There was a blog

Kad zapitaš se

** — Autor vladica @ 02:15
 
Kad nekad u osami svojoj, zapitaš se,
Gde sam i šta radim sada 
Znaj da nikad nećeš saznati
Jer ja sam kao vazduh koji miruje u svom svetu.
I moći ćeš da kažeš, ma baš me briga 
I šta radi i gde se nalazi, ma baš me briga. 
Pokušaj tada da ostaviš misli svoje,
Da ih zakopaš u kovčeg zaborava
Negde na dnu kovčega, zatrpaj ih danima života
Osmesima i novim ljubavima
Novim poljupcima i užarenim očima.
Nekim novim pejzažima, putevima, gradovima.
A one stare puteve kojima si prolazila
pospi nekim novim čežnjama i stihovima.
I nastavi svoj hod uspravan i ponosan
Onakav kakav si uvek imala u susretima van vremena
Nasmeši se nekom novom koraku, onom sigurnom,
I neka magla prekrije ona polja sreće 
Neka tu ostane za uvek, da se ne vidi, da se zaboravi.
 
 
 
 

Ako odeš

** — Autor vladica @ 13:59
 
Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike reke, baci uspomene u reku.
Neka propadnu na dno i neka tamo ostanu.

Ako odeš, a morala si otići.
Reci mi, hej ja idem, odlazim.
Nemoj me više tražiti, nemoj me ni zvati.
Zaboravi me, molim te pokušaj.
Možeš ti to.
Sve ti možeš dragi moj!

Jer ako odeš, 
ponesi sa sobom onaj herbarijum naše ljubavi.
I pokloni ono cveće nekom zaljubljenom paru.
Neka im služi za sreću,
onu koju smo mi izgubili.

Ako moraš otići,
onda prelij mastilo po karti
I obriši sva mesta, sve gradove i puteve.
Sve staze kojima smo lutali.
I tražili mesto pod suncem za nas dvoje.

Ako budeš otišla,
Molim te zaboravi da sam ikada postojao.
Okreni stranicu na kojoj sam bio,
Pocepaj je i u vatru baci.
Nek gore uspomene, nek izgori naša nada.
 
 

Ne voliš me

** — Autor vladica @ 22:57
Ne voliš me više
Ne voliš me
Mene je u stvari teško voleti
Teško je voleti moj nemirni duh
Moj neumorni mozak
Teško je voleti moje oči
I moje ruke
Teško me je voleti zaista
Ja to znam, ja to osećam

A ja tebe volim nesmanjeno
Ja te volim, baš volim
Toliko te volim, da volim i za tebe.
Da baš tako, ja volim i za tebe
Volim tvoje oči i tvoje ruke
I telo tvoje
I dušu tvoju
I kosu, koju volim da kao neki klinac počupam
Pa ja sam ti o tome i pričao, zar ne?

Ne brini, čuva me ljubav prema tebi.
Još me uvek čuva.
 
l 

Znaj...

** — Autor vladica @ 16:12
 
 
ma gde bio i šta radio
bio ljut ili bio veseo
bio tužan ili radostan
bio nežan ili grub
bio blizu il' daleko
bio u tajnim posetama u tvom snu
ili na dnu provalije svoje duše
znaj
uvek te je voleo
 
m 
 
 

Suzni vetrić

** — Autor vladica @ 19:40
 
I kad me ne bude više bilo u tvom srcu
Ja ću i tada da ti se prikradem i ušunjam u tvoju sobu
Kao neki dah povetarca koji će kroz prozor proći

A ti dok snevaš neke nove snove i neke ljude strane
Onako podglavljena rukom svojom, rumenog lica
Zadovoljna nekim novim životom, nasmejana u snu

A ja ću nekim nevidljivim prstima, dotaknuti tvoje lice
Ti ćeš tada suzu pustiti, ne znajući da plačeš u snu
Skinuću tu suzu, spakovati u svoje ruke vetrića
I poneti ih sa sobom, da uvek ostanem suzan

Kada se probudiš lice će ti biti suvo,
Pomislićeš da si nešto sanjala
Ali brzo ćeš zaboraviti san, kao što si zaboravila mene.
Blistava, rumenoga lica, sva zadovoljna.
 
s 

Pesma bez imena

** — Autor vladica @ 22:28

 

Danas ti pišem ovu pesmu bez imena

Nikada ti nisam napisao takvu pesmu.

Možda nisam imao prilike

Možda sam jednostavno ostao bez reči.

Ja, onaj koji uvek imam nešto da kažem

Danas dok ti pišem ovu pesmu bez imena

Imam ti puno toga reći, ali ne mogu!

 

Kao da je mojim mozgom prošao ,,vetar lutalica,,

I pokupio, ukrao sve moje misli, sve moje reči.

 

Zato je ova pesma prazna

U njoj se ne pokazuje ljubav

Već se sakrila negde duboko u meni

Sakrila kao da ne želi da i nju ,,vetar lutalica,, ukrade.

