San u javi

Izgubljeni san

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 08:20

Spavam, pa se trgnem u snu . Ništa ne sanjam , moja linija sna je prazna.
Kao neki životni EKG , odlazeće duše.
Potrošio sam sve snove , kao kad se potroši kredit sa mobilnog. Nisam znao da je i to moguće , da nemam više prava da sanjam.
Da maštam da .... ali mašta nije san. Ja volim snove , ma neka ih i u crno-beloj boji , samo da ih ima. Nekada nam crno-beli televizori nisu smetali. Nekada niko nije obraćao pažnju , u kakvoj boji sanja.
Legnem da spavam, uspavam svoje telo i probudim se u neko praskozorje , gde se susreću noć i dan i predaju jedan drugome ključeve vremena.
To vreme susreta mi je najgore , ne volim ga . Nisam tada ni budan nisam ni u snu , ali sam u nekoj težini koja me pritiska i kao nekim skalperom secira moju dušu.
Onda uspem nekako da se izborim sa snom i uspavam.
Ali sna nema, zauvek sam ga izgubio.
Želeo bih da ga pronađem, možda još uvek negde postoji , možda se samo izgubio , pa i on sada mene traži i tuguje za mnom.
Ne znam gde ga tražim , naručiti ga ne mogu. Ne traži se san porudžbinom da ti ga donesu , isporuče. Kad bi moglo .... ali ne može. I neću ga takvog , hoću onaj moj izgubljen san , onaj koji sam snivao godinama i nikada mi nije bio dosadan i nikada ga nisam mogao upamtiti ispričati.
Kad bi mi se vratio !

 


Predsoblje sreće

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:15
Zašto mi ne veruješ ?
Pokušavam te ubediti u ono što znaš da sam u pravu. Sati prolaze , odakle ti izvire toliko suza ? Jesu li se te suze u tebi gomilale od tvog rođenja ? Što si ih toliko dugo držala u sebi ? Ceo tvoj život u tebi virilo se jezero suza , izbaci ga molim te !
Okreni novu stranicu života i prestani više da tuguješ za njim.
Njegova ljubav , prema tebi je nešto najjače što se može doživeti , ali i nešto što ni jedna žena ne zaslužuje u svom životu. On je tamničar tvog života. On te voli , ali njegova ljubav te ubija.

Koliko puta te je samo povredio rečima ? Koliko puta je ponizio tvoj život , tvoje postojanje, tvoju mladost ? Koliko puta , hoćeš li mi reći ?
Ja znam da moje reči ne dopiru do tebe i znam da si izgradila neke zidine od kojih se reči odbijaju i padaju u ono odbrambeno jezero napravljeno ispod tvojih zidina.
I bojim se strašno se bojim za tebe iako znam da ću jednog dana otići iz tvog života i ostaviti te samu na ledini tvog tužnog života.

Osvesti se ,........ ah, što nisam neki čarobnjak da ti uklonim magiju kojom si okovana, da ti očistim skramu sa očiju.Da napokon ugledaš svet u bojama života. Da te ubedim da ne pripadaš njegovom svetu. Pogledaj , okreni se oko sebe , prelepa si da patiš , da strahuješ, da roniš suze.
Toliko mladih muškaraca , duše pamuka te žele i pružaju ti ruke.
Ne nikako , nikako ne gledaj u mene , ja sam samo jedan prolazni prijatelj u tvom životu, ja sam sada tu , sutra već u nekom drugom gradu , ja sam lutalica koju je teško smiriti . Ja sam ti samo prijatelj koji ti želi reći da ti život prolazi u patnji i da ti nisi rođena da suzama obeležavaš svoje puteve.
I zato , dok sam tu , poslušaj me , otvori vrata svojih zidina , da moje misli dopru do tvojih. Da ih pročitaš, jer samo pročitana knjiga se može shvatiti. Tvoja tuga je predsoblje sreće. Izađi iz tog predsoblja , da li me čuješ ?


