There was a blog

Poslednji krug

**** — Autor vladica @ 14:02

Danas sam vozio svoj bajs. Poslednji put. Okrenuo sam poslednji krug. Vratio se kući. Oprao ga i stavio na prodaju.
Kažu mi kupac će se brzo javiti. A ja se osećam tako prazno baš kao da mi se otkinulo jedno parče života.
Rešio sam da ga prodam i da više nikada ne kupim drugi.
Da prestanem zauvek da neumorno vrtim pedale i krstarim samo meni željenim putevima.
Odluku o prestanku voženja bicikla sam doneo sa velikom težinom u srcu.
Morao sam. Ne zbog zdravlja, već zbog mog duha, koji me toliko nekad opsedne da ne umem da se zaustavim, da ne umem da pritisnem kočnicu. Krajem maja, nemirni duh u meni nije umeo da me zaustavi kada sam svojim bajsom prešao kilometre teških uspona i kada umalo nisam završio sa svojim životom, jer nisam znao da se zakočim, mislivši da ne treba pritisnuti kočnicu.

A bilo nam je lepo. Krstarili smo na hiljade kilometara ja i on ćuteći.
Kilometri nade, lepote prirode, predivni pejzaži, ostali su iza mene.
Ostalo je i nedovršenih putovanja kada sam rešio da prokrstarim ovom mojom zemljom i spustim se na more.
Imam jako pomešana osećanja u vezi odluke koju sam doneo, ali znam da je u ovom trenutku moja odluka ispravna.
Možda već sutra neće biti tako, i možda će me žal savladati, ali znam da ću morati izdržati ma koliko bio tužan.

Kada sam malopre ostavio svoj bajs, ne krijem poljubio sam ga i pustio suzu.
Ja ne želim da svoj svet vidim u ruševinama.
Ne ja nisam nikakav slabić. Mogao bih da se pobijem i sa tramvajem!
Ali danas sam jako slab, tanak i moje emocije u vezi moje odluke prelivaju se kao dugine boje.

Nije lako doneti odluku da prestaneš da radiš ono što voliš, pa i da se odvajaš od stvari koje su ti drage.
Na žalost, mora tako, neke stvari i događaji se ne mogu predvideti, ali vreme je da pritisnem kočnicu!
 
A kada bih se ponovo rodio, ja bih želeo da budem luđi nego što jesam danas,
da ne budem više idealista, da pravim stvarne, a ne imaginarne greške i živim stvarni život.
Odlučio jesam, rizikujem na jednu Andrićevu misao:  Posmatraj čoveka. I, ako vidiš da se nikada ne koleba, ne predomišlja, da je uvek siguran u sebe i da potpuno veruje u ono što kaže, i samo u to, da ne zna ni za oklevanje pred odlukom, ni za kajanje posle nje, znaj da je taj čovek kurva ili kurvin sin. I kloni ga se koliko možeš!

Zbogom moj čelični konjiću!

 sb

 


Detlić

**** — Autor vladica @ 13:55

Volim da pišem tekst u samom blogu, ne kopirajući ga sa nekog worda ili wordpad-a. 

Tu nekako imam slobodu da već vidim kako će na licu mesta izgledati taj tekst. A počeo sam da pišem ovaj post zbog jednog prelepog stvorenja koje me je uveseljavalo celo jutro. Detlić koji je celog jutra u drvetu moga komšije kuckao po kori i tražio hranu, za sebe, možda svoje mlade ptiće?!

Otvorio sam prozor i posmatrao sa kakvom lakoćom skakuće po drvetu i kako neumorno kucka praveći neke tonove, valjda nekakve šumske muzike.  

Moje prisustvo sa prozora nimalo ga nije ometalo i prosto se navikao na moju prisutnost. Ja nisam odustajao i rešio da ga odgledam sve dok bude bio tu u mojoj blizini.  Posle pola sata ptica je odletela. Gde? Negde u nekom šumarku. E zaboravih da mu kažem da nailazi proleće i da ću ga svojim bajsom posetiti u tom šumarku.

Vidimo se prelepa ptico, pomalo ti zavidim, ponekad poželim da budem ptica, ma koliko im život dug bio.


Zimo stani malo!

**** — Autor vladica @ 14:47

zima

Ovo jutro je bilo rekordno sa niskom temperaturom. Sva priroda je bila okovana injem koje se formiralo od ledene magle.  

Jutros je na prozorima zima nacrtala najlepše njene slike.  

Jutros sam išao na posao pešice i hladnoća mi je doprela do kostiju.

Jutros sam rešio da sklonim kompjuter koji mi se nalazi pored prozora jer osećam da ni prozor ne može da zadrži ovu hladnoću.   

Ma proći će i ova zima, izdržali smo mi i mnogo gore! 

prozor 


Šah....Mat!

**** — Autor vladica @ 14:00

Evo kako izgleda put ,,bratstva i jedinstva,, kad putare iznenadi sneg u Januaru!

put1

Najfrekventniji putni pravac u Srbiji drugog dana Božića 2009 godine. Mašala!

put2

Sedite kući pored vatrice i ne izlazite nigde ako baš ne morate, što je sigurno, sigurno je!

 

vatra
 

 


Snežno

**** — Autor vladica @ 01:30

Malo šetnje po snegu nije na odmet. U stvari malo više. Nekih 14 tak kilometara. A kad se vratiš sa takve šetnje iako umoran, napunjen si energijom koju ti daje zimska idila.

Pa da krenem putem kojim napuštam grad.

 

 I onda nailazim na neki novo-stvoreni potočić

 

Pa pored potoka

 

Autoput baš i nije čist. Opet putare iznenadio sneg u Janurau

 

pa onda zastadoh da zavežem pertle i slikah naopako

 

Već mrak pao

 

pa dobrošlica za povratak

 

i na - 6 nije hladno posle ovakve šetnje

 


Papagaji u New Yorku

**** — Autor vladica @ 10:00

Ovako izgledaju divlji papagaji koji su se odomaćili u New Yorku i žive svoj papagajski život u ,,velikoj jabuci,,

 

papige1

 

Oni su se privikli na Njujoršku zimu i uspešno preživljavaju i snegove

 

papige2

 

tu se čak i razmožavaju negde u Bruklinskim kvartovima

 

papige3

 

Igraju po ulicama na Menhetenu

 

papige4

 

 

Raduju se proleću New Yorka

 

papige5
 

 

 Sve u svemu jedna čudna ali istinita dešavanja

 

papige6
 

 

Blago njima eto bar oni znaju šta je život u New Yorku, makar to bio papagajski život.

Neka im je srećan i dugovečan!

 

papige7
 

 


Duša vode

**** — Autor vladica @ 10:20

voda1

voda2

voda3

voda4

voda5

VODA6

VODA7 


Manastir

**** — Autor vladica @ 16:48

Jednom sam imao reportažu o manastiru Sv. Prohor Pčinjski pod naslovom ,,Vožnja mojih snova,, I onda mi je u goste došla Donna, sa kojom sam imao prilike da odem do manastira. E sad ne bih da pišem o Donni, jer ona zaslužuje posebno mesto na mom blogu i o njoj bih mogao toliko toga da napišem. Gost koga bi svako poželeo sasvim sam siguran. Ali zato ću vam preneti neke slike iz manastira koje sam slikao ranije, a imao prilike da slikam i unutrašnjost crkve u manastiru.  

Manastir pogled sa visoravni

Ulaz u manastir

unutrašnjost crkve

Čudotvorne mošti Sv. Prohora Pčinjskog, sveca iz čijih moštiju curi mirotočivo miro. Pisao sam o tome u postu ,,Morao Sam,,.