Na nekom skrovitom mestu, samo tebi znanom.

 

Dok pišem ovu pesmu o skrivenoj ljubavi

Ja ti samo želim reći, da je ona tu sigurna

Sačuvana od razbojnika života

Od kradljivaca ljubavi

Od vremena minulih, vremena dolazećih!

Tu negde u rasponu prekinutih misli

U pogledima bez gledanja.

U pocepanim stranicama kalendara

                                              Do nove pesme, sa imenom.

List nade

** — Autor vladica @ 11:54

Jednom kad se probudiš, nekog jesenjeg jutra

I kad sa tvoga lica otreseš kapljice zaboravljenih snova

Kad prvu jutarnju kafu podeliš sa anđelima

Popiješ prvi gutljaj istine novoga dana

Ti se nekako primiri i stopi sa minutima jesenje elegije.

Onda uputi jedan tajni osmeh onom listu što lelujavo pada sa bresta

Tom listu koji ti je krasio proleće, leto i jesen ranu.

Istom onom kome si se radovala dok je još pupoljak bio

Pa se pretvorio u mladu zelenu nadu

A kad su ga kišne kapi dobovale

On ti je slao svetlucave odsjaje, šarajući po tvojim očima i licem.

Ispisujući na tvom licu neke poruke tebi znane

U leto kada je tvoj list bio one jake zelene boje,

Davao ti je sigurnost i u tebi stvarao snagu budućih vremena.

A jeseni ove, tog jutra, kad lelujavo je otpao sa grane.

Spusti se svojim mekim korakom u svoj vrt ponosni.

I uzmi list tvoj, uzmi i ostavi u herbarijum nade,

Za neka nova srećna vremena.

 


Prosjak ljubavi

** — Autor vladica @ 18:07

 

Pitaće te možda neko dal' me poznaješ?

Pitaće te odakle sam i kako se zovem?

Imam li svoj dom, koliko godina imam?

Da li sam završio škole ili sam neka danguba?

Imam li svoju veru i odakle ti samnom?

Ti se samo počni čuditi.

Reci, pa ja ovog prvi put vidim u životu.

To je neki beskućnik života svoga.

Neko ko nema ni Boga.

Pa zar ne vidiš da ima sto godina života

A sigurna sam da nema ni ime

Jer takve niko ne krštava.

Reci, to je neki prosjak, što se ljudima unosi u lice.

Što se pretvara da poznaje ljude

Tako ti se učinilo i da poznaje mene.

Reci ponovo reci,

Prvi put ga u životu vidim.

I pođi svojim putem 

A ja ću se praviti da sve je tako

I onaj što te je pitao ko sam ja?

Baciće mi novčić u noge.

Ja ću se sagnuti, uzeti ga i reći.

Hvala gospodine što udeliste ovom prosjaku ljubavi.

 

 

prosjak ljubavi
 

 


Tri reči

** — Autor vladica @ 09:48

Sada ću ti napisati jednu pesmu.

Posvetiću je naravno tebi

I svi koji je pročitaju

Pomisliće da ja baš za njih pisana

Da je pisana samo tebi.

 

Napisaću ti samo tri reči

Most, reka, livada

I svi će znati šta sam mislio,

A samo ti ćeš znati.

I znam da ćeš se samo zagonetno smeškati.

 

I ja ću se smeškati

Praviću se da ne primećujem

Kad mi ti upućenim pogledom pokazuješ

Most, reku, livadu

A ti ćeš se i tada smešti na moje blentavo ponašanje.

 

Hteo sam da ti napišem jednu pesmu

Kako zajedno prelazimo reku

Kako mostom hodaju naša dva bića

Kako trčim livaodom da ti uberem cvet.

 

Hteo sam da ti napišem, ali moje misli

Kruže kao neki satelit oko mozga mojega

Uz sećanje jedno

Na most, reku i livadu.

most 


Bez svetionika

** — Autor vladica @ 08:34

 

Nekada čovek ne zna kojim putem hoda

Nekada su mu oči u hodu zatvorene.

I nema nikog pored sebe da ga samo uštine

I da se na tren oči otvore i ugledaju život.

 

A šta je život kad hodiš mrakom

Kad udaraš telom o zidove života

Kao što brod pred potonuće u stene udara.

Bez svetionika, koji je zaboravio da zasvetli.

 

Prazni koraci, nečujni i nevidljivi

Niko ih ne premićuje, niko im se ne pomera

Kao da ne postoje, kao da duh korača

U noći bez zvezda i bez svanuća.

 

Licem bez bola, u dolini zaboravljenih misli

Sa pruženim rukama koje niko ne vidi

Izgovorenih reči koje niko ne čuje

Sa otkucajem srca, tamo nekog nečujnog života. 

 

A kako je sve moglo, a ništa nije moglo.

 

svetionik 



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno