. Nekako ljubav je ona koja daje da budemo zdravi i srećni.

Možda su neki ovaj video već videli, ali dobro je podsetiti ga se, onda kad vam treba nova 

snaga. 

 


Moja priča

*** — Autor vladica @ 11:43

Svako od nas u životu ima svoju priču. I niko od nas je nije ispričao do kraja, jer to su priče koje nemaju svoj kraj. Kraj je negde tamo u nekom beskraju naših misli.
Ali, ljudi često menjaju svoje priče i prepušatju da ih pišu vetrovi u našim glavama.
Ovom prezentacijom pokušao sam da vam opišem svoju priču i pokušam da vas podstaknem da razmislite o nekim već odavno izrečenim mislima.

Prijatan dan Vam želim.

 

  

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,55 MB)  


Oprosti mi za bol

*** — Autor vladica @ 11:03

Danas je ponedeljak. Ne, ….priča o ponedeljku je ispričana. Probudio sam se nekako umoran. Pa i to se dešava. Sanjao sam neke čudne snove, neke ljude koje poznajem, ali srećom ne sećam se snova pa mi je onda i lakše da ne mislim o tome.
Na posao sam došao svojim bajsom, malo promrzao, jer jutra su još uvek hladna. I evo sada pijem svoj čaj i razmišljam o onome što ću danas pisati.

Danas su moje misli usmerene, na bol. Ali ne onu fizičku, već onu emotivnu, duševnu bol. I neću ja sad tu pisati o meni nanetoj boli, već o boli koju sam ja, nanosio dragim ljudima. U svojim pesmama, pokušavao sam da dotaknem tu bol, ali slučano naišao sam na jednu pesmu, jednog meni nepoznatog autora, zastao, pročitao je par puta i duboko se prepoznao u njoj, kao da je za mene pisana. Meni niko nikada nije posvetio ni jedan stih. Ja jesam,mnogama i imao sam tu hrabrost da ovu pesmu proglasim nekom sopstvenom pričom.
Voleo bih da autor ove pesme ikada, pogleda ovaj pps, lično mislim da je ova pesma to zaslužila.

I za sve ono što sam činio drugima, stojim pred Bogom. Jer Bog je moja kazna !

Pogledajte ovu moju priču.  

  

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,61 MB)  


Duga života

*** — Autor vladica @ 14:27

Nedelja je, da vas ne davim nekim svojim setnim pesmama. 

Ali vas molim da pogledate ovu moju prezentaciju i zamislite 

se da ipak čovek ima svoju dugu života i da je samo treba ugledati.

Nadam se da će ovakav način postavljanja pps-a biti pristupačan za skidanje 

ovog fajla i lakši nego postavljanjem golih linkova. 

 Uključite zvučnike, i prepustite se mislima ....prijatan dan !

Ovo je jedna od mojih poslednjih pps prezentacija.  

 (kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,66 MB) 


eh, moj prijatelju...

** — Autor vladica @ 10:59

Ova subota mi je započela nekako nežno, pomalo setno, jer su mi u glavi osvanule misli o nekom prijatelju koji mi je jako puno značio u životu, ali valjda se dešava to da ni ptice iz istog jata ne lete uvek zajedno. I ovog jutra sam srećan, a tužan. Srećan što mi se sunce raduje, a tužan, što znam da sam prekinuo jedno prijateljstvo i znam da ga više ne mogu povratiti, jer je sve dalje od moga bića.

Juče sam @biljani , obećao da ću da postavim pps o prijatelju, a danas se sve to kao namestilo, da li možda sugestivo, zaista ne znam, da baš pišem o ovome.

I sada me ubija muzika pevačice Katie Melua, ali ako neka ubija... ja se iz ovakve muzike uzdižem i sakupljam energiju.

A pesma koja bi trebala da prati ovo moje, već završeno prijateljstvo bi trebala da izgleda ovako :

Prazni putevi

I još prolazim tuda gde zajedno nekada hodasmo ti i ja.
Pogled mi je sada prazan, ali sećanje ne bledi.
Još osećam miris tvoj, kada te onog dana zagrlih.
I još osećam dodir tvoje ruke koja me dotakla.
A vreme prolazi i neznam gde sada da gledam.
Da li u onaj put kojim smo tragove ostavili.
Ili u nebo plavo na kome oblaci pišu tvoje ime.

Sve je tako tužno, tužni su putevi naši.
Što se tako najednom razdvojiše u noći.
I lutaju sada u pejzažima samoće.
Odbačeni jedan od drugog, ti prazni putevi naši.
Čekaju naše korake, koji neće tuda proći.
U beskraju nade, tuga nalazi naše puteve.
Da li i ti tuguješ za putevima našim?
I pomisliš li da smo mogli tuda zajedno ići?
Ili ti ponos tvoj misli ove obara.
A u dubini tvoga mozga, sada jedan deo tebe plače.
I pati, za ovim našim praznim putevima.

