San u javi

Novi početak

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:40

Tog letnjeg dana, sletela je na moj prag jedna prelepa ptica.

Bilo mi je čudno što kada sam joj prišao nije odletela. Shvatio sam da povređena i da joj je potrebna moja pomoć.

Ptica slomljenih krila. Samo je trebalo brinuti se o njoj i vratiti joj slobodu.

Prihvatila je moju pomoć i predala se mojoj brizi. Kako su prolazili dani tako sam sam sve više bio posvećen njoj. Znao sam da sam neko izabran od gore da ja baš budem taj kod koga će sleteti i da joj baš ja moram pomoći.

I nije bilo lako. Bolovi su pritiskali pticu, a ja koliko sam mogao, pokušavao sam da njen bol umanjim. Nekada sam uspevao u tome, nekada sam i ja zbog njene patnje bio utučen.

Toliko sam pažnje uložio u njeno spašavanje, da sam čak i prolivenim suzama pokušavao da sebe predam tom divnom stvorenju. 

Dani, nedelje, meseci su prolazili, ja sam srastao sa nevoljom jedne meni podarene ptice.

Granulo je proleće, stidljivo, da skoro nisam ni primetio. Ptica prekrasnih boja je dobila svoja nova krila.

Jednog dana, stala je predamnom sva se tresući, kao da želi da mi pokaže da je njena sloboda došla i da nam se rastanak približio.

Okrenula se je i poletela. Poletela u svoju slobodu.

Bio sam srećan zbog njene sreće.

I sada kada je odletela, ja povremeno pogledam u nebo, da je možda ne ugledam. Znam da se ptice koje polete više ne vraćaju. Pamtiću je zauvek i nadam se da će i ona mene upamtiti. 

Srećan ti novi početak ptico predivna!

 


Dodir

moja poezija — Autor vladica @ 15:12
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Te smo se svete noći u tami, a da nas niko ne vidi za ruke držali

I nisam te ispuštao

Želeo sam da kroz dodir naših ruku osetiš srce moje

Moje srce koje tebi pripada

Koje možeš odgurnuti, u provaliju baciti

Zadržati za sebe da te greje, sve dok kuca

 

Znaš, nemoj mi zameriti što želim da budem nežan,

To sam ja onaj koji hodi po stopama tvojim

Onaj koji te tajno miluje u snovima

 

Te iskrene noći, želeo sam da svet stane

Da ostanemo tako dodirnuti večno

Da te stisnem dlanom svojim i ne puštam

Da osetim tvoje telo,

Da ne spuštam pogled sa lica tvoga

 

A znaj izgubio sam nadu da postojim

Mislio sam da se pretvaram u biljku

Koju će vetar jednom poviti i prelomiti

A ti si me čarobnim štapićem podigla

I držala za ruku, da mi vratiš snove.

 

Nisam mogao spavati,

Želeo sam da samo mislim o dodiru našem

Da snom ne prekinem te divne misli

Misli o tebi, tebi koju sam dugo čekao

I znam, reći ću ti ono što ti nakada nisam rekao

Samo tebi namenjene  neiskazane reči


Sami

moja poezija — Autor vladica @ 14:26

Sami, ti i ja, negde daleko od sveta

Daleko od tuge, samo nam se radost ukrštava

Ti nasmejana, onakva kakvu te poznavao nisam

Ja srećan što sam sa tobom, pored tebe

 

Putem nekim prelazimo kilometre nade

Tvoje nade, moje neizvesnosti

Pogledam te u oči i vidim kako iskraju

Dan za sreću stvoren

Suviše dugo očekivan

 

Rekoh ti da volim te, nisi me čula

Bila si opijena srećom, nekim novim likom za mene

Mogao bih biti onaj, koji će te uvek voleti

Prošetala si mojim mislima i očistila moju zabrinutost

I kao da sam zakrpio delove svoga života

Tog dana koji je samo za tebe i mene svanuo.

 

Dotakao sam ti ruku, bila je topla

Sva si bila topla, vratila se tvoja svežina

I onaj osmeh koji me je srećnim činio

Makar sreća moja potrajala tren

Vredelo je dočekati ovaj ljubičasti dan

Čekao sam ga satima, danima, mesecima

Neka traje kolko traje.

 



Powered by blog.rs