Singapur…..grad na drugoj planeti.
Da li vam se ikada desilo da otputujete u neki grad u neki predeo i da u momentu pomislite da bi mogli tamo ostati , da nastavite život ?
Meni se to desilo baš u Singapuru. Singapur, je jedan grad – država , koji pruža svakom ko u njemu živi , rajski život na planeti zemlji. To je grad , smišljeno smešten skoro na samom ekvatoru, a tako zaklonjen sa okolnim poluostrvima , da mu skoro ne preti nikakva opasnost od tropskih oluja.
Uticaj Engleza posle drugog svetskog rata, doprineo je da ovaj grad bukvalno bude centar moći na dalekom istoku. Grad ima oko 3 miliona stanovnika, i tendencija je da se ne dozvole migracije , koje bi po proceni vlasti u Singapuru ugrozili njegov identitet.
Ali ja vam neću pisati o istoriji , već o sadašnjosti. Ja sam u Singapur otišao poslom, zavoleo taj prelepi grad i zov divljine se ponavlja kod mene svake godine. Imam tamo više od 1 godine života, kad se uzmu svi mogući moji odlasci. I kada bi mi se ukazala prilika da se nastanim tamo, on bi bio jedan od mojih favorita. To je grad koji diše azijskim plućima, a živi evro-američkim načinom života. Tamo je sklad , u razumevanju nacija koje tamo žive, tako da visok standard samo održava tu harmoniju. Najmnogobrojniji su Kinezi, i oni su najdominantniji u svoj ovoj priči. To su Kinezi koji se razlikuju od svojih sunarodnika iz Kine, kinezi koji u svojim životima imaju demokratiju. Naravno plod toga je fleksibilnost i evropska poslovnost.
Ja sam prvo u Singapuru koristio , hotele za turiste, dok kasnije posle upoznavanja grada, počeo da odsedam, po sobama za njihove ljude. Kasnije me je moj poslovni partner udomio u sobi koju ostavlja za takve kao što sam ja, žitelje – turiste. I tamo sam proveo najveći deo mog boravka.
Singapur je grad koji se prostire po ostrvima. Ko ne zna taj neće ni primetiti da je sa ostrva prešao , sa jednog na drugo. Saobraćaj je veoma živ, a kinezi voze zaista brzo da sam kao suvozač često kočio svojim nogama. Vozi se kao u Engleskoj, levom trakom. Automobili su tako i konstruisani sa volanom na desnoj strani.
Hranio sam se u njihovim porodičnim restoranima, tamo je hrana ukusna, i pre svega jeftina. Za 3 singapurska dolara, 1,5 Eura, može se dobiti, jedan obrok, sa colom. Obrok je sasvim dovoljan, a obično je to meso u nekom sosu, ili prženo meso, sa prelivima. Tu se obično hrane cele porodice, jer obično nemaju puno vremena za pripremu jela. U tim nacionalnim restoranima – veoma je živo, ali ja sam uspeo da se sprijateljim sa jednim momkom koji je tamo radio, tako da mi je uvek nalazio mesto i kada ga nije bilo. Sedneš jednostavno za stolom sa ostalim nepoznatim ljudima i ručaš.
Kao i mnogi drugi gradovi, Singapur živi 24 časa. Tamo čovek gubi orjentaciju za vreme. Dešavalo se da izađem sa Kinezom ,mojim poslovnim partnerom, na večeru i to u nekom udaljenom restoranu , na moru i kada me on doveze do mojeg mesta prenoćišta , ja u stvari shvatim da je 1 po ponoći , a on tek tada zakazuje sastanak sa devojkom. Ali kao i svaki balkanac , brzo sam se uklopio u tajming Singapurskog života , tako da sam i ja počeo da se krećem gradom, posle ponoći. E to je pravi doživaljaj.
Lepota Singapura se može doživeti u sitnim satima. Tada grad vri kao u košnici, mnogi poslovni centri iz dnevne poslovne kože prelaze u ekskluzivne noćne restorane, pabove, i noćne barove. Ajde da kažem , bio sam u noćni bar i to mi je bilo najprijatnije mesto. Kasnije sam postao zavisnik jednog noćnog bara, tako da je osoblje počelo da me prepoznaje. Ne nemojte me pitati , ali i bez pitanja ću vam odgovoriti, tamo ne zalaze prijateljice noći.
Atmosvera u noćnom baru je opuštajuća, muzika je neka mešavina azijsko-evropskog džeza. I baš to vam želim reći, da je to muzika koju sam tražio po raznim stranicama interneta , ali nisam uspeo da je pronađem. Da muzika je uživo, muzičari su ondašnji i ritmovi udaraju u srce i podižu adrenalin. To treba doživeti ljudi.
U početku sam posmatrao ljude , gledao šta piju , i nisam se dvoumio ni časa da je najbolje popiti , pazite sad Amstel 0,7 litara. Tamo se pivo služi u najvećim flašama. Cena u noćnom klubu je 1,5 Evra, to nije puno, kad se pije umereno. Dok ovo pišem , i sada imam neopisivu želju da samo otškrinem ta masivna vrata , i pogledam svoje mesto .
Ali da malo izađem iz noćnog kluba. Kako je najbolje kretati se ovim gradom . Samo taksijem. I prvo pitajte koliko će vas vožnja koštati, znaju oni da pogode u cent. Startna cena na taksimetru je 1 Euro. Prevoz je uglavnom jeftin. Jedino vodite računa, da kad sednete u taksi , pa makar to bio auto iz 80 tih godina, svi imaju ugrađene klime, koje ubijaju na mesto. Ako vam klima duva u lice, dobićete upalu oka. Uglavnom su to Japanska vozila, koja se najlakše probijaju gradom. Da obiđete grad po obodima, trebaće vam oko 30 Eura, a vozićete se nekoliko sata. I upamtite , ne kradu na taksimetru, to su valjda pošteni azijati. Najbolje sam se provozao sa jednim Indijcem, zamislite vozi sa turbanom na glavi, govori prljavi engleski , sa francuskim akcentom. U Indiji je kolko ja znam Engleski službeni jezik, a zašto ga ovaj nije dobro znao pitaj boga, kao da je emigrirao u Singapur preko kanalizacije. Ipak bio mi je simpa, dao mi vizitku, na Indijskom jeziku. I eto tako uspeo sam da vam, predstavim neku vrstu noćnog života u koaliciji sa obilaskom grada.
To je samo delić onog što sam tamo imao , pa sam rešio da Vam to ovde postavim.
Želim Vam prijatan dan !
