Ima dana...
Ima dana , kad se probudiš i kad pomisliš da je čivat svet pao na tvoju glavu. Ustaneš, umiješ se, popiješ prvu jutarnju kafu ..... ništa se promeni. I dalje ti je ,,čitav svet,, na glavi.
Otvoriš prozor u ova ledena zimska jutra, napolju vedro, a ti vidiš sivu boju .... i kao da ti i oni sa neba poručuju da je za tebe dan pred tobom gubitnički. Brzo zatvoriš prozor, da te ona magija sa neba ne savlada još više .... i onda se setiš da uključiš TV, da ti bar on malo uveseli oči nekim bojama. I tamo prvo što ugledaš .......opet neki masakar , bombaš samoubica i ostali slični njemu.
Dragi moj dnevniče . Danas je dan zaljubljenih, ali ja nisam zaljubljen, dakle danas nije moj dan. Danas je taj dan namenjen nekim drugim ljudima.
Ali danas je Sv. Trifun. E, to je moj dan, kažu da od današnjeg dana zima počinje da pakuje svoje kofere i polako se sprema za odlazak. Mada prognoza kaže biće snega. Ali ima istine u tome, dan se produžava, pa ni taj sneg ni taj mraz neće uspeti da nas obori.
Januar se već odavno pozdravio sa nama, a Februar nam testira izdržljivost, i našu nestrpljivost za prolećem. I mnogi od nas se nadaju da će nam baš ovaj Februar , bar za jedan minut biti lepši od Januara. Ta nada, živi u nama, negde u dubini našeg bića, i nadati se je lepo , jer onaj ko se ne nada taj nikada neće imati lepši današnji i sutrašnji dan.
Pa zar sam ja to negde usput ispustio nadu , pa mi je danas pao sav svet na glavi ? Moraću da se bar mislima vratim u predhodni dan, i potražim je , sigurno me čeka negde pokraj puta mog života , da je pokupim i vratim u svoj mozak u svoje biće. Teško je živeti bez nade. Verujte , više puta provereno.
I javiću ja kad je budem pronašao, pa to će se videti već u narednom danu. A sada, jedino mi pada na pamet da uključim zvučnike, pronađem Pink Floyda , sa čuvenom High Hope i uđem u trag propuštenih misli.
.........The grass was greener
The light was brighter
With friends surrounded
The nights of wonder........
