There was a blog

Jesen u Proleće

**** — Autor vladica @ 17:26

U moj kraj je došla jesen i to u sred proleća. Prisetio sam se jedne vožnje svog bicikla prošle jeseni kad je priroda bila obojena najlepšim bojama koje mogu da je ofarbaju. Zato sam iskopao jednu svoju vožnju biciklom kroz prirodu u to vreme. Pogledajte:

Što je tužna jesen u srcu mom...

1.10.2007
Okolina Vranja ukupno 22km
Vozio : Ja

Da i ja u stilu mojih kolega, koji voze po 1000 km, započnem jednu temu koja je manje vezana za vožnju, već za jesen. Jesen u Oktobru je najlepša, jer je odlikuje najveće šarenilo. Onda kada se lišće oprašta od drveća tada je jesen najlepša.

 

Ova jabuka, je dobila crvenu boju lišća, da skrene pažnju na sebe da ima sočne žute plodove.



Tamo gde sam tada vozio, je jako veliki uspon, severno od grada. Moram priznati da me je ova vožnja, jako, jako umorila, jer dobrih 10tak km, vozio sam po usponu.

 

Usput, vredi slikati gustu šumu koja će uskoro ogoleti.



I kako je koji kilometar prolazio, tako je priroda bivala, sve lepša i divlja.

 

pogled sa visa, na šumu u kotlini



I onda kad sam došao na pola puta, pogled je bio predivan. Kao da mi je na dlanu bio sav kraj.

 

Na slici se vidi u daljini Vranjska Banja



Najednom se je pojavilo prvo selo. Pravo planinsko selo. Kao da i tamo ne žive ljudi. Jedino je život odavao lavež pasa.

 

Kuća u podnožju, staro, staro mi dajte

 

 

Oh radosti.......prva nizbrdica posle 8km, uspona 

I onda sam zastao da slikam, prvo sam slikao volan bajsa, umesto komandne table auta.

 

prvih 8km uspona je prošlo ...



I kad se nađeš u ovakvoj prirodi, dobiješ iskonsku snagu da ti ni naporona vožnja ne predstavlja predstavlja veliki problem.

 

Evo zašto sam zastao.Pogledajte kako se drveće miluje



Naredno selo je bilo tik uz put. Samim tim kuće su bile bar malo urbanije.

Pri tome mislim, da su imale krov od crepa, ne od slame.

 

...ima jedna kuća u planini..





Kad si okružen prirodom, onda ne znaš na koju stranu da gledaš, i šta da slikaš.

 

Zeleno, volim te zimzeleno....



Gde god da se okreneš, kao da je Hari Poter pored tebe i pretvara sve onako kako želiš da vidiš .

 

Žuto...volim te nadahnuto!

Ali, nebo te nikad ne napušta.

 

Plavo, ...volim te bezglavo...



I da se vidi da je jesen. Kako? Pa grožđe pored puta . Ovde berba tek predstoji. Sećam se nekih berbi iz nekih ranijih vremena. Javila mi se ta slika...

 

Poslužite se molim...

 

I to je bila jedna moja vožnja u lokalnim predelima moga grada. Bilo mi je zadovoljstvo da sam i ovo podelio sa vama. I valjda ovim postom već jednom pozovem proleće, da dođe u moj kraj, željno ga očekujem!


Optičke varke

* — Autor vladica @ 20:00

Danas sam dobio slike koje ću podeliti sa vama.

Skoro sam na blogu moje drage koleginice kaleidoskop, 

gledao jednu igru slikama koja me oduševila, pa često 

oskakutam na njen blog da je nanovo pogledam. 

Ove slike koje postavljam su jedna vrsta 

umetnosti koja pravi zbrku u Vašoj glavi.

Pa pogledajte :

1. Da li je ovo vijadukt ili su jedrenjaci?

2. Da li je ovo publika ili su zgrade?

 

3.Koliko konja ima na ovoj slici? Da li ste pronašli 7?

 

4. Da li su ovo starica i starac ili neki drugi ljudi?

 

5. Gde krug počinje a gde se završava?

 

6. Da li je žena deo slagalice ili stoji na njoj?

 

7. Da li je ovo vodopad ili su ljudi? 

 

8. Da li vidite i velikog jelena?

 

9. U gornjem delu slike srednji stub je nestao! 

 

10. Da li je ovo jedan starac ili više likova?

 

11. Da li su vojnici različitih visina? 

 

12. Da li je ovo lik ili pisana reč ?

 

13. Da li su ovo nepravilni crni oblici ili je neki tekst?

 

14. Na ovoj slici ima čak 11 ljudskih likova!?

 

15. I na kraju nešto neverovatno?

Gledajte u tačku a glavu primičete i udaljujete od ekrana?

 

Kako je moguće da se krugovi kreću u suprotnim smerovima?

Prijatan dan! 


Mirna subota

** — Autor vladica @ 21:44

Subota. Moja subota bila je kao i uvek radna. Ali kad sagledam ovaj dan ipak imao sam lagan dan i voleo bih da mi svaki dan bar malo nalikuje na ovu subotu.

Jutros krenuvši na posao, svratio sam u obližnju crkvu, da upalim sveću i u tom trenutku je bilo bogosluženje. Odlučio sam da ostanem do kraja službe i da bar u mislima pokušam da sredim sebe, jer mi u poslednje vreme misli zbog preopterećenosti često zalutaju u nekim neistraženim predelima.

Na bogosluženju je bilo jako malo ljudi, a ja sam se zavukao u jedan ćošak, maksimalno opustio i uz zvuke glasa sestri koje su pevale crkvene pesme i miris voštanih sveća, moj um je bio u nekoj fazi mirovanja i samo samo su oči posmatrale  jednu tačku.

Nakon dvadesetak minuta, izašao sam iz crkve i otišao na posao. Rekoh ceo dan mi je bio smiren i tako ga završavam.

Pesma koju postavljam, napisana je prošlog leta, jer sam odlaskom u Beograd, skoro svaki put išao u malu Svetosavsku crkvu i par puta bio tamo na bogosluženju. I danas kada me put odvede u prestonicu, nađem vreme da odem tamo.

Svetosavska crkva

U tvom gradu, u malenoj crkvi.
Ja upalim sveću za tebe draga.
I molim se dragom Bogu.
Da mi te zaštiti sada.

I ne vidim te i ne čujem više.
I tvoj lik u mom mozgu bledi.
I uz miris voštanih sveća.
U tami crkve srce mi se ledi.

A tako te želim videti tada.
Tu pokraj sebe samo bar malo.
Jer život je kratak i vreme mi ide.
I sve manje i manje nam se dalo.

Zato Boga molim.
Da te bar još jednom ugledam samo.
Tu negde kraj reke u tvome gradu.
I da tada jedno drugom ruke damo.

U malenoj crkvi uz misris sveća.
Ja izlazim napolju lagano.
Okrećem glavu i pogledam crkvu.
I nadam se da će od Boga biti dano.

 


Burma

*** — Autor vladica @ 12:26

Burma, ili kako se sada nazaiva Mjanmar je država na dalekom istoku i svojim položajem i klimom spada u monsunske zemlje u okolini Bengalskog zaliva. Ja tamo nisam putovao, ali želja postoji, pa ako mi padne nekada sekira u med, voleo bih da obiđem taj raskoš prirode, koji je jedan od najlepših na planeti zemlji.

 

Ja Vam sada ne bih pisao o državnom uređenju gde preovladava dikatura komunizma, ali bih naglasio da je ova zemlja jedan od jačih predstavnika budizma u svetu. Konflikt budizma i diktature je i trenutno aktuelan, tako imam naklonost prema budistima, jer ova zemlja ima poseban draž kada se zna da je veliki deo građevina u Burmi usklađen u skladu sa budizmom.



Država je inače jako privredno siromašna jer su tamo uvedene sankcije od sveta, pa zahvaljujući neprocenjivim prirodnim resursima, taj narod tamo preživljava i živi u nekom prošlom svetu.

 

I evo Vam jedne pps prezentacije koja će vas prošetati Burmom i bar u mislima ćete poželeti da je posetite. Odlučio sam da Vam postavim ove slike kako bi se bar malo ugrejali s’ početka proleća, jer bar u mom gradu, se zima još uvek ne predaje.  

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 4 MB)  





 


Neznana devojka

***** — Autor vladica @ 11:33

                                                                  1

Pritisnuo sam crveno dugme na telefonu za prekid veze.Razgovor sa nepoznatom devojkom je bio završen te večeri. Znam da smo pričali o mnogim stvarima, ali  kao da sam doživeo amneziju posle tog razgovora. Znao sam samo da je želela da razgovaramo i da joj je razgovor sa mnom prijao iako u suštini nije baš bio puno prijatan. Znam da smo pričali o mojoj kontradiktornosti, možda najviše o meni.

