There was a blog

Lepa izazovna

** — Autor vladica @ 11:31

Volim te znaš kako ?

Onako kako samo ja umem da volim.

Ja volim da u svemu budem poseban.

Pa i u ljubavi,moja ljubavi.

 

Stavljam ti ruke na lice, tvoje meko lice.

I osećam tvoju mekanu kožu

I volim te ovako lepu, izazovnu.

Baš onakvu kakvu sam te tražio.

 

Ne, ništa ne govori, samo me u oči pogledaj.

Znaš ti moja ti,šta ti moje oči kazuju.

I kad jednom budeš tužna, seti se mojih očiju.

One će ti tugu obrisati.

 

Eh, kad bi ti samo znala kako je lepo voleti tebe.

Kad pogledam u nebo i vidim kako oblaci ispisuju tvoje ime.

Kako te ptice pominju u svojim pesmama.

Kako je priroda lepša kad zna da postojiš.

 

Znam da se smešiš sada u nekom drugom gradu

Znam da te na tren dotakne vetar i umrsi ti pramen u kosi.

To te ja draga moja milujem rukama uz pomoć vetrova.

I šaljem ti pozdrave, molim vetrove da mi te čuvaju.

 


San

***** — Autor vladica @ 13:10

Sećam se tog sna.
Kao da sam ga sanjao ove noći.
Taj san snivan je jako davno, dok sam još bio student.
Sećam se i sobe u kojoj sam spavao. Ogroman plakar sa ogledalom prekrivao je ceo zid sobe.
Miris lavande se osećao i strujao mi  kroz nosnice.
Ogroman krevet, polica sa strane kreveta i neka japanska lampa izrađena od metala i obmotana papirom.
Prelepa lampa, takvu više nigde nisam viđao. Možda se može pronaći po nekim antikvarnicama.
Pod je bio od parketa koga je vreme razmrdalo i krckao je po nogama.
Na dva mesta do kreveta bila je postavljena staza od persijskog tepiha, onog debelog u koji, dok hodaš bos po njemu,  noge upadaju.
Te večeri vratio sam se sa treninga. Jako umoran nisam uspeo ni da večeram, već sam se bukvalno bacio u krevet.
Ugasio sam svetlo na stonoj lampi, ali je svetlost sa neonske reklame obližnjeg biosokopa davala neku dozu osvetljenosti sobe u kojoj sam spavao.
Sećam se bila to plava neonska svetlost, koja je blinkala.
Umoran, utonuo sam u san u trenu.

Stajao sam u nekoj nepoznatoj ulici. Isped mene samo asfalt. Sa strane nije bilo ni drveća ni ograda ni zgrada. Kao neki veliki parking.
Nikoga nije bilo na tom mestu. Iz daljine, prema meni se je kretala devojka. Visoka, u beloj majici u svetlo plavim farmerkama, kratke plave kose.
Išla je pravo prema meni. Došla nekih par koraka do mene, nasmešila mi se i skrenula u na drugu stranu. Ostao sam u mestu, zbunjen i samo samo sam odgledao pravcu njenog  odlaska.

Ujutru sam se probudio i upamtio san. Devojku nisam nikada video ni pre ni posle sna.
Mnogo godina kasnije seo sam u auto i krenuo ne znajući kuda idem. Izašao sam iz auta na jednom parkingu.
Ka meni se je kretala ona, prepoznao sam je, smešila mi se, bila je lepša u stvarnosti.
Ona zaista postoji.

 


Ljubavi

** — Autor vladica @ 14:42

Ljubavi!
Da... ja tebe zovem baš tako ,,ljubavi,,
A, tako bih hteo da te sada ovog trena stavim na svoje grudi.
Kako bih želeo.
Da te stavim uza se i tako sjedinimo naše dve duše.
Znaš li da si moja srodna duša?
Ti si ta moja ljubav koju sam tražio u svojim stranicama života.

Ne, nemoj nikada suzu puštati za mojom tugom.
Pa ja i kad tugujem tebe volim ljubavi.
I poslaću ti vetrove prijatelje moje.
Da ti suzu obrišu.
Da ti lice miluju
Da ti pozdrave donesu.

Ljubavi!
Dođi i ostani u mom naručju.
Ne idi odatle.
Budi tu.
Ostani tu zauvek
I pogledaj me u oči, upamti ih, dobro ih upamti.
One će ti sve o meni reći.
I veruj samo mojim očima,
ponekad ne veruj mojim pričama.
Seti se tada i reci mi, ja samo tvojim očima verujem.