Pogled na kupolu crkve iznutra

Freske

I glavna freska iscelitelja Sv. Prohora

Ispovedaonica, u kojoj se često osamim kad odem u manastir

A kad mogu pročitam deo kanona

Ovim bih zaokružio priču o Manastiru Sv. Prohor Pčinjski, koju sam imao i kroz pps, Isposnica na mom blogu i pozvao da bilo kome se ukaže prilka poseti ovaj jedinstveni manastir i oseti neku drugu dimenziju.  

A moram vam reći da ovaj manastir i doticanje moštiju Sv. Prohora imaju isceliteljsko svojstvo, to je već dokazano! 


Gračanica

**** — Autor vladica @ 13:27

Pre neki dan sam putovao kroz Kosovo.

Uz mnoštvo policijskih patrola i međunarodnih trupa sa čuvenim američkim vojnim Hammerima, putovanje kroz Kosovo je jako usporeno. Recimo za 200 km puta potrebno je 3, pa i 4 sata vožnje. Samo Kosovo je jedno veliko gradilište i oseća se eksplozija novih zgrada i poslovnih objekata. I to zaista u evrposkom stilu, kombinacija staklo-aluminijum.

Samo putovanje kroz Kosovo je i danju i noću sigurno i ni u jednom trenutku nisam osetio nekakvu jezu i nelagodnost krećući se tim putevima.

 

No, da se vratim na najdivniji trenutak mog putovanja, Gračanicu! Preko Gnjilana i pored Gračaničkog jezera koje je poluprazno ulazi se u srpsku enklavu i mesto Gračanica, nekih desetak kilometara ispred Prištine.

 

Prvo što se primeti je prisustvo Nato snaga. Irci su zaduženi za čuvanje same srpske svetinje i jako su prijatni i neposredni u komunikaciji. Imaju neopisivu želju da se slikaju sa posetiocima. Jedan od njihovih komandira baš je želeo da zna ko odakle dolazi i bio je jako prijatan.

 

Sam pogled na staru crkvu izaziva neku posebnu dozu adrenalina.

 

Osetio sam se kao da se vraćam u neko staro vreme ispunjeno nekim mirom u ono vreme kada je Sveti Kralj Milutin izgradio ovaj manastir još u 14-tom veku.

Pa pre toga mora da se vidi bodljikava žica koja je postavljena na zidove manastira.

1
 

I onda veličanstvani prizor o kome sam pričao….

2 

Ušavši u crkvu primetio sam neke monahinje koje su govorile na ruskom jeziku. Odakle one ovde nisam mogao da pretpostavim.

3 

Uslikao sam dve ikone…

4 

i...

5 

I na kraju još jedan pogled na crkvu ,,Uspenije Bogorodice,, jedini sačuvani objekat iz srednjeg veka i izaziva zaista dužno poštovanje. Obećavam da ću se uskoro vratiti…

6 


Miris borovine

**** — Autor vladica @ 08:28

Ja  volim da vozim bajs. I ovog leta vožnja bicikla mi predstavlja veliko zadovoljstvo.

Tako sam skoro pobegao iz vreline moga grada i bajsom otišao dojedne borove šume koja je bila udaljena od moje kuće nekih dvadesetakkilometara.

Dolazeći do borove šume usput sam naišao na kolonije paprata. Kažu gde raste paprat, zemljište i vazduh su idealno čisti.

 

Onda kao kroz neki tunel sačinjen od grana bora prošao sam putem koji vodi u šumu. Najednom se je osetila hladovina.

 

U dubini šume, hladnoća postaje kao kad se uključi klima …

 

Po obodu šume, od raznesenog semena starih borova, iznikli su mladi borovi, svetlo zeleni, nežni

 

 Kao da je borova šuma pustila svoju decu mlade borove da se šepure po obodu proplanka

 

Uživao sam u tom zelenilu koje mi je milovalo dušu neko vreme, zaboravivši na vreme i prostor.

Ovaj izlet bajsom je bio uspešan. Opet ću posetiti ovu oazu prirode kad god mi zatreba mir u mozgu.

 



1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno