San u javi

Rešio on da piše blog. Nema određene teme koju će postaviti već eto, pisanje bloga je neka nova moda i savremeni muškarac koji ne piše blog i nije muškarac, pa zato da on ne bi stalno gledao u gaće i uveravao se da li je ili nije pravi muškarac, pisanje bloga će mu dati taj setifikat muškosti.

Ona je sentimentalna duša, nezadovoljna životom i na nagovor drugarice iz kafića ona počinje da piše blog. U početku ona postavlja neke klipove sa muzikom koja je ,,udara,, u srce. On pak piše o svojim drugovima, smišljajući šale na njihov račun, smejajući se na glas dok ih kuca u wordu.

Ali blog i nije blog ako ga neko ne komentariše. Taj crv sumnje radi i kod njega pa i kod nje i stalno gledaju broj posetilaca svog bloga.

Danas sam imao 23 posete!!! Srećno je uzviknuo on pred svojom ženom, koja blog počinje da shvata kao neko takmičenje.

Ona je postavljala pesme i neretko postavljala po 5 posta u jednom danu. Jedne večeri rešila je da promeni temu svog bloga i počela da piše dešavanja u njenoj firmi. I za divno čudo počeli su komentari. Prvo su se javile neke babe tračare koje su na svoj način u komentarima nastavile ogovaranje njenih kolega. Prijalo joj je, pa je na svaki komentar ona odgovarala sa po dva nova, u stilu ,, jao zaboravila sam da ti kažem,,

Njegov blog je ipak bio smireniji i njegovo pisanje je bila kao njegova lična ispovest.

Žene vole da čitaju tekstove gde muškarac pokazuje neiskazanu ljubav prema nekoj tamo drugoj i onda se javljaju kao savetnice. Tako je on na svom blogu dobio svoje lične savetnice, naravno skrivajući da je oženjen i da njegova žena i ne zna šta je blog.

I tako počeli su komentari, kod oboje. Oboje su prvo čekali da ih iskomentarišu pa bi onda udarili kontra-ofanzivu sa svojim komentarisanjem. Kako su ukapirali da taj koji im komentariše blog traži da i on bude komentarisan, često nevoljno bi odlazili na te blogove i lupili po koju rečenicu, naravno reda radi.

Jedne večeri kad je on napisao neku šaljivu priču, na njegovom blogu pojavio se je njen prvi komentar. Napisala mu je komentar kao da se poznaju sto i jednu godinu i kao da su maltene drugari i pre rođenja. Njegovoj sreći nije bilo kraja. Rekao joj je u odgovuru : Sad ću i stolove da preletim i da ti komentarišem blog. Bila je presrećna zbog toga. Stalno je gledala prema stolu u svojoj sobi i čekala svog Don Kihota da preskoči stolove i ostavi joj komentar.

Odjednom pojavio se je njegov komentar na njenom blogu. Kratko je napisao : Pesma koju si postavila je i moja pesma. U sebi je promrmljala, Znala sam da smo isti, znala sam!

I tako, počeli su jedno drugo da komentarišu, i nervozno su otvarali svoje blogove kako bi videli nove komentare koje su pisali jedno drugome. Ponekad bi komentarisanje bilo tako iscrpno da je neka tema imala preko 100 komentara, po 50 od oboje.

Ustajali su i preko noći u iščekivanju novih i novijih komentara.

Jednog dana rešili su da izmene svoje e-mail adrese i počeli da se dopisuju maratonski.

Pošto je on bio mudriji, predložio joj je da otvore msn adrese i četuju beskonačno. Ona je prihvatila i neretko bi neko od njih zaspao na tastaturi.

Sad se sigurno pitate šta se dalje dešavalo sa njima?

Dogovorili su se da se nađu u nekom kafiću, znak raspoznavanja, njena crvena tašna.

Zaljubili su se jedno u drugo i shvatili da se nisu pronašli na netu, onda bi se sigurno pronašli na nekoj njivi, rudniku ili na nekoj pijaci... govorio joj je : da te nisam našao izmislio bih te...njoj je to prijalo i hepo kockica je bila obična šibica za njene uzavrele emocije. 

Ali svaka zaljubljenost kratko traje i onda dolazi do hlađenja, još ako je napolju hladno, tek tad se i zaljubljeni zamrznu.

Jedne večeri, na njegovom blogu pojavio se komentar od neke nove blogerke : Jao kako ti lepo pišeš, u životu nešto lepše nisam pročitala.

I kada je to pročitala njegova zaljubljenica proradila je ljubomora, pale su teške reči na msn-u i od njihove zaljubljenosti nije ostalo ništa. Čak su i sve svoje komentare izbrisali.

Sada ona piše na drugom blogu, a on je otišao na neki kineski, samo da budu što dalje jedno od drugog.

Zato, kad rešite da nekog komentarišete prvo odmerite reči, jer onaj ili ona sa one strane mogu da vas shvate trolično i onda ćete vi biti glavni junaci neke nove slične blogovske priče.

A sad svi na komentarisanje, ali ne mene, meni su komentari banovani!