Znam
Ne vidim te , ne čujem tvoj glas danima.
Ali znam šta radiš i znam da se pretvaraš među ljudima.
Znam da te peče. Znam i to da si mi ljuta.
Ali zar ne pomisliš , na lepe dane , zar ne pomisliš na naše priče.
Na one tri predivne šetnje u stvarnom svetu.
Ja znam da ponekad zaplačeš.
Ne nemoj plakati za mnom. Za mnom niko ne plače.
Ne plače se za skitnicama života.
Nekad pomislim da u isto vreme radimo iste stvari.
Da u isti minut nekog dana plačemo.
Ja te za ljubav neću moliti, za ljubav se ne moli.
Ljubav je jedino osećanje koje samo mozak može sazidati.
I znaj da ništa izgubila nisi što me u tvom srcu nema više.
Znaj da sam neko sasvim običan, najobičniji u tvom životu.
Jer ljude kao mene , možeš svuda pronaći.
I jednog dana , kad sunce na nebu zarumeni.
I kad istom onom stazom , gde šetah sa tobom.
Prođe moja senka sasušenog lica i pognute glave.
To ću biti ja , ali me ni tada prepoznati nećeš.
Tada će tvoje lice zasjati i bićeš najlepša.
I znam da ćeš tada biti srećna , jer sreću čovek sam bira.
Krajičkom oka, pogledaću tvoje lepo lice.
Biću srećan , zbog tvoje sreće.
Proći ću tiho tik pokraj tebe .
I otići u večnost kao skitnica života.