I sada ću vam postaviti ovde pps, koji govori o prijateljstvu. Pps, nije moj, ali sam tekst prepravio i prilagodio svom razmišljanju. Imajte prijatan dan.

http://www.sendspace.com/file/r5pzd6

 


Moj bajs je crvene boje !

*** — Autor vladica @ 15:38

E, lepo ... upravo sam se vratio sa pauze na posao i bukvalno sam ušetao bajsom u firmu. Da dobro sam napisao, bajsom u firmu. Ovog sunčanog jutra napokon došao sam na posao mojim bajsom, i tako sam se svo vreme smeljuljio u vožnji, da sam možda nekome bio čudan?!

Ali ja toliko volim svoj bajs, da sam i po onoj najvećoj zimi par puta vozio po nekim zaleđenim krajevima.

Danas sam u vreme pauze otišao do kuće, i natrag na posao, i toliko mi je srce bilo ispunjeno zbog toga da sam zaboravio na sve negativne stvari koje me okružuju u poslednje vreme. Vozeći se, primetio sam da su ljudi iako je ogrejalo sunce, nekako još uvek u onom depresivnom stajlingu lica, koji je verovatno posledica ove zime. I sve su nekako obučeni u nekim mračnim bojama odeće da sam im ja nekako prkosio u svetlo-plavim farmericama, sivo-maslinastoj jakni, crno-narandžastim patikama i mojim bajsom ,,crvene boje,, I dok sada ovo kuckam, ja se smeljuljim.

Današnja pesma koju ovde postavljam je pesma iz koje je nastao pps, koji sam danas napravio. Još uvek su sveža slova na ovum pps-u tako da se ne umažete.

Gledam te

Gledam te svakog jutra kako spavaš kraj mene,
i ko zna šta sanjaš, sigurno neke lepe snove,
protkane čipkama i plišanim medama.
Gledam te svakog jutra kad ustajem u praskozorje,
i to tvoje prelepo rumeno lice, kao pamuk meko.
Gledam te svakog jutra srećnu u snu,
sa kosom dugom, kako je razbacana po perjanom jastuku.
Gledam i tvoje bele duge prste, koji jastuk grle
i želim da te tako zagrlim i pribijem uza se
svu onako mekanu i zanosnu.
Ne budi anđela dok spava.
Gledam te anđele.

 Evo linka za moj novi PPS

http://www.sendspace.com/file/w4yfhy

 


Ljubavna priča...

*** — Autor vladica @ 15:05

Tekst koji sledi sam napisao i od njega napravio svoju PPS, prezentaciju.  Imajte prijatan dan !

 

Jednom, ne tako davno živeo je jedan čovek u svom malenom svetu, okruženom onako kako je on želeo da ga stvori za sebe.

Voleo je ljude oko sebe i oni su njega voleli, radovali mu se, i skoro svi koji su ga poznavali želeli su da razmene koju reč sa njime...

Imao je on i svoje ljubavi u životu i voleo je i bio voljen. Toliko voljen, da ga one i sada pamte..

Ali ne ide sve u životu onako kako zamisliš. Tu si sa ljudima, svaki dan, okružen pažnjom, ali ti ostaje u srcu neka praznina, koju godinama pokušavaš da popuniš... I misliš, da ćeš baš ovog dana uspeti ... “Da od života napraviš radost i nadaš se da je došao dan, tvoj dan". Ali dani prolaze, a praznina ostaje, ostaje nepopunjena ... I čovek se povlači u sebe i tone u nekom svom svetu..

Godine su prolazile, a čovek je čekao da mu se pojavi neka nova ljubav i popuni mu prazno srce... Čekajući je ostareo, kose su mu postale sede, izraz lica, ostao onakav kakav je bio davno... Njegova prava ljubav se nije pojavila. I svaki dan i svaki čas, kao da je tu svoju ljubav, čekao na svom pragu. Na pragu svog života. Tužno lice čoveka umivale su kapi kiše koje su se slivale niz njegove obraze i utapale sa suzama...

Jednog dana, na vratima mu se je pojavio jedan odrpani prosjak… “Čovek mu je poklonio prsten koji je čuvao godinama za svoju ljubav. Prosjak ga je upitao, zašto to radi ? “Zato što znam da se ta ljubav koju godinama čekam i kojoj je bio namenjen ovaj prsten nikada neće pojaviti. Toliko godina sedim na ovom pragu i tek danas sam shvatio da je moja sreća umrla... Uzmi ovaj prsten, prodaj ga, živećeš neko vreme od njega..ja sam živeo sa ovim prstenom godinama... Čovek se okrenuo, ušao u kuću, zatvorio vrata i neki kažu da ga više nikada nisu videli ...... Priča se da je otišao daleko, daleko od svog kućnog praga i da u nekim dalekim zemljama, sa slamnjemim šeširom na glavi sedi ispred kuće u divljini i zajedno sa kišom isplakuje svoj život.