LJubavi,
Volim te !



ljubavi


Kako je svet porastao za 5 dana ?

***** — Autor vladica @ 19:58


Vratio sam se kući sa posla u 17 sati i 13 minuta.

Na drugom satu vreme je pokazivalo 17 sati i 15 minuta.

Bio sam jako umoran.

Premoren od višemesečnog nespavanja izazvanog umorom od obaveza, došao sam do frižidera, otvorio ga, pa ga zatvorio i otišao do kreveta.

Nekako više sam se obradovao krevetu i krenuo ka njemu. Primetio sam da mi se moj krevet nasmešio, a ja sam se sa radošću uvukao u njega.

Na satu je bilo 17 sati i 28 minuta. Na drugom satu 17 sati i 30 minuta.

Uspavao sam se u trenu, samo što sam spustio glavu na jastuk.

Spavao sam 5 dana i 5 noći. Da toliko sam spavao i nisam se budio.

Za to vreme kosa mi je porasla 5 centimetara, a i brada 5 centimetara.

Izgledao sam kao Robinzon Kruso. Jedino sam ja sa tirkizno plavim očima, a  njegovih očiju se ne sećam. Odavno sam gledao film.

Prišao sam do prozora, otvorio ga a napolju je drveće bilo ogromno. Počeo sam da se čupkam za bradu i razmišljam kako je drveće moglo tako veliko da poraste, a ja sam se uspavao pre pet dana. Bacio sam pogled na saksiju sa Adamom u sobi. Adam je u odnosu na predhodna pet dana porastao 50 centimetara.

Otišao sam u drugu sobu,tamo gde mi je akvarijum. Pošao sam da nahranim ribice i zinuo od čuda kada sam ugledao moje zlatne ribice koje su pre pet dana bile veličine klikera, a sada veličine pesnice.

Izašao sam na ulicu. Prva na koju sam naišao bila je komšinica. Znam kad sam je video pre nedelju dana imala je kratku kosu. Sada je imala kosu dugu i zabačenu iza leđa.

Javio sam joj se i odgledao je u čudu.

Nailazio sam na ljude koje ne poznajem. Muškarci su imali duge kose i brade , kao u zemlji Amiša. Žene pak duge kose do oblina. Psi koji su prolazili pored mene imali su veličinu ovce. Vrabac na grani bio je veličine orla . Pauk koji plete mrežu u uglu mog stepeništa narastao je do veličine tarantule. A mrav koji je uporno pokušavao da prenese koščicu nekog voća, veći od pčele.


Popeo sam se uz stepenice i ušao u kuću .

Sat je pokazivao 17 sati 57 minuta , drugi sat 17 sati i 59 minuta.

Protrljao sam oči !

 

veliki svet 


Sanjam

***** — Autor vladica @ 11:25

Celo božije jutro slušam jednu pesmu.
Čak sam je prebacio i na fleš memoriju, pa je, trenutno,  dok kucam ova slova slušam i na poslu.
Petak je! A ja se uvek radujem petku, iako i sutra radim. Valjda mi je taj osećaj ostao instiktivno ugrađen, još od školskih i studentskih dana.
I tako pesma koju slušam ulazi u moje pore i iako sam je nebrojano puta slušao u prošlosti, nanovo je u meni probudila pažnju.
Ja u stvari preživljavam sve pesme, bez obzira da li se tako osećam ili ne i na taj način mi je lakše da shvatim poruku onog koji je pisao i opevao.
I na taj način možete na neki način otkriti dušu tog stihotvorca, koji od stihova ostavlja večnu poruku nekim novim generacijama, a one starije vraća u neko njihovo vreme ili ih podseća da se život živi do poslednje minute u kojoj postoji nada.
Pesma koju ovog jutra slušam je Sanjam, grupe Indexi.
Mislim da mnogi od vas znaju ovu pesmu koja je obeležila i obeležava neko naše vreme.
I svaka reč koju čujem izaziva u meni neki treptaj.

Sanjam da se opet volimo u klasju
U tom klasju sto leži tu pod nama
I da luta tvoja ruka vrela
Tvoja ruka preko moga tijela


I glas Davorina Popovića dokazuje da se je i tada volelo jako, možda i jače...

A naredni stihovi me totalno pobeđuju i stavljaju u stav klečanja....

