Bol
Pa dobro šta se sada desilo? Ništa se nije desilo, odgovorio mi je mekan žeski glas sa druge strane žice. Rekli su mi da nisi dobro i ja sam nazvao. Vidi, i ja nisam dobro, ali imao sam jaku želju da te pozovem i da meni kažeš šta ti je. Šta je tebi? Pusti sad to šta je meni, pozvao sam te da mi kažeš šta je bilo, molim te reci mi jako bih želeo da znam.
Rekla je nekim poluplačljivim glasom, tiho govoreći u slušalicu. Ja sam počela da se bojim! Čega da se bojiš? Odgovorila mi je, pritiska me nešto u grudima i počinjem da se gušim i onda mislim da neću preživeti. Počela je da plače. Daleko sam od nje da mogu da budem tu pored nje baš u tom trenutku i jako me je to dotaklo.
Vidi, rekao sam joj. Ti si jako mlada da bi imala takve vizije. To je samo neki prolazni period koji ti se dešava i taj strah je bez osnova. Hoćeš da upalim auto i dođem kod tebe? Neću, nemoj to raditi da se kidam i oko tebe kako ćeš stići.
Dobro, rekao sam da joj ne bih dizao tenziju. Morao sam brzo nešto da joj odgovorim. Sve to što ti se dešava je od stresa koji si imala. Taj stres je sada u fazi smirivanja. Znaš ono kao kad se posečeš, pa rana zarasta, a u međuvremenu te boli. E to je sada kod tebe i ništa ti se neće desiti. Za neko vreme ćeš se setiti ovih mojih reči i reći sama sebi, kakva sam ja bila budala.... veruj mi da će biti tako.
Slušala me je nisam joj video lik, ali sam znao kako tada izgleda.
Znao sam i to da će joj ovaj razgovor bar malo skrenuti pažnju sa loših misli. Završili smo razgovor, spustio sam slušalicu i osetio baš ono o čemu mi je ona pričala, počeo sam da gubim vazduh, ali nisam pomislio ništa loše. Puno se je loših stvari već izdešavalo, dosta je!