Višnja

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:30

Ovih dana je po Srbiji u toku berba višanja. Volim ovo sitno prokiselo voće. Uvek se radujem kad višnje sazru i lako me je ubediti da se poslužim ovim plodovima. Osim svežih višnji , mi u zamrzivaču imamo višnje sa očišćenim košpicama , a u podrumu mojih roditelja uvek ima tegala punih kompotom od višnji i slatkom od višanja.
Sok od višnji više ne prave , valjda ostaje , pa mu istekne rok i onda ga bace.
Moja majka zna da ja volim višnje u skoro svakom izdanju , pa zato pravi sve pomenuto u jednoj povećoj količini.
Naravno , ja sam zadužen da je opskrbim svežim višnjama i onda ja odem na pijacu i u nekoliko navrata kupujem po cele gajbe i donosim ih kod mojih roditelja.
Podrum mojih roditelja , je zajednički podrum , tako da kad ih moja majka pripremi podeli tegle na dve stalaže , leva je za njih , a desna moja, tj. mojih ukućana.
Od mojih ukućana , samo ja jedem višnje, ostali vole samo slatko od višanja.
Kada se mesi domaća pita , onda se samo meni umesi piota sa višnjama , a ostalima druge vrste pita , jer ja od pita jedem samo pitu sa višnjama i jabukama, pod uslovom da ima višanja i rendanih jabuka u povećoj količini.
I ove godine doturio sam gajbe sa višnjama mojoj majci i ona je dva dana pedantno čistila višnje , pravila kompot i slatko od višanja i stavljajući nalepnice na tegle obeležavala imenima ,,kompot višnje 2008,, ... ,, slatko višnje 2008,,
Onda me je pozvala da mi pokaže kako je poređala tegle sa zimnicom već u junu mesecu.
Operacija pripreme višnji u mojoj kući je završena. Sad čekamo sledeće voće.

Moj komšija , je pre par nedelja kupio jedan plac u blizini moje firme. Odveo me je pre neki dan tamo da mi pokaže. Taj mali šumarak ispunjen je raznim voćem , pa i višnjom. Zbog duboke trave , jedva sam doskakutao do višnje i počeo da se sladim plodovima. Višnja je bila zrela, krupna i više slatka no kisela. Grane su se povijale skoro do zemlje i uplitale sa visokom travom. Bio sam uporan, ma višnja je to. Pojeo sam više od trista grama. Onako sa grana , neoprano , oprano kišom i vetrom. Slikao sam tu višnju , svojim mobilnim za uspomenu. Komšija mi reče , da će taj plac pretvoriti u poslovni prostor, dakle ta višnja biće posečena.
Koji sam ja ludak žalim za jednim običnim drvetom , a ima ih na hiljade.
Vraćajući se sa tog placa , nailazimo na čoveka koji lepi smrtovnice na banderama. Neka mlada devojka nema ni trideset . Pitao sam tog čoveka , od čega je umrla ? Kaže nesrećni slučaj , pala je sa višnjinog drveta !

 

 


Blogovanje ili kako ga ja zamišljam

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:53

Ovo je moj prvi blog na servisu blog.rs :

Da započnem sa svojim blogom koji zamišljam kao blog na kome ću objavljivati svoje zapise , svoju poeziju...... svoja razmišljanja, svoje power point prezentacije.

Tako sam počeo da blogujem ovde. Pre toga bio sam član jednog ,, avetinjskog,, blog servisa , na kome možeš da pišeš i tajne šifre Pentagona , a da te niko ne primeti.
To je bilo moje prvo blogovanje , negde u septembru prošle godine . Često mi je tada nedostajao komentar , čini mi se da bih bio srećan da me neko otera u materinu , samo da mi ostavi kakav komentar, da ja tamo postojim.

I onda negde krajem januara dobio sam adresu ovog blog servisa upisao se i započeo blogovanje. Sada isključivo pišem ovde , što se da naslutiti , nekad postavim i po dva posta dnevno i pridržavam se onog mog prvog posta , čije sam redove postavio.
Pre blogovanja , bio sam na par foruma , ali sam ih zapostavio , jedan sam potpuno napustio iz nekog ličnog revolta , a na jednom se periodično pojavljujem , a želeo bih više jer tamo imam jednu jako dobru net drugaricu , koja me već dve godine jako podržava. Jednostavno nema se vremena za sve. Pesme koje pišem objavljujem na jednom sajtu o poeziji , a već je jedna grupa pesama isprintana u jednu knjigu , a nadam se i do kraja godine očekujem da se odšampa komletna moja pesmarica.

Šta želim ovim reći ? Pa ja mislim da je ovo moje zakasnelo predstavljanje sebe samog iako ste mnogi mogli da me koliko upoznate , jer ja prilično otvoreno nastupam na ovom blog servisu. Jako sam emotivan, šta da radim takvog me majka rodila. Promeniti se ne mogu i to je činjenica.
Pre neki dan sam svoj blog stavio u ilegalu. Sakrivao sam ga. Domacica me je pitala zašto to radim ? Imao sam još par kritika na moj račun i ne zameram zbog toga nikome . Uvažavam sva mišljenja. Razlog je bio jedan jedini , kako postavim post , tako se pronađe neko ko će ga staviti iznad mog posta , a siguran sam da je već bio ispod. Da ne fantaziram, odlučio sam tada da sakrijem svoj blog baš iz tog razloga , i stavio na raspolaganje , da ne smetam nekome ko želi da mu post bude na vrhu. Nije bitno , uradio sam to i na neki način zadovoljio svoj stav.

Zaokupljen svojim problemom , nisam ni primetio turbolencije koje su se dešavale na ovom blog servisu i pomalo sam zatečen događajima koji su usledili, bez mogućnosti da sam razjasnim šta se je dešavalo. U stvari kapiram i bez činjenica i dokaza ... ipak sam ja malo iskusniji. Ponekad volim da se pravim blesav iako to nisam.
I na kraju , san u javi je samo ovde predstavljen. Vidite li ga na drugom mestu , znajte da je to čist falsifikat , kopija , ukradeno.
Eto to sam hteo da vam kažem, u stvari i ne znam šta sam hteo, shvatiće oni koji me poznaju.


Ne date mi vodu skotovi !!!

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:30



Ja u firmi imam, znate onaj aparat za toplu i hladnu vodu, koji sam uzeo od jedne poznate firme u mesečni zakup.
Uslov za korišćenje aparata je da od njih mesečno uzmem tri balona vode i da im za to plaćam određenu mesečnu naknadu. Ugovor se potpisuje na godinu dana i posle tog perioda ili odustaješ ili nastavljaš pretplatu.
Mesečni računi nisu zaista veliki i priznajem ponekad se zakasni sa uplatom na vreme.
Prošle nedelje uplatim ja njima deo dugovanja i naručim određenu količinu vode, da mi isporuče na uobičajen način. Pripremim prazne boce i čekam vozača da mi donese vodu.
Tog dana kad je bila isporuka, ja ne dobijem vodu.
Hajde,  rekoh,  zaboravili su. Ali to znači da ću eventualno vodu dobiti za nedelju dana.
Pa ipak,  pozovem ja komercijalistu koji prima porudžbine i pitam razloge ne isporučivanja vode i ljubazna gospođica me obavesti da je Beograd zabranio da mi isporuče vodu, jer nisam platio celokupno dugovanje. Na moju primedbu da sam uplatio veći deo dugovanja, ona je pogledala u knjige i rekla da to nije evidentirano, i da moraju da se drže naredbi Beograda.
Znači vi mene kažnjavate i ne date mi vodu! Bio je moj zaključak.

