Višnja
Ovih dana je po Srbiji u toku berba višanja. Volim ovo sitno prokiselo voće. Uvek se radujem kad višnje sazru i lako me je ubediti da se poslužim ovim plodovima. Osim svežih višnji , mi u zamrzivaču imamo višnje sa očišćenim košpicama , a u podrumu mojih roditelja uvek ima tegala punih kompotom od višnji i slatkom od višanja.
Sok od višnji više ne prave , valjda ostaje , pa mu istekne rok i onda ga bace.
Moja majka zna da ja volim višnje u skoro svakom izdanju , pa zato pravi sve pomenuto u jednoj povećoj količini.
Naravno , ja sam zadužen da je opskrbim svežim višnjama i onda ja odem na pijacu i u nekoliko navrata kupujem po cele gajbe i donosim ih kod mojih roditelja.
Podrum mojih roditelja , je zajednički podrum , tako da kad ih moja majka pripremi podeli tegle na dve stalaže , leva je za njih , a desna moja, tj. mojih ukućana.
Od mojih ukućana , samo ja jedem višnje, ostali vole samo slatko od višanja.
Kada se mesi domaća pita , onda se samo meni umesi piota sa višnjama , a ostalima druge vrste pita , jer ja od pita jedem samo pitu sa višnjama i jabukama, pod uslovom da ima višanja i rendanih jabuka u povećoj količini.
I ove godine doturio sam gajbe sa višnjama mojoj majci i ona je dva dana pedantno čistila višnje , pravila kompot i slatko od višanja i stavljajući nalepnice na tegle obeležavala imenima ,,kompot višnje 2008,, ... ,, slatko višnje 2008,,
Onda me je pozvala da mi pokaže kako je poređala tegle sa zimnicom već u junu mesecu.
Operacija pripreme višnji u mojoj kući je završena. Sad čekamo sledeće voće.
Moj komšija , je pre par nedelja kupio jedan plac u blizini moje firme. Odveo me je pre neki dan tamo da mi pokaže. Taj mali šumarak ispunjen je raznim voćem , pa i višnjom. Zbog duboke trave , jedva sam doskakutao do višnje i počeo da se sladim plodovima. Višnja je bila zrela, krupna i više slatka no kisela. Grane su se povijale skoro do zemlje i uplitale sa visokom travom. Bio sam uporan, ma višnja je to. Pojeo sam više od trista grama. Onako sa grana , neoprano , oprano kišom i vetrom. Slikao sam tu višnju , svojim mobilnim za uspomenu. Komšija mi reče , da će taj plac pretvoriti u poslovni prostor, dakle ta višnja biće posečena.
Koji sam ja ludak žalim za jednim običnim drvetom , a ima ih na hiljade.
Vraćajući se sa tog placa , nailazimo na čoveka koji lepi smrtovnice na banderama. Neka mlada devojka nema ni trideset . Pitao sam tog čoveka , od čega je umrla ? Kaže nesrećni slučaj , pala je sa višnjinog drveta !