Vratio sam se odmah svojoj kući. Ušao u kupatilo, skinuo se i otišao pod tuš. Vruća voda dobovala je moje lice, i tako, držao sam ručicu tuša, nekih par minuta. Nisam znao šta to ja radim i šta postižem ovakvim stajanjem u tuš kabini, ali znam da mi je to jedino što mi je trebalo u tom trenutku. Nakon nekoliko minuta voda iz bojlera se ohladila tako da sam osetio tu hladniju vodu. Prekinuo sam tuširanje, obrisao se velikim peškirom.

Obukao sam se u pidžamu, otvorio frižider, uzeo voćnu salatu, koju sam obožavao, stavio par kašičica u usta, i vratio je u frižider. Otišao sam u sobu, ugasio svetlo, uvukao se u krevet, pokrio. Nisam imao želje za snom, jednostavno nisam mogao da se uspavam. Nisam razmišljao o ni o čemu što mi je skretalo pažnju ali sve je bilo kao da sam u nekom drugom svetu, i kao da sam propao kroz neki vremenski procep. Sve je bilo  tako čudno, ali istinito. Pomislio sam da se nalazim u drugoj dimenziji života. Tamo sam ugledao nepoznatu devojku sa kojom sam pričao. Gledao sam njene zelene oči, njenu crnu kosu i mladalačko lice,sa prelepim usnama, koje su mi se osmehivale. Pokušao sam da pružim ruku i doprem do njenog lica. Kako sam pružao ruku, tako mi se je njeno lice udaljavalo. U nemoći da je dotaknem, prenuo sam se, podigao glavu sa jastuka. Nije bilo kasno. Znao sam da moram da ustanem iz kreveta. Obukao sam se na brzinu, i izašao iz kuće. Napolju je bilo toplo. Krenuo sam prema jednom kafeu. Ulice su bile prazne. Ušao sam u kafe i seo za prvi sto do vrata. Nije bilo puno ljudi. Skrenuo sam pažnju samo mladiću koji je služio. Konjak sa kafom, rekao sam kratko. Doneo je vrlo brzo. Otvorio sam kesicu sa šećerom i sipao šećer u kafu. Ali ja pijem gorku kafu, i zašto sam sipao sada šećer? Promešao sam šećer plastičnom kašičicom i stavio kafu na stranu. Privukao sam kupastu čaču sa francuskim konjakom i gledao u nju. Dotakao sam je prstima povremeno, kao da pokušavam da je privučem ustima. Nakon oklevanja, popio sam jedan gutljaj. Konjak je bio ukusan. Francuzi su pravi majstori za konjak i vina. U trenu misli su me odvele u Francusku, u jednu vinariju, pored Dijona. Tamo sam prvi put video ogromne bačve, sa gravurama i godinama proizvodnje tih pića koja su bila skladirana u tu burad. Znao sam i kako su Francuzi vodili knjige o kvalitetu pića i kako su imali ljude koji su bili zaduženi da prate promenu boje pića. Tu sam prvi put u životu probao Francuski konjak. Tada moj osećaj ukusa nije bio precizan, piće ko piće, ali sada mi je bilo lako da razlikujem ukus pića.

U kafeu, te noći nije bilo programa. Bilo je tiho. Preko razglasa svirala je neka tiha muzika. Prijala mi je. Konjak mi je više prijao. Popio sam ga nakon nekoliko minuta, pozvao momka sa šanka i platio piće. Kafu sam ostavio ne popijenu. Izašao sam napolje, i krenuo ka kući. Otišao sam pravo u sobu, uvukao se u krevet, pokrio i pokušao da zaspim. Kao da sam tonuo u san, Ali opet mi se je u mislima pojavila devojka sa zelenim očima. Nešto mi je govorila, ali nisam mogao ništa da je razumem. Oči su mi svo vreme bile otvorene, kao da sam čekao da se pojavi tu preda mnom. Svojim mekim, prijatnim sedefastim glasom i čarobnim osmehom, nešto mi je pričala i smejala se. Ja je nisam ništa čuo. Baš sam se bio uneo, ali njen glas mi je bežao. Uspavao sam se. Tog jutra probudilo me je sunce. Napolju je bilo sunčano i toplo za ovo doba godine, pretoplo. Umio sam se, obrijao, obukao i izašao napolje. Otišao sam do onog kafea od sinoć. Naručio sam kafu. Popio kafu i krenuo u šetnju. Disao sam punim plućima, sunce me je radovalo i davalo mi nadu da će ovaj dan biti srećniji.