E, pa lepo, da dođete i pokupite vaš aparat, kompletan dug sa kamatom koju samo ,,vi,, naplaćujete za vodu,  ja vam uplaćujem danas jer ne želim da me ,,kažnjavate,, i ne date mi vodu  i ko ste vi da mi ne date vodu?
Zamislite, ona otuda kaže meni: da moram da napišem pismeni zahtev kako bi mi se omogućilo da prekinem ugovor sa njima. Samo sam je pitao da li uz pisani zahtev treba da joj pošaljem i ljubavno pismo, da se rasplače nad mojim zahtevom.
Kakav bre zahtev ženo!!! Kad smo sklapali ugovor,  koji je istekao, došli su vaši distributeri da me mole, kako sam sklopio ugovor rečima, tako ga i raskidam. Ne pada mi na pamet da vam pišem. Ako hoćete, dođite po aparat  usmeno vam kažem inače će završiti na ulici ! Kraj priče!
Danas sam pozvao jednu firmu koja prodaje aparate za toplu i hladnu vodu, kupio ga i čekam isporuku. Cena je smešna ! Nemam nikakav ugovor, ako kupim balon sa vodom imaću vodu za neskafu i supu ili za hladan sok u ovom letnjem periodu.

A vama koji ovo čitate jedna preporuka:  nemojte uzimati ovakve aparate pod zakup, kupite ga koštaće vas puno jeftinije i niko neće moći da vas kažnjava i ne daje vam vodu.
Jer uvek će se naći neki skot koji će vam zabraniti vodu, takvi se množe u ovom surovom vremenu!


Kad lipa zamiriše

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 00:02

Jednom sam već napisao da na putu od kuće ka mestu gde radim imam određenu maršutu kretanja. Napisao sam kako često susrećem jednu visoku crnku i kako se ukrštamo pogledom i osmesima. E sad već danima ne viđam tu crnku , što me navodi na zaključak da je neznana crnka , promenila posao , smenu, izgubila posao,  mesto boravka.

Nismo se poznavali samo smo se u prolazu gledali i to je sve. Nema više pogleda jer se više ne susrećemo tako da je ta priča završena. Ne, nemojte da mislite da sam imao ikakve pretenzije, sasvim mi je bilo dovoljno gledati se, kao kad gledaš neku TV seriju.

Dakle serija je završena. ENDE !

Danas sam malo promenio maršutu. Valjda, nailazi toplije vreme pa se i ja sakrivam vozeći se po senkovitim ulicama. I u jednoj takvoj senkovitoj ulici ušao sam ispod krošnje jedne lipe, koja je opijala svojim mirisom. Zastao sam, bukvalno me je miris lipe opio i ja sam se ukopao nasred ulice , kao da želim da upijem te mirise kroz svaku poru moga tela. Volite li miris lipe ?

Ja mislim da sam očistio tih minut-dva  svoje telo od svih negativnih elemenata nagomilanih ovih dana, izbacio iz sebe nezadovoljstva koja su me pratila u poslednje vreme. Seo na bajs i dovukao se na posao. Dugo sam u nekoj svojoj podsvesti osećao miris lipe u sebi , kao da se stvarno taj miris uvukao u mene, moju kosu, kožu, moju majicu i farmerice.

Nekako se brzo živi i bar ja ne uspevam da propratim sve što se dešava u prirodi , pa sam tako zaboravio da je ovo mesec lipa, a znam da sam jedva čekao da osetim ovaj miris. Ah te obaveze, pretvaraju čoveka u mašinu i čovek gubi osećaj za vreme.

Toga sam se pribojavao. Obično, u ovo vreme odlazio sam u prorodu i tačno znao kad će šta procvetati, kad će šta pustiti plodove.

Večeras , posle posla, opet sam prošao kroz ,, ulicu lipe,, , a i sutra ću. Možda otkinem koji cvet i odnesem tamo gde radim , da mi zamiriše i prostorija, i tastatura, i monitor, možda i vi osetite taj miris lipe iz moje priče.

 


Ona sada pati

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 20:30

Te noći uvukao sam se u krevet i sklupčao, kao kad se sklupčaju bebe u majčinom stomaku. I mislio sam o svemu, tačnije mislio sam o čudnim putevima života. I kako su misli navirale, shvatao sam da mi svaka naredna misao poništava predhodnu. U mojoj glavi pojavila se praznina uzrokovana takvim razmišljanjem i onda kada sam pokušavao da popunim tu prazninu nije mi uspevalo, već se u glavi pojavio neki dubok ambis u kome su se skrivala neka moja razmišljanja i odgovori kojih ni sam nisam bio svestan. Utonuo sam sa mislima o tom ambisu i uspavao se nekim čudnim snom. San je bio najbližijavi, a java me je obuzimala i rušila svaku misao.

