San u javi

Polako se približavam kao neka senka u noći pod tvoj balkon.

 Napolju neki čudan mir, vreme se uspavalo, drveće spava, trava spava i ona ljubičica se sakupila pod svoj noćni zvezdani jastuk.

 Nebo prepuno zvezda koje kao svici pulsiraju.

 Reka koja teče se ne čuje.

 Stojim pod tvoj balkon, ali nemam glas da te dozovem. Potpuno sam nem.

 U tvojoj sobi se pali svetlo. Ti izlaziš na balkon ali me ne vidiš.

 U tom trenutku, počinje da duva vetar i kosa ti se vijori.

 Sa obe ruke se oslanjaš za ivicu balkona i smešiš se.

 Ulaziš u sobu  i gasiš svetlo.

Jedna suza se kotrlja niz moje lice…..

Nestajem u noći.

Bio je to čudan san.