Ona sada pati
Te noći uvukao sam se u krevet i sklupčao, kao kad se sklupčaju bebe u majčinom stomaku. I mislio sam o svemu, tačnije mislio sam o čudnim putevima života. I kako su misli navirale, shvatao sam da mi svaka naredna misao poništava predhodnu. U mojoj glavi pojavila se praznina uzrokovana takvim razmišljanjem i onda kada sam pokušavao da popunim tu prazninu nije mi uspevalo, već se u glavi pojavio neki dubok ambis u kome su se skrivala neka moja razmišljanja i odgovori kojih ni sam nisam bio svestan. Utonuo sam sa mislima o tom ambisu i uspavao se nekim čudnim snom. San je bio najbližijavi, a java me je obuzimala i rušila svaku misao.
,,Ona sada pati. A i ja patim zbog njene patnje. I kao da slivam naše dve patnje u jednu jedinu. I ne znam kako da doprem do njenih misli i da joj dam svu svoju snagu koja joj sada nadasve treba.
Razmišljam ceo Božiji dan, kako i zašto igra ljudskih reči može da boli ljude i zašto ljudi ponekad čine greške, vrlo često i nesvesno.
Ali, znam da ona pati, i znam da trebam da joj prenesem svu moju energiju i da joj pomognem da se njena patnja ublaži. Možda će mi majka Božija u tome pomoći.,,
Laza Kostić:"Među javom i med snom"
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
ko pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
Autor tekstopisac — 15 Jun 2008, 20:56
Lepa pesma , prelepa .
U stvari volim pesme gde se prepliću san i java. Hvala.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 20:58
uhm... mislim da je to jedan od najtezih tereta koje covek moze da stavi na svoja pleca-osecaj krivice zbog onoga sto je izletelo nehotice. kao sto kaze stara arapska poslovica> covek je rob reci koje je izgovorio... :(
Autor hyperblogger — 15 Jun 2008, 21:00
Auh, koji tekst...
Slazem se sa hyper... kada je tako tesko kontrolisati izreceno...
Autor cicilly — 15 Jun 2008, 21:03
hyperblogger & cicilly , nekad je reč brža od mozga , nažalost arapska poslovica koju si pomenula hyp, je sasvim ispravna.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 21:06
Ah, te reci...mogu da izlece ili da ubiju...samo, ako zaista dopustimo iskrenost sebi i vratimo se na "mesto zlocina", opet , te iste reci mogu doneti iscelenje...vredi pokusati i ne cekati predugo, jer vreme u tom slucaju je jako bitno. Zasto cekati a znati da neko pati? covek je veliki kada priznaje svoje greske, kada oprasta i ponovo dopusti da ljubav odnese pobedu. To je zivot koji vredi ziveti...
Autor svetlost — 15 Jun 2008, 22:44
svetlost, reči su jače od svih oružja sveta , reči su najubojitije oružje , reči spajaju , reči razdvajaju.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 22:59
Patnju koju pominjes moze odbolovati samo jedno srce,njeno srce...ne pravi od jedne patnje dve.
Ne mozemo nikada nikome pomoci,ko ne ume sam sebi da pomogne.
Autor stepskivuk — 15 Jun 2008, 23:09
Речи најбоље разумеш када их напишеш у песку или на папиру, тада видиш колико су тешке.
Људе видиш оком, живљи су и од најживље речи.
Autor krilaandjela — 15 Jun 2008, 23:16
stepskivuk, posle uragana ostaje samo pustoš , reči su uragan , a srce ono što uragan reči uništava.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:30
krilaandjela, ja ne ispisujem reči u pesku , naiđe talas pa ih obriše , ja pišem reči u vodi , to sam i pisao u jednom mom postu ove nedelje.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:32
Ne bole ljude reci,vec ono sto te reci nose...a nose uvek neku nasu misao ili emociju.
Reci su nesavrseni nacin komunikacije,reci su izvor nesporazumevanja kako kaze moj Mali Princ,ili njegova prijateljkica Lija.
Osetljive duse bole i slabe reci...
Nesporazum je gori i od zle namere.
Znam da kod tebe ne postoji zla namera.
Gde ima dobre volje,postoji i oprastanje i snaga a prevazilazenje.
Autor stepskivuk — 15 Jun 2008, 23:35
Riječi spajaju i razdvajaju. Ubijaju i liječe. Među ljudima prave nepremostiv jaz. Bole.
Naučila sam da ponekad nema vremena da se greška ispravi. Ako se reaguje odmah onda prihvatim da je "nehotice".
Inače u "nehotice" ne vjerujem.
Autor donna — 15 Jun 2008, 23:39
stepskivuk, hvala na proceni , da li ili ne postoji loša namera. Ponekad nisam u stanju da razlikujem sopstvenu nameru.
Dok ja to shvatim prolazi vreme i dolazi kraj svih priča.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:42
Треба да наиђе талас у томе је поента, јер су оне несавршен вид комуникације, као што рече наш пријатељ
Autor krilaandjela — 15 Jun 2008, 23:42
donna, upravo sam o tome dao predhodni komentar.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:43
krilaandjela, kod mene uvek naiđe talas , nisam ja te sreće , moje kule od peska se uvek ruše.
Mene kroz život uvek prati pesma : na posletku ti si uvek znala ko sam ja čemu sad te suze moja mila...
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:47
ne znam na koji komentar misliš. Ja iznesoh svoje mišljenje
Autor donna — 15 Jun 2008, 23:50
mislim na svoj komentar : @stepskivuk, hvala na proceni , da li ili ne postoji loša namera. Ponekad nisam u stanju da razlikujem sopstvenu nameru.
Dok ja to shvatim prolazi vreme i dolazi kraj svih priča.
Autor vladica — 15 Jun 2008, 23:51
Prvo, sviđa mi se ovaj novi izgled bloga, a što se patnje tiče...da - razumem te, ali i vidim da si sam dao odgovor - izrekao si neke reči nesvesno...i verovatno ćeš se potruditi da ublažiš patnju, a možda ona to već i zna...da ti je žao što si rekao nešto nenamerno?
Autor sonatica — 16 Jun 2008, 00:04
sonatica, dok neki čovek shvati šta je nekome rekao , učinio , predstava se završi , a svetla na pozornici ugase.
Autor vladica — 16 Jun 2008, 00:08
Aha, sad pročitah.
Ponekad namjerno izgovorimo nešto iako znamo da će to nekoga drugog povrijediti. I boli oboje, ali ponekad je tako ipak najbolje.
A u "nehotice" definitivno nimalo ne vjerujem.
Autor donna — 16 Jun 2008, 00:22
Журиш Владо, сваки талас је као једна нота, свака нота је један трен, сваки трен је један откуцај срца и свака реч у твојој и њеној реченици је део живота и музике те. Стани и слушај ритам срца и погледа и све изгубљено враћено је.
Autor krilaandjela — 16 Jun 2008, 00:29
Kako reči mogu izazvati uragan, tako mogu vratiti i sunce na nebo i prizvati toplotu... I ipak - posle kiše dođe Sunce...
Autor biljana — 16 Jun 2008, 00:48
Nikad se ne mogu vratiti
izgovorena reč
odapeta strela...
Ubi me prejaka reč...
Uh, na temu pogrešne reči ima mnogo misli. Reč je ubojitija od mača, često kažem.
Autor sanjarenja56 — 16 Jun 2008, 06:31
donna, OK, nadam se da tako izrečene reči nemaju duboke posledice.
Autor vladica — 16 Jun 2008, 08:25
krilaandjela, uvek žurim, priznajem da sam jako brz i da moj tornado i talas prekrivaju dobre namere.
Autor vladica — 16 Jun 2008, 08:26
biljana, tako jeste , ali uragan je uragan. Teško se zaceljuju posledice.
Autor vladica — 16 Jun 2008, 08:27
sanjarenja, da o toj prejakoj reči sam pisao !
Autor vladica — 16 Jun 2008, 08:28
Nismo se Dovla baš razumjeli, ali nema veze.
Autor donna — 16 Jun 2008, 09:28
u svakom slučaju hvala ti na dobroj nameri u tvojim komentarima, oprosti što te nisam shvatio.
Autor vladica — 16 Jun 2008, 09:54
ista reč iskazana od strane raličitih osoba uvek zvuči drugačije. jednom miluje, drugi put seče, razbija, bode...
teško se nosim sa rečju koja zaboli. a boli samo ako je izgovori onaj do koga mi je stalo.
ali, mislim da ipak treba, dva puta razmisliti dok joj se ne nadje pravo značenje.
Prijatno!
Autor domacica — 16 Jun 2008, 13:18
domacica, eh kad bi čovek ponekad bio mašina , da istpi reči !
Autor vladica — 16 Jun 2008, 14:24