,,Ona sada pati. A i ja patim zbog njene patnje. I kao da slivam naše dve patnje u jednu jedinu. I ne znam kako da doprem do njenih misli i da joj dam svu svoju snagu koja joj sada nadasve treba.

Razmišljam ceo Božiji dan, kako i zašto igra ljudskih reči može da boli ljude i zašto ljudi ponekad čine greške, vrlo često i nesvesno.

Ali, znam da ona pati, i znam da trebam da joj prenesem svu moju energiju i da joj pomognem da se njena patnja ublaži.
Možda će mi majka Božija u tome pomoći.,,


Čarli - Love bird

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 09:50

Obećao sam da ćupostaviti pesmu koju sam napisao svom kućnom ljubimcu koga sam imao do julaprošle godine i nekim slučajem okolnosti ili mojom nepažnjom dozvolio da gazauvek izgubim.

To je bilaprekrasna mala papigica iz roda Rosencolis , popularnog naziva Love Bird.

Poklonio mi ga jejedan čovek , dve godine ranije , kada je po svetu , a i po Srbiji kolala pričao ptičjem gripu. Taj čovek se j uplašio od tih priča i poklonio mi pticu kojusam ja nazvao Čarli.

Čarli me jakobrzo zavoleo i pripitomio. Nije voleo da bude u kavezu, već je svoje ptičjedane provodio van kaveza u mojoj dnevnoj sobi i vrlo često na mom ramenu , kadasam dane i dane provodio baveći se mojim pesmama.

To nije bilaobična ptica , već kažem čovek zarobljen u koži ptice. Toliko pametan da jebukvalno čitao moje misli i znao šta spremam da uradim u tom trenu.

Došao bi na mojerame i dok sam ja zurio u monitor , on bi se nekako dovukao do mojih grudi ,samo da mi skrene pažnju da je i on tu pored mene , nešto kao da hoće da mikaže : Hej , ja sam tu , a ti me ne primećuješ !!!

Ne on nije znaoda priča , jer ta vrsta papigica ne govore , ali ta vrsta se jako vezuje i takoje i bilo.

Dve godine , mije pravio društvo , i u mojoj kući ja sam za njega bio bog iako je moja ženavodila računa o njegovoj higijeni.

Jednog dana prejedne godine , se je brzo razboleo i sa pogledom ka meni uginuo. Kao da ježeleo nešto da mi kaže , i danas pokušavam šta je hteo da mi poruči.

Stavio sam njegovotelo u malu metalnu kutiju , seo na bajs , odvezao se do jednog visa sapogledom na grad i sahranio ga u jednoj malenoj hrastovoj šumici , na jednomvisu , blizu Bogova ! Vozeći bajs po tada velikoj vrućini , svo vreme samplakao i mešao suze sa znojem , shvatavši da sam izgubio prijatelja koji me jevoleo.

 

Pesmu koju sadapostavljam , napisao sam za Čarlija , osetivši potrebu da mu pokažem koliko mije značio.

A svima vama kojičitate ovaj blog , dajem jedan savet.

Ako želite dadržite kućnog ljubimca , razmislite dobro da svaka priča ima svoj kraj , običnosa kućnim ljubimcima kraj je tužan. Životinje umeju da vole, nekad mi ljuditrebamo učiti od životinja kako se voli. Imajte to na umu !

 

Dragi mali prijatelju moj

Dragi mali prijatelju moj, ti što svojim krilima koračašsvetom,
Ti moj mali , najdraži druže , što cvrkutom govoriš svojepriče
Ti što moju noć pretvaraš u dan, što moju tugu u srećupreokreneš.
Što takorano odlete u carstvo nebesko, da cvrkućeš u raju .

