San u javi

Da li znate gdeje Bujanovac ? Znate li gde je Vranje ? Nije bitno ako ne znate , tu je negdena zemljinoj kugli. Moj duh još uvek hodi ovim prostorima juga Srbije , pa sam tada poželeo da ga prošetam u kratkoj etapi biciklom od Vranja do Bujanovca. Uodlasku i povratku i sa sitnim vozikanjem po Bujanovcu , to je nekih 40-takkilometara vožnje.

 

U zavisnostikakav bajs imate , će vam trebati i vremena za ovo jedno obično vozikanje. Menije trebalo oko 35 minuta , sobzirom da mi je bajs , malko bolji pa mi je bilolakše da okrećem pedale.

 

Bujanovac jevarošica koja ima nekih dvadesetak hiljada stanovnika, a sa čuvenim Trnovcem ,možda i duplo. To je kao , recimo naselje Višnjička banja u Beogradu, ili Telepu Novom Sadu ili naselje Sneberje u Ljubljani (ineraktivni informacijskizemjevid) ili Dubrava u Zagrebu. Tako će vam biti lakše da znate o čemu pišem.

 

Svi putevi kaMakedoniji i Grčkoj vode pored Bujanovca. Obično ga retko ko na tim putovanjimaprimeti, ali on je tu pokraj puta i stalno maše putnicima koji projure porednjega. Bujanovac , je multi-etnička sredina , tamo žive srbi , albanci i romi.

 

Ja sam tada ušaou Bujanovac u vreme kada je bio pazarni dan, tako da se sav narod sjatio namesto gde se okupljaju skoro svi tok pazarnog dana , na gradskoj pijaci. Pijaceu ovakvim sredinama podsećaju na vašare , jer je to taj jedini dan kada ljudimogu da se ako nizašta drugo, bar vide na pijaci. Šarenilo boja , povrća , voćai mnoge druge pijačne robe , deluje kao magnet za ljudske oči i ljudi koji tamožive prosto uživaju u pijačnom danu.

 

Dvadest prvi vek, lagano otkucava svoje prve godine postojanja , ali ono što je zanimljivo zaovakve mešovite varošice je da tamo vreme zaustavljeno , u neke srednje godineprošlog veka i da se pojedini ljudi tamo tako i ponašaju, kao da su na nekojvremenskoj klackalici između starog doba i modernog vremena. Još uvek se nekiotiskuju na pijacu, konjima , magarcima i još uvek se u vazduhu oseća onajmiris starog vremena.

Jer kad se vremenegde zaustavi , teško je pokrenuti taj sat vremena unapred.

 

Ali, da nemamodernih automobila i doteranih ljudi, sve bi ličilo na neke bajate godine izprošlosti.

 

Stao sam svojimbajsom , na sam centar Bujanovca, sa kačketom , naočarama za sunce i trenerkama, nisam bio puno primetan, pa sam uz osveženje sladoledom posmatrao ljude idogađaje koji su se odvijali pred mojim očima.

 

Kovač, albanac ,sa nesmanjenim žarom lupao je čekićem po potkovici koja je odjekivala ponakovnju , radujući se da će mušterija koji se spustio sa neke obližnje planinesvojim konjem , tog pijačnog dana njemu popuniti kučni budžet. Na drugoj straniLCD plazma televizori krasili su jedan lokal bele tehnike. E baš tosučeljavanje prošlosti sa sadašnjosti me je jako inspirsalo da napišem overedove. Prolaznici , albanci sa tradicionalnim belim kečetom, i albanke samaramama preko lica , i mladi albanci i albanke , obučene po top poslednjojmodi kao da idu na neku modnu pistu i tu su mi pred očima sučeljavaliprošlost  i sadašnjost.

 

I posle pola sataodmora , ja i moj bajs , krenuli smo nazad ka mom gradu. I uvek kad odem tamopitam se da li sam došao u prošlost ili budućnost. To mi nikada neće bitijasno. Ali da toga nema , ni meni Bujanovac ne bi bio zanimljiv.

 

Možda nekog odvas životni put proveze kroz ovo mesto. Setite se mog pisanja.

 

Ovih dana povukao sam svoj blog u ilegalu. Šta to znači , moj blog nije više na naslovnici , a uskoro neće više biti ni na listi najposećenijih blogova i najviše komentarisanbih.
Pre desetak dana pisao sam jedan tekst na blogu. I u nekoliko navrata mu se vraćao.
Ne obraćajući pažnju na vreme početka pisanja , taj blog je objavljen van naslovnice. To je u stvari bio greškom objavljen tekst , pa me je neko već pitao zašto se moj blog ne vidi na naslovnici ?
Već sledećeg dana ja sam to uradio namerno i u stvari stavio svoj blog na jedan test , sa koga će biti najbolji pokazatelj koliko ljudi će ga čitati , tj. komentarisati.
Tada sam shvatio , da kad se blog ne vidi , broj poseta se smanjuje za 70% , a samim tim i broj komentara za još veći procenat. Onda se i vidi da je naslovnica najvažnija u posetama i komentarima bloga , jer su moj blog komentarisali oni koji su u stvari bili moji najverniji čitaoci.
Kako sam sa blogovanjem nastavljao , tako sam shvatio da je sklanjanje mog bloga sa naslovnice , najbolji pokazatelj koliko moj blog ima vrednosti kad ga nema na naslovnici.
Šta je produkt svega toga ? Verovali ili ne puno lakše pišem , pišem bez opterećenja da li će neki ludak koji projuri po naslovnici da me napuca zbog nekog svog kompleksa , jer sam siguran da neće kopati po arhivi da bi me saletao rečima.
Ja sam nekako opušteniji , da se osećam kao da me nema tu , mestimično se pojavim , ostavim poneki komentar kad imam vremena i ako imam želju za komentarom. I na kraju sebi dokazujem da tih pedesetak poseta koje imam po blogu i kad on nije na naslovnici , meni kazuju sasvim zadovoljavajuće podatke , da to ipak neko čita.
I na kraju mi se nameće pitanje , zašto komentarišete blogove ?
Da li zbog podržavanja ideje pisca , sukobljavanje sa mislima blogera , da li ste i vi bloger , pa date komentar , da bi ga i vi dobili od tog blogera ? Ako ste bloger , da li vam je bitan broj poseta i broj komentara , da li se utrkujete da imate najveći broj komentara na vašim blogovima .... da stanem, puno je to pitanja . Vi sami najbolje znate odgovore , znam i ja neke !
Uspešno blogovanje vam želim !