  


Zašto volim proleće ?

*** — Autor vladica @ 12:20

Zašto volim proleće ?

Zbog lala u mom vrtu ...

Zbog pčela koje krstare mirisnim cvetovima...

Zbog jezerceta u kome se mogu ogledati...

Zbog jutranje rose ....

Zbog rascvetalog voća...

Zbog plovki u bari na  kraju grada...

Zbog rađanja novih ljubavi...

Zbog šetnji mirisnim parkovima...

Zbog snage zelenih polja...

Zbog crvenog cveta ...

Zbog , zeleno , volim te zimzeleno....

Zbog plavo volim te bezglavo...

Zbog moje trešnje i kajsije...

Zbog , žuto, volim te nadahnuto...

SREĆNO VAM PROLEĆE !

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 3,4 MB) 

Pogled

** — Autor vladica @ 18:11

Napolju je sneg okopnio , zima se vratila. Proleće beži od mene !

Neka beži ......

 

 Pogled



Pogled kroz zamagljeni prozor,

pogled u neku tačku beskrajnu,

pogled setnih očiju, uokvirenih ramom tuge,

pogled u svoju davno otkrivenu dušu,

pogled očiju bez sjaja i suze

pogled u nemir svoje duše,

pogled jedne proste duše.



I šta vredi taj pogled u prazno

I da li taj pogled ima svoj kraj

I da li se tim pogledom nazire,

nemir u srcu jednog sasvim običnog čoveka.



Postavljam Vam jednu izuzetno veliku pps prezentaciju , preko 10 Mb. 

Pa ko ima volje , da je prevuče , jer nisam želeo da umanjim kvalitet slika.

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 10,3 MB) 


Kad odlaziš zimo ?

** — Autor vladica @ 11:41

Proleće je nekako počelo , bojažljivo iz nekog drugog plana, jer mu ova zima drži još uvek zatvorena vrata i ne dozvoljava da prolećno sunce otvori svoje zrake.
Jutros me je probudilo dobovanje kišnih kapi po oluku i jedino što sam želeo da imam ovog dana je da mogu da se okrenem u stranu i nasatavim sa spavanjem i prespavam ovaj dan. Ali uvek postoji neki molekul odgovornosti u mozgu koji je naređivao : Ustaj, vreme je probudi se !
Jutrošnje ustajanje bilo mi je posebno teško. Ne volim depresivna jutra , nekako ubijaju svaku dozu optimizma u meni . Ceo dan sam onda nasmejan , ali iza tog osmeha krije se neko skriveno ne raspoloženje.
Jedva sam ustao , umio se, ostavio svoju najlepšu polovinu da sanja , skuvao kafu , uključio kompjuter , uključio tv, i upalio sva moguća osvetljenja u kući da napravim veštačko sunce
Otvorio sam poštu , koja je ponedeljkom uglavnom siromašna , otišao na blog.rs i počeo da čitam postove od noćas , ali ni njih nije bilo puno , nedeljom ljudi valjda odmaraju od kompjuterskih zraka.
U 7,30 AM, začuo sam prvo neke glasove , a potom i zvukove krampova i lopata u mom dvorištu. Bili su to radnici koji došli da mi iskopaju dvorište , da bi ugradili neke optičke kablove , namenjene telekomu . Skuvao sam kafu i za njih , poslužio ih rakijom , ljudi moraju da rade svoj posao i ako je malo bolno gledati rovove koji ti uništavaju izgled dvorišta. Na današnji dan , u Srbiji je počelo bombardovanje , i eto i kod mene u dvorištu kao da je pala bomba , i bez bombardovanja , tako da na neki način ja i ne želeći obeležavam taj dan.
Oko pola devet , otišao sam bajsom na posao , jer je auto ostao zarobljen u dvorištu i ko zna koliko dana neću moći da ga koristim.
Na poslu je sve nekako neobično mirno, niko me ne zove , niko me ne maltretira , pa molim Boga da se ovaj dan završi ovako bez uznemiravanja spoljnog sveta.
Sada sam gledao neke slike grada u kome sam proveo preko jedne godine života , u više navrata , da mi bar slike evociraju uspomene na jedan deo života .
Povodom toga , i neke svoje vizije , napisao sam jednu pesmu koja mi je kao neka vrsta biblije koja me podseća na neka minula vremena.


