There was a blog

343

* — Autor vladica @ 20:50

Dragi čitaoče!

Možda ćeš se pitati šta znači onaj broj u naslovu. Ti koji me pratiš, .....pratio si moj blog ovih par godina, čekaćeš da ti odgovorim. 

Odgovor čak i nemam,  odgovor je da je ovo ukupan broj postova koje sam objavio.

Ali od danas njih više neće biti. Sve tekstove sam obrisao, jer ovaj blog je za mene izgubio smisao postojanja. Od narednh dana kreće novo razdoblje u mom životu, tako da sve ovo što sam do sada pisao odlazi u zaborav i postaje besmisleno. 

Život je kratak i treba ga pametno živeti. Sav balast koji vam savija kičmu treba odbaciti, a ovaj blog je za mene taj balast. Ne uskraćujem ja samo mojim vernim čitaocima svoje tekstove, već i sebi, jer jednostavno želim da zaboravim sve što sam pisao i razmišljao. Ja to mogu. Niko ne ide za kamenom koji baci u vodu. On potone i nikada ga više ne vidiš.

Ja ću krenuti negde sa pisanjem nekog svog novog bloga, na nekom mestu i neću vam ovde ostavljati tragove. Zaboravite me, to je najpametnije, verujte mi. 

Svo ovo vreme bio sam jako iskren prema vama,  došlo je vreme da se oprostimo, da se pozdravimo i poželim vam sve najlepše u životu.

Bog vas čuvao!


Kad zapitaš se

** — Autor vladica @ 02:15
 
Kad nekad u osami svojoj, zapitaš se,
Gde sam i šta radim sada 
Znaj da nikad nećeš saznati
Jer ja sam kao vazduh koji miruje u svom svetu.
I moći ćeš da kažeš, ma baš me briga 
I šta radi i gde se nalazi, ma baš me briga. 
Pokušaj tada da ostaviš misli svoje,
Da ih zakopaš u kovčeg zaborava
Negde na dnu kovčega, zatrpaj ih danima života
Osmesima i novim ljubavima
Novim poljupcima i užarenim očima.
Nekim novim pejzažima, putevima, gradovima.
A one stare puteve kojima si prolazila
pospi nekim novim čežnjama i stihovima.
I nastavi svoj hod uspravan i ponosan
Onakav kakav si uvek imala u susretima van vremena
Nasmeši se nekom novom koraku, onom sigurnom,
I neka magla prekrije ona polja sreće 
Neka tu ostane za uvek, da se ne vidi, da se zaboravi.
 
 
 
 

Kosač

***** — Autor vladica @ 19:08

Laganim pokretima, kosač nemira čini svoj poslednji otkos čežnje.
Odlaže snop uredno u plast čežnje, čiji vrh dopire do oblaka
Skida sa glave šešir od slame i rukavom briše znoj sa čela
Belo, sve je belo na njemu.
I košulja od pamuka podvrnutih rukava i pantalone od grubog lana i lagane platnene cipele
Sa šeširom u levoj ruci i pogledom uprtim u nebo on kazuje:

- Moj život je san, a on je tamo gde tone sva moja čežnja, čuješ li me?!

Oblaci na nebu se sakupiše da većaju o rečima koje su do njih doprele.
Oni crni oblaci počeše da svojim munjama izražavaju svoje nezadovoljstvo.
Drugi pak, oni beli stadoše da hvataju gromove crnih oblaka i da ih kao prutove lome tražeći od njih da dobro shvate reči kosača.

U tom metežu na nebu, stvori se uragan nerazumevanja koji se spusti na zemlju i sav plast čežnje i kosača odnese u bezdan.
Nestalo je sve, nestao je kosač, njegova čežnja, njegovi nemiri, sve se umirilo, samo je lagani povetarac izmamio leptire koji su se igrali skakutajući po poljskom cveću.

 t


Ako odeš

** — Autor vladica @ 13:59
 
Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike reke, baci uspomene u reku.
Neka propadnu na dno i neka tamo ostanu.

Ako odeš, a morala si otići.
Reci mi, hej ja idem, odlazim.
Nemoj me više tražiti, nemoj me ni zvati.
Zaboravi me, molim te pokušaj.
Možeš ti to.
Sve ti možeš dragi moj!

Jer ako odeš, 
ponesi sa sobom onaj herbarijum naše ljubavi.
I pokloni ono cveće nekom zaljubljenom paru.
Neka im služi za sreću,
onu koju smo mi izgubili.

Ako moraš otići,
onda prelij mastilo po karti
I obriši sva mesta, sve gradove i puteve.
Sve staze kojima smo lutali.
I tražili mesto pod suncem za nas dvoje.

Ako budeš otišla,
Molim te zaboravi da sam ikada postojao.
Okreni stranicu na kojoj sam bio,
Pocepaj je i u vatru baci.
Nek gore uspomene, nek izgori naša nada.
 
 


Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno