Jednom
Današnji dan počeo je jako lepo , ali se malo više zamutio od nekih vesti koje su mi ga baš upropastile. Vesti nisu bile vezane za mene , već za druge ljude , ali pošto su mi ti ljudi bliski , srce nije kamen pa mora da odreaguje. Današnja pesma datira iz vremena maja prošle godine i sada kada je čitam , poželim da je nikada nisam napisao , ali ostaće ipak zabeležena i obeležiti jedan deo mog života.
Jednom
Jednom kada ugledam zvezdu plave boje na nebu.
I kad me u noći pozove onaj glas nebeski.
Ja ću samo tebi odmahnuti draga moja
Onako nežno i tiho, sa mojim pitomim pogledom.
I ako ugledaš jednu moju suzu.
Znaj da je sav moj život stao u nju.
I da si ti ta suza , suza moga života.
I nemoj žaliti za mnom, i nemoj tugovati.
Jer ne tuguje se za ovakvim čovekom setne duše.
I nemoj , molim te pustiti suzu.
Ne puštaju se suze za ljude proste duše.
Budi jaka , kao da me nikad nisi znala
Samo te jedno molim , da čuvaš pesme moje.
Jer one su pesme tvoje.
I znaj da su pisane dušom , koju sam ti darivao.
Čovek se samo jednom rađa i poklanja srce i telo.
Ne draga , ja ti poklanjam dušu koja ti pesme piše.
Pesme koje te čekaju celog života mog.
I nemoj tugovati za mnom, već srećna budi.
Onakva kakvu te poznajem.
Sa osmehom i bisernim zubima
Sa pogledom , najpitomije srne.
Sa prelepim licem koje ugledah.
Licem koje nosim u mislima svojim.
I budi mi srećna u životu svom, jer to je sreća moja.
Dragi anđele moj, nemoj žaliti za mnom.