Zemlja daleka

Stojim pod slamenim krovom u zemlji dalekoj.
I posmatram kišu koja , se sliva niz trsku.
Kako kiša sve jače i jače lije, tako sećanje moje umire.
Sećanja rana , na neke davne dane brišu kapi kiše.
U nekoj zemlji dalekoj , moj um se prazni, kao peščani sat.
A lice moje preplanulo od sunca , svaki dan sve više se suši.
Prsti mi drhte i kao da žele da dotaknu kapi kiše.
Baš kao da će ta kiša osvežiti moje isposnele ruke.
Ali i ove ruke izgubile su moć života .
Pa se bez snage i volje vraćaju ka mom stomaku.
Kiša lije sve jače i prkosi mom pogledu.
Kao da mi ne da , da gledam daleko, već me opominje.
Da moj pogled ne sme više dosezati predele daleke.
Nagnuo sam glavu, seo u stolicu od trske.
I gledao u kišu , jedini moj vidik u zemlji dalekoj.

 

 


Elektronsko podmlađivanje

*** — Autor vladica @ 18:17

Počele su predizborne radnje ovde u Srbiji , ali ja ovo ne pišem zbog politike , koju ne volim, već nečeg što prati i politiku i sve češće javni život uopšte.

Naime na bilbordima počele su da se lepe slike političara ,i kao  uvek prvo što primetim je kako su lepi , bez bora , čistog lica , podmlađeni po desetak godina.

Photoshop je čudo, stave sliku babe , a izađe devojka.

Nekako mi se nameće pitanje , zašto ljudi ti i takvi beže od svoje stvarnosti i što se kriju iza tuđeg lika ? Da,.... za mene je to tuđi lik, kad ti sa slike skinu sve belege , bore , i pokušavaju da te podmalde.

Međutim mene ne brinu političari , već me brinu i sami fotografi koji su počeli da friziraju obične slike za ličnu kartu i pasoš i daju ti predlog da te na taj način ulepšaju.

Ja sam protiv toga , a Vi ?

Pogledajte ovu prezentaciju i razmislite da kad se jednom kandidujete za neki faktor u životu , da razmislite da li će Vas elekronski eliksir mladosti , zvani photoshop , zaista podmladiti ?

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,62 MB)


I vetrovi plaču

** — Autor vladica @ 15:10

Zamišljam sliku, kako stoji na hridima, sa licem u pravcu nemirnog mora, koje pravi velike talase , koji se preklapaju , a vetar udara u lice , udara u telo , odeća leprša kao zasatava na jarbolu. Crna svilena košulja prosto leluja u naletima vetra , a duga kosa kao žito u žitnom polju povija se u svim pravcima.

Sunce na zalasku , boji nebo u narandžasto , a ona još stoji i nepomično gleda u talase.
Ko zna gde su joj misli ili su se zaustavile na samo jedan pogled u beskraju morskog plavetnila. Vetar se igra oko nje i kao da pokušava da joj ispriča njegovu priču.

 

 

I vetrovi plaču



Što si tako tužna prijateljice moja ?

Pitaš me odakle ja to znam ?

Tugu od mene sakriti ne možeš.

Tvoju tugu doneli si mi vetrovi .

I vetrovi pričaju svoje priče .

I vetrovi plaču da li to znaš ?



Vetrovi pričaju najtužnije priče.

Ja znam jezik vetrova , ja slušam njihove priče.

Te noći , šetao sam ulicama misli.

Pretprolećno veče , bilo je ukrašeno igračkama tišine.

U daljini zaučuo sam tužnu muziku

Bila je to muzika vetrova

Ona muzika čije taktove je napisala tvoja tuga.

Te noći , vetrovi su me okružili

Onako , kao kad deca započnu svoju igru.

I dodirivali moje lice i topili ga suzama.

To su bile tvoje suze , moja prijateljice.

Osetio sam ih na svom licu.



Izađi na morski žal , izađi.

Stoji ponosno ka pučini mora

I smeši se , smeši .

Osetićeš kako ti vetrovi mrse duge kose

Kako ti raskopčavaju crnu svilenu košulju

Kako ti brišu suze.

To ti ja šaljem vetrove , da ti umiju misli.

Da ti vrate osmeh, smeši se , smeši !

 



 



1 2 3 4  Sledeći»

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno