Obećao sam da ćupostaviti pesmu koju sam napisao svom kućnom ljubimcu koga sam imao do julaprošle godine i nekim slučajem okolnosti ili mojom nepažnjom dozvolio da gazauvek izgubim.
To je bilaprekrasna mala papigica iz roda Rosencolis , popularnog naziva Love Bird.
Poklonio mi ga jejedan čovek , dve godine ranije , kada je po svetu , a i po Srbiji kolala pričao ptičjem gripu. Taj čovek se j uplašio od tih priča i poklonio mi pticu kojusam ja nazvao Čarli.
Čarli me jakobrzo zavoleo i pripitomio. Nije voleo da bude u kavezu, već je svoje ptičjedane provodio van kaveza u mojoj dnevnoj sobi i vrlo često na mom ramenu , kadasam dane i dane provodio baveći se mojim pesmama.
To nije bilaobična ptica , već kažem čovek zarobljen u koži ptice. Toliko pametan da jebukvalno čitao moje misli i znao šta spremam da uradim u tom trenu.
Došao bi na mojerame i dok sam ja zurio u monitor , on bi se nekako dovukao do mojih grudi ,samo da mi skrene pažnju da je i on tu pored mene , nešto kao da hoće da mikaže : Hej , ja sam tu , a ti me ne primećuješ !!!
Ne on nije znaoda priča , jer ta vrsta papigica ne govore , ali ta vrsta se jako vezuje i takoje i bilo.
Dve godine , mije pravio društvo , i u mojoj kući ja sam za njega bio bog iako je moja ženavodila računa o njegovoj higijeni.
Jednog dana prejedne godine , se je brzo razboleo i sa pogledom ka meni uginuo. Kao da ježeleo nešto da mi kaže , i danas pokušavam šta je hteo da mi poruči.
Stavio sam njegovotelo u malu metalnu kutiju , seo na bajs , odvezao se do jednog visa sapogledom na grad i sahranio ga u jednoj malenoj hrastovoj šumici , na jednomvisu , blizu Bogova ! Vozeći bajs po tada velikoj vrućini , svo vreme samplakao i mešao suze sa znojem , shvatavši da sam izgubio prijatelja koji me jevoleo.
Pesmu koju sadapostavljam , napisao sam za Čarlija , osetivši potrebu da mu pokažem koliko mije značio.
A svima vama kojičitate ovaj blog , dajem jedan savet.
Ako želite dadržite kućnog ljubimca , razmislite dobro da svaka priča ima svoj kraj , običnosa kućnim ljubimcima kraj je tužan. Životinje umeju da vole, nekad mi ljuditrebamo učiti od životinja kako se voli. Imajte to na umu !
Dragi mali prijatelju moj
Dragi mali prijatelju moj, ti što svojim krilima koračašsvetom,
Ti moj mali , najdraži druže , što cvrkutom govoriš svojepriče
Ti što moju noć pretvaraš u dan, što moju tugu u srećupreokreneš.
Što takorano odlete u carstvo nebesko, da cvrkućeš u raju .
Što me tako rano napusti sada , kad potreban si mi bio.
Da se zajedno radujemo životu, i igramo samo igrama našim.
Što sad ode , moja raska ptico, što sad ti meni slomikrila.
Bez tebe mi sad , mrak u dušu ušao, bez tebe su mi danitako mračni.
Ne , nisi smeo sada otići , kad zajedno gradismo nekesnove.
Ja one ljudske satkane od emocija, ti one ptičje raširenihkrila.
Dani bez tebe moj najmiliji prijatelju , teški su mi kostene.
I moj pogled na mesta kuda si sletao je mutan, ko barskavoda.
Još osećam tvoje stajanje na mom ramenu , i pogled tvojblistavi.
Još vidim one okice crne koje su me pratile u svakomtrenu.
O kako mi je tužno bez tebe moj mali druže, suza mi suzupristiže.
Odem ponekad tamo gde odneo sam telo tvoje u šumihrastova.
Na onom uzvišenju koje nalazi se blizu Bogova.
Tamo gde slavuji pevaju najlepše ljubavne pesme.
I zaplačem za tobom, i suze ronim , jer znam da mi više narame sleteti nećeš.
A jednog dana , prijatelju mali , čekaj me i ja ću tisigurno doći.
Da u carstvu nebeskom nastavimo igre naše
Da me crvukotom svojim dozivaš u onom svetu.
Čekaj me moja rajska ptico, kad utihnu jesenje kiše.
I kad jednom drveće rastanak sa lišćem odpeva.
Jedne večeri kad utihnu šumske ptice .
Ja i ti dragi prijatelju moj naći ćemo se na onom svetu.
A sad ostaje mi da suze ronim, one suze koje si mi nekadsvojim kljunom sakupljao.
Te moje gorke suze , samo za tebe.
I da sećanja o tebi u svom mozgu zauvek isklešem.
Zbogom ostaj moj maleni druže i srećan ti let po poljimarajskim želim.
