San u javi

Ova subota mi je započela nekako nežno, pomalo setno, jer su mi u glavi osvanule misli o nekom prijatelju koji mi je jako puno značio u životu, ali valjda se dešava to da ni ptice iz istog jata ne lete uvek zajedno. I ovog jutra sam srećan, a tužan. Srećan što mi se sunce raduje, a tužan, što znam da sam prekinuo jedno prijateljstvo i znam da ga više ne mogu povratiti, jer je sve dalje od moga bića.

Juče sam @biljani , obećao da ću da postavim pps o prijatelju, a danas se sve to kao namestilo, da li možda sugestivo, zaista ne znam, da baš pišem o ovome.

I sada me ubija muzika pevačice Katie Melua, ali ako neka ubija... ja se iz ovakve muzike uzdižem i sakupljam energiju.

A pesma koja bi trebala da prati ovo moje, već završeno prijateljstvo bi trebala da izgleda ovako :

Prazni putevi

I još prolazim tuda gde zajedno nekada hodasmo ti i ja.
Pogled mi je sada prazan, ali sećanje ne bledi.
Još osećam miris tvoj, kada te onog dana zagrlih.
I još osećam dodir tvoje ruke koja me dotakla.
A vreme prolazi i neznam gde sada da gledam.
Da li u onaj put kojim smo tragove ostavili.
Ili u nebo plavo na kome oblaci pišu tvoje ime.

Sve je tako tužno, tužni su putevi naši.
Što se tako najednom razdvojiše u noći.
I lutaju sada u pejzažima samoće.
Odbačeni jedan od drugog, ti prazni putevi naši.
Čekaju naše korake, koji neće tuda proći.
U beskraju nade, tuga nalazi naše puteve.
Da li i ti tuguješ za putevima našim?
I pomisliš li da smo mogli tuda zajedno ići?
Ili ti ponos tvoj misli ove obara.
A u dubini tvoga mozga, sada jedan deo tebe plače.
I pati, za ovim našim praznim putevima.

I sada ću vam postaviti ovde pps, koji govori o prijateljstvu. Pps, nije moj, ali sam tekst prepravio i prilagodio svom razmišljanju. Imajte prijatan dan.