Samo jedan život imam i ludo ga bacam
Jer zavoleh jednu ženu, ženu koju sanjam
Samo jedan život imam, koji nisam htio
Jer zavoljeh jednu ženu, ženu koju sanjam


Oprostite, ja sam malo odlepio ....

Prijatan dan vam želim!

leptiri
 

Noćas

** — Autor vladica @ 11:33

Noćas sam se družio s' vodkom
Noćas sam joj pričao svoju životnu priču.
Noćas nisi kraj mene
Ove noći menja te vodka
I dok sedim za stolom u mračnom kafeu
Ja se borim sa samim sobom
Da te bar na tren nemam na pameti.
I tražim pomoć od vodke
Molim je da mi pomogne, da zaustavi misli.
Pa zar si morala toliko da me opsedneš?
Zar si morala da me baciš na kolena?
U ovoj sumornoj letnjoj noći.
Više i ne znam koliko kapi se slilo u meni
Svaka kap, je jedna naša priča.
Svaka kap je jedna tvoja obrisana suza.
Ona suza, koju sam ti brisao u onom našem gradu.
Kada smo morali da se rastanemo plačući.
I vreme prolazi, a ja u vodki osećam miris tvoga tela.
I zato je pijem i tražim spas u njoj.
Ne znam gde si, zar je sada važno.
Ni skim si, voleo bih da te taj čuva.
Onako kako sam ja, nekada.
I da ti uvo recituje stihove samo jednom izrečene.
One stihove koje nikada više nećeš čuti.
Sedim noćas u ovom nepoznatom gradu.
I opijam svoje srce, koktelima patnje i alkohola.
I svaka kap, miluje moje grlo i moju dušu.
Jer tebe nema tu kraj mene, da je miluješ.
Noćas sam se družio sa vodkom.

 

Ovu pesmu posvećujem jednom mom bosancu , koji je morao da

prekine ljubav sa jednom bosankom... 

 

vodka



Iznad ljubavi

***** — Autor vladica @ 20:30

Kad bi neko mogao da mi napiše šta je ljubav, ja bih mu se jako zahvalio , jer bih uvek čuo neke nove reči i neke nove misli.
Kada bih isto pitanje postavio , da mi neko kaže šta je zaljubljenost , dobio bih mnoštvo novih ne irečenih misli.
Ali mene zanima , kako bi se moglo definisati stanje iznad ljubavi i da li je neko čuo da takvo stanje postoji ? Bojim se , a želeo bih da čujem reči i misli o tome , pa sumnjam da iko razmišlja o takvom stanju ili ako razmišlja , onda se verovatno pita kao i ja.
Pokušavao sam da dam odgovore sam sebi , ali mi nije uspevalo. Kao u potrazi za izgubljenim kovčegom , upletao sam misli i tražio puteve nepoznatog pojma. Budio sam se noću i u tami otvorenim očima sebe sukobljavao sa mrakom. Pokušavao da iz mraka pročitam napisane reči.
Kažu da onaj ko traži izgubljeni kovčeg ne uspeva da ga pronađe iz prve. Kažu da prođe više desetina godina i da se on najednom sam ukaže i prikaže.
Koliko li sam kredita u traganju izgubio , da bih dobio ono što tražim. To sada i nije važno.
Ako saznam kako se zove to stanje iznad ljubavi reći ću vam.

bele rade
 


Moj drug iz osnovne

***** — Autor vladica @ 18:20

On je bio najbolji frajer u razredu. Ženske su ga obožavale, muškarci ga se bojali.

Ja sam prema njemu bio jako rezervisan, jer sam imao još tada sasvim drugačiji pogled na život. Živeo sam nekim Tom Sojerovskim životom i nije me puno zanimalo da se bilo gde dokazujem.

Oko njega stvorila se je grupa poslušnika koja mu je nosila školsku torbu, patike za fizičko, blok za likovno vaspitanje. Prosto su se utrkivali da mu se još tada ulizuju.

Na časovima fizičkog on je pravio ekipu i određivao ko će šta igrati. Meni je bilo svejedno. Sećam se,  tada je jedna devojčica bila zaljubljena u mene, a sve ostale u njega. Ali nisam bio zaljubljen u nju i prosto sam navijao da se i ona zaljubi u njega. Bilo mi je logično da sve budu njegove.

Nikada me nije dirao, birao je svoje žrtve. Valjda je imao neku dozu nepoverenja prema meni i moju hladnoću koju sam pokazivao prema njemu.

Jednog dana doneo je staklenu vunu u školu. Ne znam šta mu je tada bilo, ali došao je do mene, povukao mi kragnu i stavio staklenu vunu za vrat.

Iznenadio me je, nisam se nadao. Pred punim razredom počeo je da mi se smeje. Izvadio sam parče staklene vune koja je počela da me pecka po leđima.

Trebao je da počne čas matematike.

Ustao sam i krenuo prema njemu. Udario sam ga pesnicom nekoliko puta po glavi, pao je kao pokošen pred mojim nogama. Lice mu je bilo svo krvavo. Morao sam to da uradim. Morao sam da prekinem njegovu vladavinu. Primetio sam kako su devojčice iz razreda bile užasnute njegovim porazom.

Naišao je nastavnik  matematike, posle smo obojica išli kod razrednog na razgovor.

On nije pokušao kasnije ništa, znao je šta ga čeka.

A ja?!

Bilo mi je  žao njega što sam mu narušio reputaciju, a ostalo je još malo do završetka osnovne škole.

Posle je svako otišao u različite škole. Nismo se baš puno viđali.

Danas mi je došao u firmu. Ostareo je pre vremena, udebljao se, zapustio. Živi negde preko crte.

Setio se svega i pitao me: Sećaš li se kad si me udario pred celim razredom? Nasmešio sam se i rekao: "ma  ja sam sve zaboravio, zajebi to, šta ćeš da popiješ?"  i zagrlio sam  ga drugarski.

Bio je to ipak moj školski drug! Bilo mi je drago što sam ga video.

I njemu, znam!

skola
 

ne može samo da se udje, da se ruši tudje

***** — Autor vladica @ 14:20

Ovih dana su me spopale jako pozitivne misli , koje se pretaču u meni u bilo kom delu dana inoći i trenutno živim sa tim mislima . 

I moram priznati da mi je lepo. Ne .... mnogo mi je lepo. Osećam se kao ptica koju te misli mogu odvesti tamo odakle izviru. 

Ali  život nije bajka , pa tako uvek neko u životupokušava da vas spotakne , da se vi sapletete , a posle likuje nad vašim padom.

Danas mi je došao jedan takav i pokušao da me spotakne. Rekao mi nešto u zavijenoj formi , da sam prvo trebao da tumačim šta želi , a onda sam ustao , pogledao ga u oči , irekao : Znaš šta , gledaj me pravo u oči , nemoj da pokušavaš da mi kvariš raspoloženje , jer nećeš uspeti . Udario si na mene onda kada sam najjači ,nemaš šanse čoveče , izgubićeš ovaj rat ... mnogo sam jak ! 

Ne znam da li se je zamislio i ne znam šta je tada kada sam mu ovo izrekao pomislio . Iz njegovih mutnih očiju nisam uspeo da pročitam njegovu dušu. Ali rakao sam mu.Pa makar bih pukao da mu nisam rekao. 

 

Da sam mu rekao nekim drugim jezikom , kao što Đole u pesmi kaže : 

Ne lomite mi bagrenje , pod njima sam je ljubio ,

O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve ću da vas POLOMIM

 

Mislim da me ne bi razumeo , jer mnogi ljudi ne žele da razumeju mnoge stvari , i vole da se petljaju tuđim mislima , jer ne može samo da se udje, da se ruši tudje.....

 

Prijatan dan vam želim, gde god da ste ! 

.... a njemu 

skloni se
 


Dođi mi u snove

** — Autor vladica @ 15:24

 

Hajde da me noćas posetiš u snu!
Hoćeš li, želiš li?
Ja ću te čekati na pragu svojih snova.
I radovaću se kad te ugledam.

I samo ću te pribiti uz sebe i neću te puštati.
Trebaš mi baš mi trebaš .
Dođi mi u snove.
Da te prošetam svojim snenim ulicama.
Da ti pokažem vrtove koje sanjam.
I ono jezero, mirno i tiho.
Jezero što nikad talase nema.

Moji su snovi mirni.
Ako mi u snove dođeš, ja ću te i snovima voleti.
Ali tamo ću te voleti drugačije.
Tamo zvezde nisu na nebu.
Nego tu pored nas  ja sam ih već odavno skinuo samo za tebe.
I sada te čekaju.
Dođi mi, dođi mi bar u snove.
Bar mi tamo možeš doći zar ne?

sanjam te



1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno