San u javi

Pomešana osećanja

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:32

Jako su mi ovih dana pomešana osećanja, valjda kažem ja to ima veze sa vremenom. Jesen je nekako agresivno najavila svoj dolazak, ali ja na neki način ipak volim jesen, jer boje koje daruje jesen prirodi ne može darivati nijedno godišnje doba. 

Želim da odem tamo i pronađem mesto gde sam ugledao i uslikao jedan za mene predivan detalj. Zagrljaj dve grane, dva različita drveta, još uvek u meni izaziva taj osećaj slobode prirode i njenih nota koje sviraju kako bi ih slušala samo priroda.  

Potreban mi je mir! Onaj duševni mir, jer sam upao u neki vrtlog života i prosto ne vidim načina kako da se oslobodim tog upornog vira. Da..... nedostaju mi moje vožnje prirodom, pa se zbog toga onaj moj perpentum mobile potpuno istrošio. 

Gledao sam neko veče u nebo, samo je jedna zvezda bila na njemu. Znao sam da je to moja zvezda i da je ona baš tu samo zbog mene. I jako sam se obradovao što sam je odmah ugledao. Pružio sam ruku da je dotaknem iako je ona udaljena milion kilometara od mene. Učinilo mi se da su njeni treptaji postali sve jači i da je njena svetlost bivala sve jača. Zvezda se je ogledala u mojim očima, znao sam to. Moj sjaj u očima samo joj je pomogao da se jasnije vidi, i mislim da nijedno ogledalo ni jedno jezero ne bi moglo da joj pruži takav iskren i blistav odraz.

Ubrzo, jedan oblak je zaklonio zvezdu i moje oči su se ugasile. 

Do skorog viđenja!

 



Powered by blog.rs