Zato ti koji ovo budeš čitao upitaj sebe, da li si pronašao svoju ljubav? Ako jesi, čuvaj je i zalivaj, ljubav je osetljivija od svih biljaka koje kroz život negujemo. Ali za uzvrat traži, bar malo parče poštovanja i razumevanja. I biće ti dobro u životu. Kad pogledaš u vedro nebo, ugledaćeš mnoštvo zvezda. Te zvezde nisu slučajno na nebu. One su na njemu da te podsete da svakog dana trebaš da jednu pokloniš svojoj ljubavi, a da istog dana jednu dobiješ i ti... Ta zvezda u tvojoj ruci, darivana od tvoje ljubavi ima sjaj koji ti pokazuje pute kako se ljubav čuva. I onaj potok koji teče, ne teče slučajno. Svaka kap vode iz potoka koju ti draga osoba, stavi na lice ispisuje reči najlepših ljubavnih priča. I ona pahulja snega koja leluja sa neba i padne ti na lice nije obična pahulja Kada ti je draga osoba, ukloni svojim prstima sa lica, ona postaje pahulja ljubavi vaše.

Upamti, da svaki život ima svoju ljubavnu priču. I ne dozvoli da se ona jednom ispriča i kao svitak starog papira odloži u neku prašnjavu policu. Upravo ti si ta osoba, koja trebaš da napišeš ,,ljubavnu priču,, koja ostaje večna.

Znam da možeš – Želiš li?

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,23 MB)

Budi li vas muzika ?

***** — Autor vladica @ 12:04

Koliko puta vam se desilo i dešava da dan započnete muzikom i da vas muzika uspava?

Skoro sam o ovome pisao i jednostavno ponavlja mi se i možda ja baš i želim da se ponovi, jer mi je onda dan ispunjen.

Januar se već odavno pozdravio sa nama, a Februar nam testira izdržljivost, i našu nestrpljivost za prolećem. Cinično se smejem, ali dan se produžava, pa ni taj sneg koji će ,, možda,, proprskati do kraja ove zime neće uspeti da nas obori, ...da obori moje misli o proleću. I mnogi od nas se nadaju da  će nam baš ovaj Februar, bar za jedan minut biti lepši od Januara.

Jutros me je probudila jedna pesma koju sam čuo na radiju, koji mi je bio uključen svu noć. Pevala je Doris Day, njenu poznatu pesmu Perhaps, perhaps, perhaps. Iskreno volim ovu pesmu, ali do sada se nisam nikada probudio uz ove njene zvuke.

I ovo sunčano jutro ovog pomalo depresivnog Februara najednom mi je postalo obojeno. I to samo zbog ove jedne i jedine pesme. Odzvanjale su reči ove pesme, čitavo pre podne i nekako,osećam se srećno, zadovoljno, nasmejano.

Razmišljao sam o tome kako jedna sasvim obična pesma moze da pokrene čitav sklop naših unutrašnjih zupčanika i da tada čovek oseti bar jedan minut sopstvenog zadovoljstva.

 

Doris Day – Perhaps, Perhaps, Perhaps…

You won't admit you love me
And so how am I ever to know?
You always tell me
Perhaps, perhaps, perhaps

A million times I've asked you,
And then I ask you over again
You only answer
Perhaps, perhaps, perhaps

If you can't make your mind up
We'll never get started
And I don't wanna wind up
Being parted, broken-hearted

So if you really love me
Say yes, but if you don't dear, confess
And please don't tell me
Perhaps, perhaps, perhaps

Perhaps, perhaps, perhaps

If you can't make your mind up
We'll never get started
And I don't wanna wind up
Being parted, broken-hearted

So if you really love me
Say yes, but if you don't dear, confess
And please don't tell me
Perhaps, perhaps, perhaps
Perhaps, perhaps, perhaps
Perhaps, perhaps,  perhaps


I nebrojano puta sam ovog dana pustao ovu pesmu i znam da ću se ove večeri uspavati sa tim zvucima.

Negde u nekom svom drugom uglu mozga razmišljam da, i nije tako, ni toliko bitno koja će vas pesma ili muzika pokrenuti, već je bitno da muzika gospodari nekim našim delovima mozga, samo joj trebamo dozvoliti da uđe na ta vrata….  

                                  



1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno