San u javi

Sećate li se brzih pruga Srbije ?

To su one pruge koje ne možete da stignete, pa ih je teško uočiti. Mnogo su brze !!!

I tako reših ja jednog dana da se provozam brzim prugama Srbije . Relacija Vranje – Leskovac i obratno ( ako stignem do Leskovca)

Železnička stanica u Vranju , setite se one stanice iz naših domaćih filmova , gde se dočekuje drug Tito u filmu : Tri karte za Holivud. E , e , baš takva je i ova naša u Vranju. Kao iz filma !

Čekam ja moj ,, šinkansen,, * da dođe iz Preševa , polazne stanice , nekih 40 kilometara od Vranja. Ne sećam se satnice , ali valjda je to trebalo da bude u 9 AM.

Stojim ja na peronu , da me slučano ne prevari brzi voz iz Preševa za Beograd, ko zna , brze su to pruge , možda od brzine i ne uspem da ga uočim u stanici. Tako je jednom jedan moj komšija čekajući brzi voz , ispao iz voza dok se penjao u vagon i dan danas ima posledice , ali u glavi , izgleda da mu stalno klopatara , a to se oseća i po njegovom ponašanju. 

Pet do 9 , ja već počinjem nestrpljivo da tapkam u mestu , naići će voz. Evo sad će !

Ma nije to on .... ma ide sigurno , ne čuje se . Ni to što se ne čuje nije on. 9 i 10 , auuuuu pa on kasni. 9 i 30 , aaaaa ovo mora da se nešto desilo.

Dal' da izigravam indijanca i stavim uvo na šinu , možda ga začujem negde u daljini ? 

Nestrpljiv odem ja kod onog dispečera , a on jedan brka sa masnom kosom , na parčetu Yuhorove hartije , razmotao neku salamu , po hartiji stavio teglu sa ljutim feferonima , onim zelenim, stavio veknu hleba, u jednoj ruci drži crni luk , u drugoj režanj paradajza , a briše se levim rukavom službene uniforme.

Momak doručkujem... kaži !  Prijatno , kažem !

Oće li ovaj voz iz Preševa skoro da naiđe ili da dođem sutra ujutru da ga sačekam.

Odgovara mi on : dolazi u 9,50 ima radovi na prugu kod Bukarevac . Aaaaaa, to li je , ja mislio da je već stigao u Beograd , možda ga nisam primetio dok sam gledao u moje nove cipele. Kraj razgovora sa dispečerom. U 9, 53 stiže voz , lokomotiva crvene boje i čak 2 vagona.

Pomislio sam na tren da ih možda nije pogubio po poljima, ....mislim na vagone.

Uđem ja sa još tri putnika u voz .Tačnije u vagon broj 2. Kupei prazni. Ajde uđem u prvi kupe . I sad voz pođe. Onako na cimanje ! Nemojte da mislite da ću vam sada pisati o celom putu do Leskovca , jer bi morali da čitate dva sata koliko je trajao put do Leskovca i ne bih želeo da se i vi samnom nervirate .

Taj brzi voz je stajao na svakom signalu , nemam pojima zašto , jer se nismo mimoišli ni sa jednimvozom iz suprotnog smera. Nismo pretekli ni jedan voz. One koze i ovce pored puta su bile brže od nas , a ja sam stekao utisak da mašinovođa namerno staje kako bi šmirglom očistio rđu sa brze pruge Srbije.

Srpski ,, šinkansen,, je srećno stigao oko 12 sati , a ja ... ja sam se u Vranje vratio autobusom. Ipak verujte , nisam imao živaca , da šmirglam zarđale šine . Nisam imao živaca da slušam putnike koji pokušavaju da pričaju samnom ono što me ne zanima. Nisam imao živaca da mi kondukter duva u lice svojim zadahom od belog luka. Nisam imao živaca , nisam imao !

U jednom trenutku kada je voz išao 30 km/h , poželeo sam da izađem napolje i da ga malo poguram, možda mu pomognem da uhvati zalet.  

A ljudima iz železnice , poručujem : vratite nam parne lokomotive , vratite ih molim vas !

šinkansen* - ime čuvenog brzog voza u Japanu. 

Etapa Vranje-Vlasinsko jezero- Vranje

22.06.2008 

ukupno 140 km.

Vozio : JA

 Ako ikada prolazite krajevima južne Srbije , skrenite sa puta , kod Vlasotinca ili kod Vladičinog Hana i posetite najlepše planinsko jezero na Balkanu. Vlasinsko jezero je pravi biser koji će vam ulepšati putovanje , odmoriti oči , razgaliti vašu dušu.

Ja sam na ovo putovanje krenuo svojim biciklom. Opremio sam se najneophodnijim alatom, tri plastične poluge za demontiranje gume , nekoliko imbus ključeva, rezervna unutrašnja guma, minijaturna pumpa za gume. Tu je i mobilni sa kamerom , sa koga sam slikao ove slike koje postavljam ovde.

Na sebi , imao sam majicu , kačket , tanke trenerke , naočare za sunce i rukavice za vožnju. Rezervna majica.

Pa da krenemo. 

Vozio sam starim putem ka Vladičinom Hanu. To je onaj već pomenuti ,, Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, češme. Sunce greje... Martinka mi u krilo, bicikl, Carraro moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene.,,* ( kombinacija citata Bore Stankovića i mene )

Negde ispred Vladičinog Hana.

na slici , jedna bela tačka je roda koja je sletela na ovom polju. 

sa desne strane  puta brze pruge Srbije , krasio je brzi voz Beograd - Skoplje , koga sam ja , da sam hteo mogao da preteknem biciklom.

Prvih 40 kilometara od Vranja i tu je Surdulica. Mesto u planinskom okruženju. Tu sam zastao , pojeo jedan kroasan sa čokoladnim kremom i popio jednu guaranu.

I ...onda posle 42 kilometara  , prvi problemi na putu. Put popločan kockom. Jako je teško voziti po kocki , s' obzirom da su mi gume na bajsu jako tanke. Veliki uspon je počeo.

No i pored lošeg puta , priroda postaje sve lepša i divljija.  

Napokon ! Prva i prava češma sa vodom za piće , kod mesta koje se zove Valjavica. Nemate pojima koliko sam se obradovao vodi , kao neki beduin koji je umesto kamile uzjahao bicikl. Ova voda je boljeg kvaliteta od vode ,, Rosa,, čija fabrika se krije nedaleko odavde. 

samo jedan kilometar kasnije prestaje kockasti put i počinje asfalt , napokon ! Stao sam da slikam ovaj mali vodopad koji je okružen predivnom prirodnom lepotom. Odatle se menja klima, postaje svežije , a priroda je prava planinska. 

Nekih 3-4 kilometara posle velikog uspona, nailazam na još jednu česmu , još jedna radost za mene i prolaznike !

Ista česma, moj bajs i priroda u tom delu. Gde sam ja ovo pošao ? 

A onda ! Nešto crveno mi je privuklo pažnju. Šumske jagode , tik pored puta . Zastao sam i pojeo desetak , bile su jako mirišljave , ne toliko slatke. Slika malo mutnija, još ne naučih da slikam ovim mobilnim, ali vidi se . 

Ovo skroz dole što vidite je put kojim sam došao !  Još jedan pogled na prirodu. Uspešno se penjem ! Približavam se.

Napokon jezero. Vlasinsko jezero. Kod mesta koje se zove Promaja , počinje da se vidi prvo jedan mali deo jezera, okružen borovom šumom.

 Nastavljam vožnju prema brani , u delu gde je ogromno vikend naselje. Pogled na jezero i veliko ostrvo čudnog imena ,, Stratorija,, 

Plaža i pogled ka zalivu. Stigao sam na cilj svog putovanja. 

Povratak je ipak bio lakši , do Vladičinog Hana imao sam nizbrdicu , to je nekih 40 km , vožnje bez opterećenja. 

Nadam se da vam se ovo moje putovanje dopalo , a ja pružam onu moju ruku koja se borila sa volanom bajsa čitavih 6 sata vožnje , pružam je tamo daleko...

Prijatan dan svima !