San u javi

Pogledi u tami

moja poezija — Autor vladica @ 10:00

Pa , da krenem sa jednom, već davno napisanom pesmom, koja me često podseća na neka lepa vremena.

 

Pogledi u tami

Došla si tako tiho u život moj...negde iz daljine.....
Ne znam, ni ko si i da li si stvarna...
Ne znam da li si samo san...
Ne znam ni kako izgledaš...
Ne znam ništa o tebi...
Ali...ipak si u mom životu...
Zamišljam te ...sanjam te..budim se sa mislima o tebi...

Noć.....je stvorena za čežnju......
O Bože dragi da li je ona stvarna...da li postoji...
O draga moja noći....moj najbolji druže....
...pomozi mi da je vidim u ovoj Januarskoj tami...
....pomozi mi da oseti moj pogled...pogled čežnje....
A da li ona zna da ja postojim, da imam srce, da imam dušu....

Draga moja noći....pomozi mi da joj u mislima ...prođem prstima kosu, da osetim rukama svojim njeno telo, da joj dotaknem ruku........da je zagrlim ....da ona oseti plač moga srca....

Da li si stvarna, ti lepa ženo...da li postojiš ?

  


Vodka - Martini

moja poezija — Autor vladica @ 08:22

Pre nego što postavim pisane zapise, nastavljam sa još jednom pesmom iz predhodnih vremena, napisanu posle jednog izlaska iz drugove diskoteke .

 

Vodka-Martini


U jednom kafeu ...ispijam vodku......

Kap po kap, klize mojim grlom.....

I svaka kap, daje mi snagu da mislim na tebe..


Reći ćeš ...to je pijanstvo.....da .....kažem jeste, pijanstvo moga srca.

Kap po kap klize mojim grlom......

Tiha muzika podgreva moje misli....

Prigušena svetlost u jednom kafeu.....sitni sati...

Čuješ li me? Znam da nisi tužna kao ja!

I ne znam ...ni ko sam...ni šta sam i jesam li uistini to ja ...ili alkohol plete po mojim mislima.



U jednom kafeu ispijam vodku ...kap po kap.. i ne znam ko je pijaniji, ja ili moje srce....

Prolaze sati, a ja i dalje mislim na tebe... mislim i nadam se.

Nadati se je lepo ...nada je jedan osećaj koji mi niko ne može zabraniti....lepo je nadati se ...

I svaka kap vodke....daje mi snagu, da me nada obuzme i savlada.

Kap po kap, a ja i dalje mislim na tebe...

U sitne sate ...izlazim na ulicu, raskopčane jakne i košulje.

Sa rukama u džepovima.....sa umršenom kosom.....odlazim u tamu ....i mislim....mislim..

 

 


Vetar tuge

moja poezija — Autor vladica @ 09:33

Ovog jutra, otvorilo se nebo, i plače, ko što plačem i ja.
I kiša se stapa sa suzama mojim i formira reku, reku tuge.
A zašto plačem ja?
Noćas mi je u snovima došla nepoznata žena.
Noćas mi je pričala moje priče.
I rekla ,da odem, da odem i ne okrećem se više.
Da odem , jer odlaskom svojim pomoći ću osobi dragoj.
Da odem i ne vraćam se više.
Da odem jer ću pokvariti ljudima sreću.
Zato plačem ja!
Zato što žalim svoj odlazak.
Zato što sam želeo da dam sebe.
Zato što sam ja samo mrtvo slovo na papiru.
Na prašnjavom papiru, čija slova izblede.
Idi , rekla je žena ta, idi ti i ne postojiš.
Ti nemaš lik, pogledaj se u ogledalu tuge.
Tamo pripadaš, tamo gde teče reka tuge.
Idi, jer ti si vetar tuge, idi i ne vraćaj se više.
Silina tvog vetra, ovog puta povređuje ljude.
Tvoje drage ljude, one koje si doskora milovao svojim lahorom.
Koji su te željno čekali da im pomiluješ lice.
Zatvarali oči kada si im mrsio kose.
Pogledom te tražili, a nikada te videli.
Idi, odlazi, odlazi zauvek.

 

 


Molim te...

moja poezija — Autor vladica @ 10:06

Molim te ostani tu u snovima mojim.
Tu pored mene,tu ti jeste mesto.
Da te bar u snovima svojim, zagrlim jako.
I da šapućem ti reči kakve samo ja znam.
Molim te ostani u mom snu.
da te volim onakvu kakvu sam te prvi put sanjao.
Samo te želim onakvu kakvu te je moj san napravio.
A u javi pripadaj njemu, jer java pripada tom čoveku.
Čoveku koji te grli i ljubi na raskršću stvarnog života.
I želim da te ljubi on, jer onaj ko te sanja
poljubac svoj u snu izgubi.
Ti lepa ženo Anđeoskog lica podari mi bar još jedan san.
I kaži mi u snu tom , da ostanem u njemu,
jer sanjalice su ljudi tužnog života.
I negde u smiraj dana, kad sa jastuka svog podigneš glavu,
znaj da si u nečijem snu i da tamo neko tebe čuva
kao što se čuvaju Anđeli.
Molim te ostani još malo u mom snu.