Što me tako rano napusti sada , kad potreban si mi bio.
Da se zajedno radujemo životu, i igramo samo igrama našim.
Što sad ode , moja raska ptico, što sad ti meni slomikrila.
Bez tebe mi sad , mrak u dušu ušao, bez tebe su mi danitako mračni.
Ne , nisi smeo sada otići , kad zajedno gradismo nekesnove.
Ja one ljudske satkane od emocija, ti one ptičje raširenihkrila.
Dani bez tebe moj najmiliji prijatelju , teški su mi kostene.
I moj pogled na mesta kuda si sletao je mutan, ko barskavoda.
Još osećam tvoje stajanje na mom ramenu , i pogled tvojblistavi.
Još vidim one okice crne koje su me pratile u svakomtrenu.
O kako mi je tužno bez tebe moj mali druže, suza mi suzupristiže.
Odem ponekad tamo gde odneo sam telo tvoje u šumihrastova.
Na onom uzvišenju koje nalazi se blizu Bogova.
Tamo gde slavuji pevaju najlepše ljubavne pesme.
I zaplačem za tobom, i suze ronim , jer znam da mi više narame sleteti nećeš.
A jednog dana , prijatelju mali , čekaj me i ja ću tisigurno doći.
Da u carstvu nebeskom nastavimo igre naše
Da me crvukotom svojim dozivaš u onom svetu.
Čekaj me moja rajska ptico, kad utihnu jesenje kiše.
I kad jednom drveće rastanak sa lišćem odpeva.
Jedne večeri kad utihnu šumske ptice .
Ja i ti dragi prijatelju moj naći ćemo se na onom svetu.
A sad ostaje mi da suze ronim, one suze koje si mi nekadsvojim kljunom sakupljao.
Te moje gorke suze , samo za tebe.
I da sećanja o tebi u svom mozgu zauvek isklešem.
Zbogom ostaj moj maleni druže i srećan ti let po poljimarajskim želim.

 


Ponki

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 18:58

Otprilike pre jedne godine , napisao sam ovaj tekst i ovo je tekst kojeg sam pisao sa suzama u očima. Sada preturajući i sređujući svoje tekstove naiđoh na njega i reših da ga postavim na blog, jer on pripada mom blogu, i to je jedan deo mene koji ću ovde kompletirati.

Pre otprilike jedne godine ....

Kućni ljubimci su nešto što uveseljava mnoge domove. Neko ih obožava, neko ih drži reda radi, a neko ih ne voli. Oni koji ih ne vole, nemaju šta da izgube, nemaju sa kim da se raduju.

Da iskoristim jednu sasvim poznatu frazu , da je pas čovekov najbolji prijatelj. Tako kažu , verovatno je tako. Ali da se vratim na priču koju ću vam ispričati , neznam ni ja zašto baš ovde , ali oni koji vole životinje , bar malo će me razumeti.

Pre par godina u moje dvorište i dvorište mojih roditelja , negde u jesen došao je jedan pas , mešanac , sa glavom vučjak , i telom nekog malenog psa. Pas je bio slep imao je neizlečivi konjuktivitis. U prvi mah pokušao sam da ga oteram iz dvorišta , ali se pas nakon kratkog vremena vraćao. Rekoše neki ljudi , da kad vam životinja dođe pred prag , nemojte je oterati , već se brinite o njoj. Tako je i bilo , nisam više želeo da ga oteram , već je pas ostao u mom dvorištu. Trebalo mu je dati ime i ja sam mu nadenuo pomalo neobično ime : Ponki.

Ponki je našavši novi dom vrlo brzo uspeo da se oporavi i počeo da se ponaša domaćinski. Iako nije video imao je nepogrešiv osećaj za snalaženje u prostoru. Ponki je bio miran pas nikome nije smetao , nikoga nije dirao , jedino je lajao , pa kakav bi to pas bio ako ne laje. Krajem prošle godine , došli su iznosači đubreta i tom prilikom jedan rom koji je tamo radio , povredio je Ponkija koji je bi rasečen na dva mesta na nozi. Ja sam alarmirao celu komunalnu službu pozvao ljude iz Orke , podigao čitavu frku da se nađe počinioc i da ga komunalno kazni , da ne bi bila upletena policija u sve to. Tako je i bilo , a ljudi iz Orke , obećali su tada svu pravnu pomoć. Ponki se je oporavio , a taj monstrum od čoveka je bio kažnjen, na njegovu sreću samo novčano.

I Ponki , je nastavio sa životom, a ja sam još više zavoleo tog psa. Pasji život je težak i nepredvidljiv. Ovih dana je velika vrelina , pa se Ponki sakriva u hladu. Ovog jutra sakrio se ispod jednog auta. Ovog jutra Ponki je pregažen . Njegov život je ugašen zato što nije primećen , zato što nikada nije bio primećivan. Onaj ko ga je pregazio nije kriv, jednostavno to se desilo. Jedna suza je potekla mojim licem , jedna jedina suza za Ponkija.
Pamtiću ovog psa celog svog života i sećati se da mu je sudbina bila teška , a ja ću biti srećan što sam bar neku godinu produžio život ovom mom drugaru. Život teče dalje , bol će ostati i jednog dana proći , jedino znam da ću sačuvati lepe uspomene na nekoga ko me nikada nije povredio, uvredio, zbunio. Nije me video, ali je glavu uvek držao u pravcu mog lica. Takve slike ostaju večno.

 


Gde bre svi jurite ?

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:35
Danas su zadušnice !
Danas je pijačni dan u mom gradu !
Danas je jutro jako tmurno , ali kiša još ne pada !
Danas je velika gužva u gradu .
Zbog gužve rešio sam da na posao krenem biciklom.
Na posao sam krenuo uobičajenom trasom kretanja , kroz centar , pa pored vatrogasnog doma , onda ulicom koja vodi pored gradskog groblja , gde je velika gužva , pa niz jednu strminu u pravcu moje firme na periferiji grada.
Kod groblja , stoji parkiran gradski autobus iz suprotnog pravca iz koga izlaze putnici. Nervozni vozač golfa iza autobusa ne može da čeka da autobus krene pa krene u preticanje. Ukapiram ja da on mene ne primećuje , ko da sam nevidljiv i ja započnem vožnju izbegavanja , levo-desno , levo-desno , kočim i pravo u lokvu sa vodom, pljus !!!
Vozač golfa , samo je projurio pored mene i dodatno me levim točkovima poprskao , a u prolazu sam primetio da mi je opsovao mater , valjda gde sad ja da mu naiđem iz suprotnog smera , ko me tu stvorio ?
Održim ja u onoj lokvi minut ćutanja , ne znam kakav mi je izgled lica bio u tom trenutku , em' nisam kriv , em' upao u vodu, em' okupan , em' ispsovan, em' mi je pobegao i nisam mogao prijateljski da mu uzvratim !
Očetkam vodu sa pantalona i nastavim put firme. Negde pred izlazak na glavni put , jedan passat mi dolazi iz bočne ulice i pravo na mene. U trenu pomislih : Ovo je neko naručio ubistvo ! I nekako kao akrobata izbegnem da ga udarim i preletim preko auta , a on nešto promrmlja u autu i lagano prema raskrsnici.
Ja POLUDIM !!! Stignem ga , on stoji na raskrsnici i gleda da se uključi na glavni put , a ja stanem bočno do njega i kažem mu da otvori prozor.
Dijalog ide ovako : JA : Jeli bre , jel' ti imaš kočnice na tom autu ? ON: gde si se bre zaleteo ? JA: Ma čuješ li što te pitam , imaš li ti kočnice , umalo me nisi ubio ? U tom trenutku stvori se omanja kolona vozila iza njega i počeše da trube. Ja se okrenem ka njima i viknem im , šta hoćete vi ? Prestanite !
Ne želeći više da ometam saobraćaj , pustim ja da ovaj ode , a ostale vozače iza prostreljam pogledom !
I tako uspem živ da stignem do firme , ovog subotnjeg dana zadušnica .



Powered by blog.rs