San u javi

Subotnja groznica

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:15

Subota je pazarni dan u mom gradu.
Tog dana sve je nekako živo , i ljudi me tada podsećaju na mrave koji su izmileli iz svojih pukotina i vredno i užurbano završavaju poslove.
Ja radim i subotom, sve dok se drugačije ne organizujem.
Od moje kuće do mesta gde radim ima oko 4 kilometara. Svaki dan ja odlazim ujutru , pa kasnije pravim pauzu, vraćam se kući , pa natrag na posao , do večeri.
Kao neka poluatomatska mašina ustalio sam svoj dnevni red vožnje i ne odstupam od njega.
Subotom ne idem na pauzu , već završavam posao u popodnevnim satima.
Na posao odlazim autom, ali kako je sada otoplelo , naravno da mi je bajs glavno prevozno sredstvo. U odlasku na posao idem uvek istim putem, ali se nikada ne vraćam istim .
Subotom ne volim da odlazim autom na posao . Velika je gužva u saobraćaju centrom, gde moram proći. Zastoj ume da iznervira. Danas sam naravno pošao na posao bajsom. Namontiram kačket na glavu , nasučem naočare za sunce i u srednjem prenosu krenem ka odredištu. Tako je bilo i ovog jutra.
Međutim nešto mi je ovo subotnje jutro odstupalo od predhodnih subota. Nekako je sve bilo tiho , bez žagora , a lica ljudi kao da su preozbiljna , a pogledi su im bili usmereni ka zemlji. Prošavši kroz centar primetio sam da nema uobičajene gužve u saobraćaju subotom u to vreme. Za trenutak sam se zapitao koji je danas dan... pa Subota bolidu , rekoh sam sebi. Subota je , ne dozvoli da te prevare neka odstupanja koja ti se ne uklapaju u kliše.
I negde kod lokalne autobuske stanice , izašla je iz autobusa seljanka koja donosi kod mojih roditelja sir koji proizvodi u jednom planinskom selu. Povremeno donese i kačkavalj , koji jako kvalitetno izrađuje , a nama ga prodaje po smešnim cenama. Valjda je zadovoljna cenom.
Iako sam bio zamaskiran , kačketom i naočarama , primetila me je , nasmejala se i rekla : ,,Zdravo Vlade , pođe li na poso ? ,, . Zastao sam , odpozdravio , odgovorio joj i posle jednog minuta nastavio svojim putem.

Skoro svakog dana , na skoro istom mestu prolazi jedna devojka crne kose i ona odlazi negde na posao i naravno se uvek primetimo. Pošto se ne poznajemo , valjda zbog susreta na istom mestu , podelimo po jedan blagi osmeh , ne osvrćući se.
Maj mesec je predviđen za prodaju rasada i cveća. Primetio sam da duž puta ima puno ljudi koji bukvalno ispred svojih kuća iznose gajbice sa tek izniklim cvećem i pokušavaju da prolaznicima prodaju svoje proizvode.
E jesmo prava poljoprivredna zemlja , svaka treća kuća uzgaja neki poljoprivredni proizvod. Pitam se da li je tako i u ostalim gradovima ? I da li je ta kućna proizvodnja izazvana zbog dosade tih ljudi ili zbog nedostatka u kućnom budžetu ? Mislim da je ovo drugo u pitanju i to me jako brine.
Ali sve je ipak relativno dobro dok jednog dana ne ugledam benziske pumpe ispred istih kuća u obliku kanistera od 10 litara i plastičnih flaša od 2 litra. Tek tada će mi biti jasno da smo pukli , tek tad. A nešto se bojim da nam se ne vrati to vreme.

A ja ? Ja ću i dalje ići na posao istim putem i razmenjivaću osmehe sa onom crnkom. To mi valjda neće biti uskraćeno.

 


Internet komunikacija

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:20

O ovome je već sto puta pisano , ali hajde da i ja izigravam malo internet naučnika .

Juče me je grlo zabolelo , dovikivanjem shadow , da mi doturi otvarač za konzervu i tako pomogne da izađem iz svoje konzerve u pet do 12. Cela ta konverzacija se je svela na sirovo vikanje , i na taj način sam pokazao da izlazak u goru utiče na mene , pri tome gazeći osnovne principe korišćenja interneta.
Dakle današnja moja tema je intenet komunikacija.
Pošto je mala verovatnoća da bilo koga dozoveš preko interneta , a da te on čuje preko komentara na blogu , onda sam se ja zainteresovao i izguglao jedan tekst sa jednog hrvatskog sajta o pravilima ponašanja na internetu.
Ovde ih prvenstveno prenosim zbog sebe , da bih znao kad šta da upotrebim , a da pri tome ne ogluvi , sagovornik, čitalac, komentator , kompjuter , ili crknu zvučnici od vikanja ili nedaj Bože , crkne ceo Telekom sistem.
Dakle :

U komuniciranju preko Interneta vrlo je malo mogućnosti za pravi ljudski kontakt. Ne samo da ne vidimo našeg sagovornika, nego često niti znamo s kime razgovaramo. A nije svejedno kako prenosimo naše poruke, kako komuniciramo s drugima.
Zbog ograničenja komunikacije upotrebom kompjutera, ovde vladaju posebna pravila i razvijeni su neuobičajeni komunikacijski signali. Internet tako ima nerazumljive kratice, smešne znakove i zagonetne simbole.
Emotikoni (Emoticons)
Jedan od nedostataka tekstovne komunikacije je i taj što sagovornici samo na osnovu teksta ne mogu proceniti tuđe osećaje i raspoloženja. Dovitljivi korisnici doskočili su tom problemu tako što su počeli unositi u tekst posebne oznake, simbole koji predstavljaju određeno raspoloženje ili emocionalno stanje. Nazvali su ih emotikoni (Emoticons – od engleskih reči Emotions i Icons). Najčešći emotikon je smajli, smeško (Smiley), ali ima i drugih.
Osnovna konstrukcija smajlija sastoji se od oznaka za oči, nos i usta, dakle :-). Ako se ovaj niz od tri znaka pogleda okrenuto za 90°, vidi se nasmejano lice. Na isti način "čitaju" se i ostali smajliji, kojih je vremenom nastalo jako puno. U nastavku prikazan je deo osnovnog skupa smajlija.

:) :-) :o)  Smejanje, radost
:o(  :(  Tuga, žalost
:,-(  Plakanje
:-o  Iznenađenost
;-)  Namigivanje
:-|  Ravnodušnost
8-|  Iščekivanje
X-(  Ljutitost
:-X  Ćutanje
:- :-?  Zbunjenost
:-@  Šokiranost
:-*  Poljubac
:-P  Plaženje jezika
:-Ozzz  Dosada
:-#  Cenzurirano
:@%$#  Psovanje
%-)  Predugo gledanje u monitor
---<--{(@  Ruža

Net-bonton

Internet nije samo svetska mreža računara, nego i otvorena i slobodna zajednica raznih i različitih korisnika iz celog sveta. Pravila ponašanja na Internetu slična su onima u svakodnevnom životu. Razni oblici agresivnog, uvredljivog ponašanja, povrede privatnosti, jednako su neprihvatljivi na Internetu kao i inače u životu. Zato prvo pravilo ponašanja na Internetu glasi: ne činite ništa što je u suprotnosti s osnovnim moralnim normama. Drugo pravilo koje se nadovezuje na prvo: ne činite drugima ono što ne želite da drugi vama čine.

Zbog svojih posebnosti u komuniciranju, postoje i posebna pravila ponašanja, specifična samo za Internet (tzv. Netiquette). Npr. ako pošaljete poruku napisanu SVE VELIKIM SLOVIMA , SMATRAĆE SE DA VIČETE.



Neka od pravila ponašanja na Internetu :

Objavljivanje sadržaja poruka: Objavljivanje sadržaja poruka trećim osobama nije dozvoljeno, osim ako se oba sagovornika oko toga ne slože. Vlasništvo nad svakom porukom je ravnopravno podeljeno između pošiljaoca i primaoca. Sadržajem se može raspolagati samo uz obostranu saglasnost.



Budite tolerantni: Ne uzimajte zdravo za gotovo sve što pročitate u poruci, a pogotovo ne reagujte na provokacije. Najbolja reakcija na provokaciju je da uopšte ne reagujete.



Neželjeni sadržaji (Spam): Ne šaljite poruke za koje niste sigurni da ih primaoc želi primiti i pročitati.



Eto nije teško biti fin i na internetu, ne boli časna reč !



Puko sam !

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 13:20

Jutros u 7 , zvonio mi je sat na mobilnom. Ustao sam malo mrzovoljno , ali sam se vrlo brzo organizovao. Moja najlepša polovina , je već ranije ustala i otišla na groblje , danas je pobusati ponedeljak izlazi se na groblje.
Popio sam mlaku kafu , pa se onda spustio kod roditelja u susednu kući , tamo sa njima živi i moj brat , koji je još uvek u bolnici . Čekaju se analize iz Beograda ... pa dečko još uvek leži i mogu misliti kako se nervira , mada ne pokazuje. Popih i tamo , mlaku kafu koju je moj otac skuvao .
Po povratku u kuću , počeh da tražim punjač za mobilni , nema ga nigde i setih se da je moja najdraža ćerkica juče koristila taj punjač i nesvesno ga strpala u torbu , a već je otišla natrag za Beograd. i tako ostadoh ja bez punjača.
Samo što sam to konstantovao , zvoni mi mobilni , ja još kući , te mi poslovni partner javi da odustaje od narudžbine jer se već snašao . OK , nije mi prvi put. Odem ja do banke , da uplatim neki novac , i da podignem novac koji trebam uplatiti na kreditnu karticu. Kažu puko im sistem. Uplate vrše , isplate ne ! Nije ni to prvi put.
Iskoristim priliku da odem do službenice koja radi sa klijentima i ona me obavesti da su u mojoj banci ukinute neke pogodnosti , zbog pronevere direktora i radnika u istoj banci. Ko je pratio dešavanja setiće se koja je to banka , jer ne želim da je pominjem u ovom postu. Lepo , ... ne sve lepše od lepšeg me danas poteralo.
Opet mi zvoni mobilni , javlja mi se čovek koji je naručio neku robu , te me očekuje. Odoh ja , i ovaj mi saopštava , da nije odustao , ali da nije naplatio neka potraživanja pa da odlaže uzimanje te robe. A ja robu naričio , treba da stigne. Sve lepše od lepšega !
Uključim kompjuter , sednem , popijem vruću neskafu, ustanem i zakačim rukom porculanski ukras koga sam dobio iz Jerusalima , i kako je pao , raspska se na komade. To mi je bila kao neka vrsta amajlije.
Otvorim usta kao riba na suvom i zagledam se u ogledalo i počnem u glas da pričam sam sa sobom : Ovo ti neko testira izdržljivost ... ali ti si puko čoveče , puko si kao ovaj porcelan. Ne , porcelan nije puko , to ti se pričinjava , ti si puko !
U tom trenutku , nailazi jedna moja rođaka sa mužem. Vide me da sam nešo out , pa mi ponudiše da odemo do kafića . Zaključam ja vrata i odosmo u sred radnog vremena, i baš me zabole uvo za posao , a oba moja broja mobilnog sam isključio da me niko ne uznemirava. Juče sam bio u isposnici pored manastira Prohor Pčinjski , poželeh da odem tamo i da se ne vraćam. Zašto , videćete u mom narednom tekstu , kad Vam prenesem taj jučerašnji izlet.
Ajd’ sad da ste mi zdravi i živi , srećan dan Vam želim !

 


Šta su ... ?

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:40

SEDAM SVETSKIH ČUDA

Grupu studenata su zamolili da nabroje ono što misle da su danas “Sedam svetskih čuda." Iako je bilo nekih razlika, najčešći odgovori su bili: 

1. Egipatske piramide 2. Taj Mahal 3. Veliki kanjon (Grand Canyon) 4. Panamski kanal 5. Stonehenge 6. Bazilika sv. Petra 7. Kineski zid

Za vreme prikupljanja glasova profesorka je primetila da jedna studentkinja još nije završila.

Upitala je ima li problema sa svojom listom. Devojka je rekla: “Da. Ne mogu se odlučiti jer ih ima toliko."

Profesorka joj je rekla:“Pročitaj ono što si napisala, možda ti možemo pomoći!" 

Devojka je oklevajući pročitala: Mislim da u 7 svetskih čuda spada sledeće: 

1. Videti ... 

 

2. Čuti... 

3. Dodirnuti... 

 

4. Okusiti... 

 

5. Osetiti... 

 

6. Smejati se... 

 

7. Voleti... 

U učionici je nastala tišina. Stvari koje mi vidimo kao jednostavne i svakidašnje, stvarno su čudesne! 

 

Najvrjednije stvari u životu ne mogu se ni napraviti ni kupiti !  


Ko sam ja ?

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 15:20

Ko sam ja ? Stvarno se često zapitam. I odakle sam došao , i to baš ovde. Da ,ovde gde jezdim nekim prostorima tuge. Ne , ja nisam tužan , samo se tuga smestila tu gde živim , gde sam se valjda rodio i gde starim i umirem. Srećom samo sam prolaznik u ovom kraju zemljine kugle , pa neću biti tu za neku godinu , već ću otići kao što odlaze svi koji su dobili zadatak da žive jedan život.

Često upiljim pogled u jednu tačku i razmišljam. Razmišljam o svemu , i o niočemu. I kao da se taj pogled gubi negde u beskraju i kao da slabi , bledi , nestaje.
A možda sam i došao sa druge planete i sada se ovde borim da stvorim svoj identitet , i ne mogu , ostareh i nisam uspeo.

Uzdahnem duboko , uzmem levom rukom čašu sa cedevitom od limuna, popijem jedan gutljaj , odložim je i razmišljam.
I misli mi lutaju kao oni meteori otkinuti od svoje matice i prepušteni da negde u kosmosu sagore.

Ko sam ja ? Hoće li mi neko reći ? I zašto toliko gubim energiju ispravljajući nepravde , koje možda samo ja vidim, ili ih i drugi vide , a nemaju snagu da ih potisnu iz sebe.

Još jedan dan prolazi , a ja već godinama ostajem uskraćen za odgovor na neka pitanja , koja samo ja postavljam. Ponekad me iznervira ljudska glupost i prostota kojom sam okružen, ali ja izgleda nisam zemljanin da shvatim da je to nešto normalno na ovoj planeti.

Ispijam poslednji gutljaj cedevite , oblačim se i hitam nazad na posao. Muče me ta pitanja , ne znam kako da ih iskorenim i odbacim. Ne znam !

 


Šta znači brak ?

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 21:25

Šta znači brak ?

 

 

...da se bude zajedno, sad i zauvek... 

 

...da imate iste puteve... 

 

...da se zovete slatkim imenima... 

 

...da idete u kupovinu zajedno... 

 

....da gledate isti tv kanal... 

 

...da razgovarate kao odrasli... 

 

...da mu dodate papuče... 

 

...da mislite samo na nju... 

 

...da idete pravo kući na kraju radnog vremena... 

 

....da ga čekate strpljivo... 

 

...da se kupate zajedno... 

 

Hmmm.... brak je uživancija ..... 

 


Histerija !!!

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 16:18
Odem ja kod mog mlađeg brata koji se nalazi na lečenju u gradskoj bolnici u posetu. Dečko se nije lečio od zimskih prehlada , pa dobio upalu plućne i srčane maramice. I eto ga sada leži u bolnici i prima terapije. Kažu terapija traje malo duže , pa mora izdržati to bolničko lečenje. Smestili ga na internom odeljenju i sada leži sa pacijentima koji imaju razne probleme sa srcem.
Pošto je ovo Srbija , a pogotovo Vranje ja ne bih da Vam pišem o čistoći koja vlada na ovom odeljenju , samo želim da kažem , da ako jednog dana trebam da završim na tom odeljenju , bolje da do njega i ne preživim !
Ono je blagi užas ,od prljavštine , koja je skoro na svim odeljenjima u gradskoj bolnici u Vranju prisutna.
Ali ja nisam bolnički higijeničar , tako da ne želim da se bavim higijenom soba i hodnika , jer jednostavno nisam plaćen za taj posao , već kao poreski obveznik plaćam te i takve koji treba da čiste mesto koje treba da bude čistije od naših domova.

I kao što rekoh odem ja u posetu , ali tog dana sam bio biciklom. Na ulaznim vratima vidim ja par momaka , sumnjivog ponašanja , i setim se pesme Ajs Nigrutina ,, volimo hašiš , oči nam se cakle,, . Rekoh u sebi , ovde bicikl ne ostavljaj inače ga više nećeš videti... ovi će ga maznuti i prodati za 20 Evra prvom prolazniku !

Odlučim u trenutku , da bicikl stavim o rame , kao pušku i s njime na treći sprat. E sad sreća moja što je bicikl težak samo 5 kila , pa mi je ovaj alpinistički poduhvat bio lagan.
Popnem se ja tako , usput sretnem jednu sestru i jednog doktora , čak nisu ni obratili pažnju na mene. Na trećem spratu , parkiram bajs u hodnik , odem do sobe i pozovem brata da izađe u hodnik ,a bolesnicima u sobi kažem, ljudi otvarajte prozore , provetrite sobu , ako želite da ostanete živi , ugušićete se !

Pričam ja tako sa bratom ...kad utrča u hodnik jedna čistačica , koja poče da se krsti i arlauče , da nije do sada videla da neko sa biciklom ulazi u bolničku zgradu. Pola je nisam razumeo šta je arlaukala , verovatno je to neki jezik njenog nivoa , samo sam razumeo kako mi je naredila da iznesem biciklu odavde.
Lepo ja nju zamolim da prošeta malo hodnicima , uzme džoger i obriše prašinu , a ja ću izaći bajsom kad ja budem želeo i zamolim je da ne drami i arlauče , jer će poplašiti sve pacijente , a pacijenti su srčani bolesnici , pa bi mogli ... jel ?
Sada ću da zovem doktora , pa ćeš da vidiš , zapreti ona meni ... i ode. Baš me briga - rekoh. Posle pet minuta vraća se , ali me kao ne primećuje. Nakon posete bratu , ja se vratih , sa bajsom u rukama do prizemlja , a posle vozeći kući.
Sad se pitam ... ko je vlast u bolnici ? Po meni čistačice ! I ko im to toliko dozvoljava da budu onako agresivne prema posetiocima , i ko zna kako se ponašaju prema bolesnicima.
A ja kada mi se onako unela u facu , pomislio sam kako joj stavljam na usta onaj široki flaster u obliku slova X.
You shut up stupid women !!!


grad na drugoj planeti

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:00

Singapur…..grad na drugoj planeti.

 

Da li vam se ikada desilo da otputujete u neki grad u neki predeo i da u momentu pomislite da bi mogli tamo ostati , da nastavite život ?

Meni se to desilo baš u Singapuru. Singapur, je jedan grad – država , koji pruža svakom ko u njemu živi , rajski život na planeti zemlji. To je grad , smišljeno smešten skoro na samom ekvatoru, a tako zaklonjen sa okolnim poluostrvima , da mu skoro ne preti nikakva opasnost od tropskih oluja.

Uticaj Engleza posle drugog svetskog rata, doprineo je da ovaj grad bukvalno bude centar moći na dalekom istoku. Grad ima oko 3 miliona stanovnika, i tendencija je da se ne dozvole migracije , koje bi po proceni vlasti u Singapuru ugrozili njegov identitet.

 

Ali ja vam neću pisati o istoriji , već o sadašnjosti. Ja sam u Singapur otišao poslom, zavoleo taj prelepi grad i zov divljine se ponavlja kod mene svake godine. Imam tamo više od 1 godine života, kad se uzmu svi mogući moji odlasci. I kada bi mi se ukazala prilika da se nastanim tamo, on bi bio jedan od mojih favorita. To je grad koji diše azijskim plućima, a živi evro-američkim načinom života. Tamo je sklad , u razumevanju nacija koje tamo žive, tako da visok standard samo održava tu harmoniju. Najmnogobrojniji su Kinezi, i oni su najdominantniji u svoj ovoj priči. To su Kinezi koji se razlikuju od svojih sunarodnika iz Kine, kinezi koji u svojim životima imaju demokratiju. Naravno plod toga je fleksibilnost i evropska poslovnost.

 

Ja sam prvo u Singapuru koristio , hotele za turiste, dok kasnije posle upoznavanja grada, počeo da odsedam, po sobama za njihove ljude. Kasnije me je moj poslovni partner udomio u sobi koju ostavlja za takve kao što sam ja, žitelje – turiste. I tamo sam proveo najveći deo mog boravka.

 

Singapur je grad koji se prostire po ostrvima. Ko ne zna taj neće ni primetiti da je sa ostrva prešao , sa jednog na drugo. Saobraćaj je veoma živ, a kinezi voze zaista brzo da sam kao suvozač često kočio svojim nogama. Vozi se kao u Engleskoj, levom trakom. Automobili su tako i konstruisani sa volanom na desnoj strani.

 

Hranio sam se u njihovim porodičnim restoranima, tamo je hrana ukusna, i pre svega jeftina. Za 3 singapurska dolara, 1,5 Eura, može se dobiti, jedan obrok, sa colom. Obrok je sasvim dovoljan, a obično je to meso u nekom sosu, ili prženo meso, sa prelivima. Tu se obično hrane cele porodice, jer obično nemaju puno vremena za pripremu jela. U tim nacionalnim restoranima – veoma je živo, ali ja sam uspeo da se sprijateljim sa jednim momkom koji je tamo radio, tako da mi je uvek nalazio mesto i kada ga nije bilo. Sedneš jednostavno za stolom sa ostalim nepoznatim ljudima i ručaš.

 

Kao i mnogi drugi gradovi, Singapur živi 24 časa. Tamo čovek gubi orjentaciju za vreme. Dešavalo se da izađem sa Kinezom ,mojim poslovnim partnerom, na večeru i to u nekom udaljenom restoranu , na moru i kada me on doveze do mojeg mesta prenoćišta , ja u stvari shvatim da je 1 po ponoći , a on tek tada zakazuje sastanak sa devojkom. Ali kao i svaki balkanac , brzo sam se uklopio u tajming Singapurskog života , tako da sam i ja počeo da se krećem gradom, posle ponoći. E to je pravi doživaljaj.

Lepota Singapura se može doživeti u sitnim satima. Tada grad vri kao u košnici, mnogi poslovni centri iz dnevne poslovne kože prelaze u ekskluzivne noćne restorane, pabove, i noćne barove. Ajde da kažem , bio sam u noćni bar i to mi je bilo najprijatnije mesto. Kasnije sam postao zavisnik jednog noćnog bara, tako da je osoblje počelo da me prepoznaje. Ne nemojte me pitati , ali i bez pitanja ću vam odgovoriti, tamo ne zalaze prijateljice noći.

Atmosvera u noćnom baru je opuštajuća, muzika je neka mešavina azijsko-evropskog džeza. I baš to vam želim reći, da je to muzika koju sam tražio po raznim stranicama interneta , ali nisam uspeo da je pronađem. Da muzika je uživo, muzičari su ondašnji i ritmovi udaraju u srce i podižu adrenalin. To treba doživeti ljudi.

U početku sam posmatrao ljude , gledao šta piju , i nisam se dvoumio ni časa da je najbolje popiti , pazite sad Amstel 0,7 litara. Tamo se pivo služi u najvećim flašama. Cena u noćnom klubu je 1,5 Evra, to nije puno, kad se pije umereno. Dok ovo pišem , i sada imam neopisivu želju da samo otškrinem ta masivna vrata , i pogledam svoje mesto .

Ali da malo izađem iz noćnog kluba. Kako je najbolje kretati se ovim gradom . Samo taksijem. I prvo pitajte koliko će vas vožnja koštati, znaju oni da pogode u cent. Startna cena na taksimetru je 1 Euro. Prevoz je uglavnom jeftin. Jedino vodite računa, da kad sednete u taksi , pa makar to bio auto iz 80 tih godina, svi imaju ugrađene klime, koje ubijaju na mesto. Ako vam klima duva u lice, dobićete upalu oka. Uglavnom su to Japanska vozila, koja se najlakše probijaju gradom. Da obiđete grad po obodima, trebaće vam oko 30 Eura, a vozićete se nekoliko sata. I upamtite , ne kradu na taksimetru, to su valjda pošteni azijati. Najbolje sam se provozao sa jednim Indijcem, zamislite vozi sa turbanom na glavi, govori prljavi engleski , sa francuskim akcentom. U Indiji je kolko ja znam Engleski službeni jezik, a zašto ga ovaj nije dobro znao pitaj boga, kao da je emigrirao u Singapur preko kanalizacije. Ipak bio mi je simpa, dao mi vizitku, na Indijskom jeziku. I eto tako uspeo sam da vam, predstavim neku vrstu noćnog života u koaliciji sa obilaskom grada.

 

To je samo delić onog što sam tamo imao , pa sam rešio da Vam to ovde postavim.

Želim Vam prijatan dan !


Tržišne inspektore treba isprebijati !

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 15:02

Ja sam osoba , koja ima određenu dozu temperamenta , i moje ponašanje u društvu može da se okarakteriše kao pozitivno i moje društvo biva sve mlađe jer se uglavno družim sa momcima koji još nisu napunili ni trideset godina.
Valjda sam im zanimljiv , a i oni meni jer valjda su mi razmišljanja takva da ne mogu i ne želim da pričam o ozbiljnim temama o kojima pričaju u mom dobu.
Doduše jako sam mladolik , pa me mnogi jako podmlađuju. Šta ću , možda je to posledica bavljenja sportom, a poslednjih godina sam se toliko zaljubio u bajs , da vrtim na hiljade kilometara i da nemam taj vid pražnjenja puko bi hiljadu puta.
Miroljubiv sam , pravičan ......ali !!!

Ovo je uvod u priču koju ću Vam danas ispričati , a tiče se mog posla i mog temperamenta.
Ja imam svoju malu firmu u kojoj radim i od te firme izdržavam porodicu , žena , ćerka i ja. Već odavno imam firmu , tako da sam u tom poslu jako uspeo da budem disciplinovan. Svoje obaveze prema državi ispunjavam na vreme , poštujem zakone , poštujem državu jer ipak sam ja profesionalac.

Danas mi je u firmu došla tržišna inspekcija. Došao čovek , i on radi svoj posao. Roba koja se nalazi u mojoj firmi je uvek uredno papirološki pkrivena , tako da ne radim na ,,crno,, i sa te strane nemam strah. I sad, tržišni ispektor vidi da sam ja ispravan i on već počinje da se nervira što ništa nije pronašao , a došao je da pronađe neprvilnost i naravno počinje da traži dlaku u jajetu.
Jedna vrsta robe koju imam ima utisnutu deklaraciju na sam proizvod , ali po njemu to ne može tako , već mora pisana deklaracija. Naravno ja prepoznam da je rešio da eto izmisli razlog i pokuša da me stavi u koš sa onim švercerima sa pijace.
Napiše on zapisniku to i kao pita me šta ćemo da radimo. Počinje konverzacija :
- kako šta ćemo da radimo ? (ja)
- nabavi nove deklaracije , a ja ću pokušati da samo prođe bez kazne ! (on)
- kakva kazna , za ovo što ti tražiš ? (ja)
- pa moram , ali ja mislim da ništa neće biti .(on)
- a ko će onda odrediti da li će ili ne , nešto biti ? (ja)
- ajde videćemo , ti samo nabavi deklaracije. (on)
Premišljajući se , ja ukapiram da on mene ispituje , kao da pokuša da me na neki način spasi.
I onda je došlo do eksplozije u mojoj glavi , te mu ja kažem :
- znaš šta , ti možeš da napišeš kaznu , ja neću da ti je platim. Možeš da crkneš i ja opet neću da ti je platim. Spreman sam da odem zbog te kazne u zatvor , ali kad budem izašao odatle , molim te , ali te stvarno molim ....seli se , beži od mene , jer ćeš od mene ovakvog imati samo zlo !
On pokuša ponovo da ublaži , kao ajde ne sekiraj se , pokušaću da sredim...i pobeže !

Dragi moji blogeri i čitaoci ovog bloga . Ja nisam agresivan , ali kad me životinja koja pokušava , da me izdžepari u firmi koju sam svojim rukama podigao , i svaki dinar zarađivao svojim znojem, neću mu dozvoliti , pa makar krv pala ! Braniću na ovaj način svoje postojanje.
I neću popustiti , pa makar me to koštalo mnogo više. Umesto da idu i love tamo sivu trgovinu , on pokušava da izmulji neki dinar u svoj džep od onog ko nije kriv !

Oprostite , ali morao sam ovo da napišem , boli me nepravda !

 


Marin

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 12:41

Danas Vam pišem o vetrovima.
Ne ,.... danas Vam pišem o vetru, jednom jedinom. Vetru koga obožavam i koga sam samo jednom u životu upoznao. To je vetar koji se zove Marin. Pitaćete kakvo je to ime za vetar , i gde baš Marin ? Ne ja vam neću umeti dati taj odgovor , već ću Vam reći da je Marin vetar koji živi u sredozemnim morima i zapljuskuje obale sredozemnog mora.

Ali da sada ja ne bih pričao o vremenu i vremenskoj prognozi , pa jednostavno nismo englezi koji uz šoljicu čaja pričaju o vremenu. Ja ću Vam danas pisati o Marinu , na neki svoj način, na neki svoj uvrnuti način.

Znate li kakav je Marin ? Ne znate , voleo bih da znate ! Marin je najbolji vetar na svetu. Možda sam pristrasan, ali i nisam. Nema boljeg vetra od Marina. Marin je vetar koji kad stojite na morskom žalu miluje vaše lice i kad je hladno on se upleta u vašu kosu , i kao nekim perjanim dodirom klizi niz vaše obraze. Ono što ga karakteriše je da posle takvog osećaja izaziva osmeh na licu.
Taj vetar je topao i čini da Vam bude toplo i oko srca i u duši.

Kažu da se klima jako promenila , tako da već posećuje obale grčkog mora , a dolinom reke Vardar , došao je par puta i u moj kraj.
Jednom , pre dve godine , kod manastira Prohor Pčinjski , osetio sam tolplinu vetra kakvu samo može da izazove Marin. Pojavi se on na kratko. Zna on da ga ja volim.

Ljudi često pričaju o reinkarnaciji. Ako postoji mogućnost da biram gde bih voleo da reinkarniram sebe , ja bih voleo da se pretvorim u vetar Marin. I da budem samo od koristi ljudima, da im vraćam osmehe , da im sušim suze , da malo umrsim kose i milijem toplinom lica.

To samo on može . Marin je to !

 



Powered by blog.rs