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,27 MB) 


Znam

moja poezija — Autor vladica @ 12:24

 

Ne vidim te , ne čujem tvoj glas danima.
Ali znam šta radiš i znam da se pretvaraš među ljudima.
Znam da te peče. Znam i to da si mi ljuta.
Ali zar ne pomisliš , na lepe dane , zar ne pomisliš na naše priče.
Na one tri predivne šetnje u stvarnom svetu.

Ja znam da ponekad zaplačeš.
Ne nemoj plakati za mnom. Za mnom niko ne plače.
Ne plače se za skitnicama života.
Nekad pomislim da u isto vreme radimo iste stvari.
Da u isti minut nekog dana plačemo.

Ja te za ljubav neću moliti, za ljubav se ne moli.
Ljubav je jedino osećanje koje samo mozak može sazidati.
I znaj da ništa izgubila nisi što me u tvom srcu nema više.
Znaj da sam neko sasvim običan, najobičniji u tvom životu.
Jer ljude kao mene , možeš svuda pronaći.

I jednog dana , kad sunce na nebu zarumeni.
I kad istom onom stazom , gde šetah sa tobom.
Prođe moja senka sasušenog lica i pognute glave.
To ću biti ja , ali me ni tada prepoznati nećeš.
Tada će tvoje lice zasjati i bićeš najlepša.

I znam da ćeš tada biti srećna , jer sreću čovek sam bira.
Krajičkom oka, pogledaću tvoje lepo lice.
Biću srećan , zbog tvoje sreće.
Proći ću tiho tik pokraj tebe .
I otići u večnost kao skitnica života.

 

 


Suza

moja poezija — Autor vladica @ 11:13

Kada bi reči mogle da plaču,
Ti bi u svakoj mojoj reči osetila suzu.
Onu pravu , onu koja ti je pala na dlan.
Onu koju si minutima večnosti nepomično gledala.
Suzu koja se istopila na tvom dlanu.

Gledam besciljno , u nekom neznanom pravcu,
I tražim one izgubljene ne izrečene reči.
One reči koje razdovijše tvoju i moju misao.
Prekinuta misao , izgubljena u sivilu života.
Tamo negde , gde se razdvajaju srca.

Znam, da možda kadkad pomisliš na mene.
U nekom već zaboravljenom svetu.
Nasmešiš se , okreneš glavu i odeš svom životu.
Baš kao što si odlazila i kada zajedno smo bili.
I onaj posledni put , i onaj naš zadnji pogled.

Nisam slutio da je to bio kraj.
Ni ti nisi slutila, to dobro znam.
A taj naš posledni dan bio je toliko šaren.
Kao da je samo vreme slutilo naš kraj.
I pružilo nam sve boje života u tom trenu.

Ne volim Januar, nekako je siv.
Ispija iz mog mozga sve lepe misli.
I one najlepše što imasmo nekada
One samo tvoje i moje , sakrivene pod nekom zvezdom.
Koja je izgubila svoj sjaj zauvek.

Želim te zaboraviti , zauvek.
Nekako ,mi to ne polazi u mislima.
Kao da su moje misli neki zid izgradile.
I tamo te skrivaju od mene samog.
Ja te stvarno želim zaboraviti.

  


Nada i srce

moja poezija — Autor vladica @ 11:34

Ovo je jedna moja pesma kombinovana sa razmišljanjem, i da mi juče @stepskivuk nije predložio da je postavim ovde, najverovatnije ne bih je postavljao.

 

Sve pesme i reči ovog sveta
pišu se iz osećanja duše.
Ali samo jedna reč napisana
piše se iz našeg srca.

Ta reč jaka i slaba, nikad umorna
zove se nada, nada za životom.
Kad je nada slaba, onda je i srce slabo
Kad je pak jaka, onda je bolesno

I uvek je srce to koje nosi sve spone nade
I uvek je ono, to koje želi da pobedi nada.
Ali umorno srce, nema snage koju traži nada
I onda nada umire, i gase se zajedno

 

 


Plavi cvet

moja poezija — Autor vladica @ 14:31

Pesma je nastala, u Aprilu kad je sve bilo uveliko zeleno i kada je poljem cvetalo plavo cveće. Napisana je jednoj drugarici, koja je i danas veliko moje osveženje, kad god se negde susretnemo.

I da ne zaboravim, postavio sam slike, one šarene slike u punoj veličini, da vam vaše oči još malo uživaju u njihovim bojama.

 

 Plavi cvet

Ne poznajem te, ne znam ništa o tebi,
Samo znam tvoje ime.
Ni ti mene ne poznaješ i nikad me srela nisi.
Da, samo jednom i tada me u oči gledala.
I tada i jedini put u ovom životu,
Kao da sam te znao iz nekih svojih priča.
Kao da sam onaj cvet za tebe ubrao.
Onaj cvet, koji si jednom u svom snu dobila.
Taj cvet sam ti ja darivao.
Sećaš li se toga sna ili se svi lepi snovi, zaborave.
Ja svoje snove pamtim, ja ih beležim.
Moji snovi su kao neka krivudava reka,
Reka plave boje.
Moji snovi su plave boje.
I cvet koji sam ti darivao u snu, bio je plav.
Voliš li cvetove plave?
Ako voliš, ja ću ih ponovo ubrati za tebe.
I darivati ih u nekom novom snu.
Staviti ti cvet, na tvoj perjani jastuk.
I tvoje snove obojiti u plavo.
A znam, da ćeš uživati u takvom snu.
Nekada su snovi lepši od jave.
Java, često pokvari snove.
Zato sanjaj, sanjaj lepe snove
I neka ti u njima cveće stalno na jastuku stoji.
Baš onakvo cveće koje sam darivao.

 


Sjaj u očima

moja poezija — Autor vladica @ 12:26

I kad sada preturam po pesmama , svaka od njih stvara mi neki čudni osmeh na licu. 


Sjaj u očima

Da li se gasi sjaj u očima našim ?
Da li tvoje oko više sija ?
Ne vidim ga, daleko je od mog oka.
I sve dalje i dalje, kao da naše oči beže.
Kao da je sjaj, koji u njima beše , izgoreo.

Više se ne sećam tvojih očiju.
I tvoj lik polako izlazi iz mog mozga.
Možda te nekada sretnem u tvom velikom gradu.
Možda jednom prođemo istom stazom života.
I naše se oči tada ugledaju.

Ne, prepoznati se one neće, znaj zato što u njima neće sjaja biti.
Onog istog sjaja u očima, na obali Dunava, gde se upoznaše.
E taj sjaj u očima našim, baš on se ugasio.
I kao da je šibica , koja ga je nekada zapalila.
Potonula u Dunav, pokvasila se i zauvek ostala na dnu.

Da li ćeš me tada u onoj nepreglednoj masi ljudi prepoznati ?
Da li ću i ja tebe ugledati, kao što te ugledah onog dana.
Na onoj našoj stanici života.
Na onoj stanici prvog našeg sastanka.
Sastanka , koji ostade samo sećanje.

A kada jednom mladi bagrem postane starac.
I kad njegov miris izgubi svežinu.
Tada će sećanje naše izbledeti.
I u mozgu tvome i mome , mi nećemo biti.
Kao san , koji se zaboravi posle buđenja.

 

 


Jednom

moja poezija — Autor vladica @ 16:09

Današnji dan počeo je jako lepo , ali se malo više zamutio od nekih vesti koje su mi ga baš upropastile. Vesti nisu bile vezane za mene , već za druge ljude , ali pošto su mi ti ljudi bliski , srce nije kamen pa mora da odreaguje. Današnja pesma datira iz vremena maja prošle godine i sada kada je čitam , poželim da je nikada nisam napisao , ali ostaće ipak zabeležena i obeležiti jedan deo mog života.

 

Jednom



Jednom kada ugledam zvezdu plave boje na nebu.

I kad me u noći pozove onaj glas nebeski.

Ja ću samo tebi odmahnuti draga moja

Onako nežno i tiho, sa mojim pitomim pogledom.

I ako ugledaš jednu moju suzu.

Znaj da je sav moj život stao u nju.

I da si ti ta suza , suza moga života.



I nemoj žaliti za mnom, i nemoj tugovati.

Jer ne tuguje se za ovakvim čovekom setne duše.

I nemoj , molim te pustiti suzu.

Ne puštaju se suze za ljude proste duše.

Budi jaka , kao da me nikad nisi znala

Samo te jedno molim , da čuvaš pesme moje.

Jer one su pesme tvoje.

I znaj da su pisane dušom , koju sam ti darivao.

Čovek se samo jednom rađa i poklanja srce i telo.

Ne draga , ja ti poklanjam dušu koja ti pesme piše.

Pesme koje te čekaju celog života mog.



I nemoj tugovati za mnom, već srećna budi.

Onakva kakvu te poznajem.

Sa osmehom i bisernim zubima

Sa pogledom , najpitomije srne.

Sa prelepim licem koje ugledah.

Licem koje nosim u mislima svojim.

I budi mi srećna u životu svom, jer to je sreća moja.

Dragi anđele moj, nemoj žaliti za mnom.

 



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno