San u javi

24 Sep, 2009

My destiny

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 23:34

Ponekad se sretnemo u nekom našem svetu, i pogledamo ćuteći. Ona samo ćuti, a ja progovorim po koju reč i onda zajedno ćutim sa njom.

Svaki dan ona me prati i kao neki verni drug ne ispušta iz svojih ruku.

Neki dan me kao malo dete mazi, a neki put se obruši svom silom na mene i dotuče me i spusti na dno.

A onda ja ustanem stresem prašinu sa ovog mog kaputa života i nastavim da koračam.

I tako opet je sretnem i nikad ne znam kakva će biti prema meni danas.

Vreme teče kao neka mirna reka koju ponekad uzburka neki brod što plovi i napravi talase koji zapljuskuju obale života. A ona uvek ista, lepa, najlepša… i kad je sretnem svaki dan meni uzigra srce, a ja ne znam kakva će biti toga dana prema meni.

Jedino znam da će me pratiti kroz ceo moj život.

 

To je ona, ime joj je ,,Sudbina,,!

 

sudbina
 

 


Komentari

Powered by blog.rs