San u javi

Kafanska pesma

moja poezija — Autor vladica @ 10:47
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Za kafanskim stolom ispijam čašu vina

Obuzet zvukom gitare, koja strunama svojim u srce mi dira

Gledam u vinu večeras najboljeg druga

I nazdravljam sebi, svima kojima ovaj ritam muzike prija

Nazdravljam skrivenim znakom tebi, tebi koja na me misliš

Ne, nisam ja propalica života,

Samo se život moj samnom poigrao

I ostavio me u predsoblju neispunjenih želja

Da čekam i nadam se, ako bude on dao.

Već mi je poslao tebe, već mi neke znakove pruža

Znakove koje ja u magli života još uvek ne vidim.

Razgrni tu maglu, možeš znam

Daj da ovo vino večeras bude ispijeno do kraja

Da kroz praznu čašu ugledam svetlost.

Ritmovi muzike dobuju strunama moga života

Sam za stolom kao pustinja bez  vode

Ja u čaši vina tražim spas.

Izlazim napolje raskopčan, dok vetar mrsi mi kosu.

Ruke u džepovima, pogled na svetlost grada.

Pogled ka tebi, spavaj nemoj sanjati mene.

Mene je teško sanjati,

Pružam ruku ka tebi, osećaš li to.


Lepa si

moja poezija — Autor vladica @ 20:38

Lepa si, baš si lepa

Volim da te gledam, gledao bih te svaki tren,

Tvoj mi lik uzveseli dan.

Tvoje lice mi otklanja tamu

Gledajući te zaboravljam da sam najgori od najgorih

Da sam najslablji on najslabijih

Da sam niko i ništa u ovom svetu

Lepa si, svarno si lepa,

Volim kada ti to kažem i kada od tebe izmamim onaj osmeh odbrane

Baš volim, taj tvoj osmeh

I tada pomisliš da sam budalast i da ne znam šta pričam

Tada pomisliš kako sam nezreo kao neki dečak od sedamnaest

Koji nekoj devojčici kaže da je lepa.

Lepa si, zaista si lepa

Ne veruješ mi, pogledaj me u oči, one ne lažu.

Shvatićeš da to zaista mislim

Da te moji oči tako vide

Kao kad pogledaš u duboku bistru vodu i ugledaš onaj beli oblutak.

U trenutku istine, ja ću pognuti glavu

Klečaću i moliti, da te moje oči zauvek tako vide

Lepu, nikada tužnu, uvek veselu

Moliću ga. 

 
 

Oči tvoje

moja poezija — Autor vladica @ 13:42
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Volim da te gledam u oči kad sedimo u nekom kafeu

I da se ogledam u njima,

da osvetlim puteve svoje očima tvojim

I umirim svoju umornu dušu

 

Znaš, tvoje oči su eliksir mojega razuma

Putokaz mojih nadanja

Budulnik mojih uspavnih želja

 

Volim tvoje oči,

Sve su nekako radosno začuđene

I tako mi je sve nestvarno,

Da naprosto poželim da stanujem u njima

 

Volim da te gledam u oči, i kada ćutiš, a tvoje oči mi govore

Tada se naprosto prepustim kosmosu

Da me baca po plavetnilu neba

Da zaboravim ko sam i šta sam

Kad mi tvoje oči govore.

 

Duboko u tvojim očima sakrila se ljubav moja

Kao da ima strah da odatle izađe

Da te zagrli, svu onako pamučnu

Da te stavi uz grudi moje

I da tako ćutimo dve spojene duše.

 

Volim tvoje oči

Radujem se beskrajno kad ih ugledam

Uzdrhtim sav kada me onako duboko pogledaju.

Kada se ukrste sa očima mojim

I obasjaju oči moje nekim radosnim sjajem.

 

Jesam li ti ikada rekao, da volim oči tvoje.


Da dotaknem jezero

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 05:58

U sobi na dvosedu leškarim uzduž. Noge mi vise.Baš sam se opustio. Ispijam neki ceđeni sok, pogled mi prodire u daljinu. Osećam da lagano lebdim i kao da sam u nekakvom beztežinskom stanju. 

Prija mi ovakvo sopstveno nirvana stanje. Mislim se da mi je ovo baš trebalo. Ovako se opušteno nisam osećao mesecima. I kao da se osvešćujem iz neke duboke mentalne kome. 
U toj bujici zadovoljstva ne shvatam kako mi je malo trebalo da budem onaj, JA!
I ne razmišljam o tome šta će biti sutra, jer sutra ne postoji. 
Baš tako. Sutra ne postoji. Postoji ovo sada i ovog trena. 
Čak ne postoji ni juče, jer juče je otišlo u istoriju vremenskog zaborava. A samo kad pomislim kako to ,,juče,, ume da napravi uragan u glavi i da muči, da muči ovo sutra koje ne postoji. 
Ljudi se previše opijaju mislima prošlosti i dozvole da prošlost prekrije njihov um metastazama teških misli, koje muče i proganjaju kroz život. 
I eto, meni je sada ovog trena baš lepo i želeo bih da zamrznem ovu lepotu.

Ali! Ja ne bih bio ja, da sada ne preduzmem neki sopstveni kamikaza poduhvat.
Zato ću iz ovih stopa ustati da odem tamo negde i dotaknem prstima jezero. Veliko jezero. Ne šalim se! Stvarno ću to uraditi. Vidimo se ,,sada,,.

 


Crveni list

moja poezija — Autor vladica @ 22:33

Kada jednom prođeš ulicom isprekidane tuge

Seti se da sam ja tom ulicom koračao i da sam snivao neke čudne snove

I onda kada prođeš ispod krošnje požutelog lišća

I kada ti list lelujavo padne na rame

Ti se priseti da su moje stope hodale baš ispod tog drveta

Zastani, udahni vazduh duboko, oseti miris jeseni

A kada ti kapljica sa drveta niz kosu se spusti

Ti se samo nasmeši i budi ponosna na sebe

Ponosna što te je neko tebi nepoznat uzdigao do krova sveta

Znam, nikada me nećeš zaboraviti, jednostavno mene je teško zaboraviti

Zbog mojih mnogobrojnih izrečenih gluposti

Zbog snega u Julu kojeg ja samo mogu stvoriti

Zbog kapi suza mojih, koje sam lio za tebe neznanu

Zbog mojeg dečačkog razmišljanja

Da baš zbog svega, ovakvi se ne zaboravljaju

U moru opalog lišća, pronaći ćeš jedan jedini crveni

Uzmi ga i pogledaj

Na njemu je ispisana poruka, koju samo ti možeš pročitati

Tebi samo znana

Sačuvaj list i stavi ga u svoj herbarijum nedosanjanih snova

Biće to tvoj najlepši list života

Pogledaj sa prozora, svet ti se raduje, ti znaš zašto

 


Znaš ti

moja poezija — Autor vladica @ 20:14

 

Znaš, ja te nikada neću napustiti.
nikada, 
ma i ti to znaš, dobro znaš
Iako ponekad pomisliš, on će otići, neće reći ni zbogom.

 

 

Ne zaista rekoh ti u jednom zagrljaju van vremena
Ja ne mogu bez tebe,ali stvarno.

 

I to ne krijem. 
Jednog dana pašće neke crvene kiše nad našim gradom.
Drveće će svoje lišće ofarbati u plavo.

 

 

Naš grad promeniće boju, čak i asfalt u njemu biće šaren.
Parkovi će biti prepuni dece, koja će se spuštati niz tobogan.

 

Jedno dete će skakati u pesku i radovaće se.

 

Sećaš li se kada sam ti pričao o dečaku koji nikada nije odrastao,

 

Taj dečak će skakutati, a ti ćeš se tajno smešiti.

 

U noći kad će se mesec ogledati u tvojim očima.
Kad će se zvezde od stida sakrivati iza oblaka.

 

Vidiš, stvarno postojim iako ponekad pomisliš da sam nestvaran,

 

A kada zov dobijem sa nebesa i kad odem.

Ma samo podigni glavu i ugledaćeš novi dan

Blistavo sunce će ti obraze zarumeniti

Ti ćeš biti ponosna što će ti se dan radovati

Radovaće ti se ptice na nebu,

laste dolazeće crvkutaće samo tebi znane poruke

Poruke koje ti ja šaljem, tajno

 

Znaš ti, dobro znaš

  


Začaran

moja poezija — Autor vladica @ 12:16
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Te večeri mramorne, kad su oblaci išarali nebo

I kada ih je mesec osvetlio

Svetlost se spustila na moje oči.

Mekanim korakom došla si pred mene

U haljini, sva blistava, od noći si mi načinila dan.

U rukama imala si čarobni štapić.

Bio sam začaran tvojim izgledom.

Stala si pred mene kao pobednik.

A ja kao poraženi vojnik ljubavi

I smešila si se, onako zagonetno.

A ja sam ti tada rekao, sećaš li se?

Da izgledaš kao devojka koja je došla da me raspameti.

Upela si to.

Onako sasvim obično i tiho, laganim korakom.

Pomutila mi razum, nasmešila i otišla.

Te si večeri namerno bila najlepša

Kao da si želela da ostanem u čežnji za tobom

I da danima snivam te onako zanosnu.

Zgodnu, u haljini, sa dugom kosom i čarobnim osmehom.

Sa tepihom od cveća po kojem gaziš.

I iščekivanjem da ćeš mi opet doći

Da mi noć u dan pretvoriš.

 

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 


Izveden sam!

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 22:27

I tako to biva. Od čega bežiš ono te stigne. A stiglo me baš na 8-mi Mart. Dan žena!

Ja sam već godinama unazad protivnik ovog praznika. E sad nemojte žene da me gađate tanjirima, objasniću! Ja smatram da je svaki dan ženski dan i zato izlivanje u većini slučaja ,,lažne pažnje,, ženama na taj dan je za mene vrsta genocida!!!

No da ne fantaziram, da se vratim na temu. Danas, tj večeras na dan žena, JA SAM IZVEDEN. Da, mene je večeras pokupila jedna zanosna devojka i izvela me u jedan kafe na kolače, na osmi Mart.

Eto, godinama sam prespavao ovaj praznik, a večeras me ova lepotica uhvati za ruku i izvede u kafić. Ne mogu da kažem da sam se osećao kao žena jer sam sedeo sa jako zgodnom devojkom u društvu, ali kada je došla po mene, rekla mi je kratko:  ajde spremaj se, izvodim te večeras!

Naravno, kada sam jeo ukusni kolač nisam ni gledao u kolač, ni šta zahvatam kašikom već u nju. Priznajem ispadoše mi oči. Umalo nisam umesto kolača pojeo pikavac. Verujte ne znam čak ni šta sam pio, samo znam da umalo nisam progutao onu slamčicu.

A priznajem i da nisam skidao pogled sa ove lepe žene i naprosto svaka reč koju mi je izgovarala milovala mi je ovaj već malo više ludi mozak. Uz to pesme sa CD-a su se nizale kao đerdani i ja sam se u svakoj pronalazio. Kao da je bila neka nameštaljka.

O Bože, zaljubiću se!!!

More zna Bog šta radi i zašto radi. Eh pa nije on slučajno izmislio 8 Mart . Već namerno!  Da budem izveden, i to od kakve žene. Šta smo sve pričali zadržaću za sebe. Nekome u životu padne kruška na glavu, meni pade u naručje, nemam pojma odakle ova devojka.

Čudim se!

 

 


Nismo nikada

moja poezija — Autor vladica @ 21:55

Ne, mi se nikada nismo poljubili strasno,

Ali smo tu strast skrivali jedno od drugog

Negirajući da nam je u skrivenim mislima jedna tajna misao.

Mi se nikada iskreno nismo ni zagrlili.

Jesmo samo u danima tvoje, naše tuge i to je sve

Mi nikada nismo poželeli jedno drugog, možda u snovima

I taj san sanjali smo u isto vreme, iste noći i kada smo se probudili taj san smo zaboravili.

Takvi snovi se ne pamte.

Čak ni naši pogledi nisu smeli da se ukrste i zaustave.

Od straha, da nam se bar pogledi ne zagrle.

Možda su nam se misli na tren ukrstile, pa nam neke druge misli odvojiše te naše, tvoje i moje.

Pokradeni od samih sebe, mi smo ostali sami na pučini čežnje.

Gledajući ka nebu, gledali smo istu zvezdu u isto vreme, a da to nismo ni znali.

A ta zvezda svetlucala je našim očima i ispisivala poruke koje nismo razumeli.

Znaš, najzvezdanije nebo je tamo u našoj blizini.

Znaš ti gde je.

I kad jednom budeš otišla tamo, seti se i pogledaj u nebo.

U mnoštvu zvezda ugledaćeš onu našu.

To je ona zvezda koja gubi sjaj i gasi se, lagano se gasi.

Tada zatvori oči i zaboravi, sve zaboravi.

 


Pismo

moja poezija — Autor vladica @ 20:25

Voleo bih da ti napišem pismo.

Ono pravo, na papiru, upakovano u koverti.

To pismo ne bi bilo ono mirišljavo, niti šareno.

Bilo bi na običnom belom papiru, ispisano običnom olovkom

Možda bi rukopis moj pomalo zadrhtao, kada bih napisao neku reč.

Možda u strahu da je napišem, pa bih tada i suzu jednu pustio i njome stavio tačku na rečenicu.

Voleo bih da ti to moje pismo izazove osmeh, da kada ga pročitaš osetiš se vrednijom.

A poneka moja nesmotrena reč bi ti pustila suzu.

Baš na onom mestu gde je i moja suza kanula.

Pa bi te dve naše suze obrisale tačku napisane rečenice i ostavile prostor da se misao nastavi.

U tom pismu napisao bih ti priču o dečaku koji nije nikada odrastao.

Taj dečak bio bih ja. I ti, ti bi se slako smejala.

A onda bih ti napisao da ću jednom pešice u noći pet sata hodati do jednog mesta i vratiti se kada bih znao da će ti to pomoći. I to ću stvarno uraditi, ti to nećeš ni znati.

Ti bi tada rekla da sam lud, stvarno lud.

Napisao bih ti o svojim strahovima za tebe, o nekom čudnom životnom šarenilu.

Tada bi zaplakala i okupala pismo suzama straha.

A te suze bi bile suze spasa za tebe, za tvoj budući  život, i ti to ne bi tada znala.

Voleo bih da ti napišem pismo u kome bi projurila sva četiri godišnja doba.

Pismo puno uzdaha, puno nade i obećanja.

Pismo u kome bi stao ceo moj i tvoj život.

Sve strepnje,tuga, sva nada, uteha i radost.

Za neka znam bolja vremena koja dolaze u pismu nade.

 

 



Powered by blog.rs