To je moj grad
zapis iz mog grada u jesen 2007
Skoro svako veče šetam ulicama svoga grada. I svaka šetnja mi je nekako drugačija od predhodne i nekako žalosnija od predhodne. Znam svaki kamen na koji naiđem i onog psa koji me zalaje kada tuda prođem iako me već poznaje. Osećam miris svoga grada tu kad prođem pored one pekare i miris dima cigareta pomešan sa mirisom pića pored kafića u centru. Onaj kamen koji me stalno spotakne u onoj mračnoj ulici u kojoj skoro svaki put neizostavno prođem.
To je moj grad. Grad u kome sam se rodio, pa ga u vreme školovanja napustio i nanovo mu se vratio. I sada kako koji dan izmiče, a svaki sat dodaje se mom životu, ja počinjem da se nekako odvajam od onog puta kojim prolazim svakodnevno. Kao da taj put i te puteve prepuštam nekim novim ljudima, koji trebaju da obeležavaju svojim tragovima život ovog grada. I ove večeri sam se kretao istim putevima, istim ulicama.
I gledao iste sokake, disao iste mirise, koračao kamenim ulicama, koje su ostale netaknute iz nekih davnih vremena. U jezgru grada gužva u kojoj sam se spoticao i uplitao noge kao da tuda prvi put prolazim. Najednom tuga je prohujala vazduhom i obmotala se oko mene i mog mozga. Nije ušla u moju dušu, jer sam nju darivao davno nekome. I bolelo me i nije me bolelo.
Kiša je počela da pada, a sa njom i lišće da o jednom trošku zauvek ode sa drveta. Onaj žuti list prošao je pored moga lica i onako lelujavo bi pao na zemlju tu pored mene. A kapi kiše dodirnule bi moje lice i svaka kap kao da se je takmičila da me dodirne.
To je moj grad. Ali ja ove večeri ne osećam svoj grad. Kao da ne želi da priča sa mnom, kao da smo sve naše priče već ispričali. Žurnim koracima napuštam ulice i hitam prema svojoj ulici. Ulazim u mračno dvorište, stapam se sa mrakom i gubim u tami svoga grada.
To je moj grad.
Grad tvoje mladosti i detinjstva...sto stariji budes bio bice ti sve drazi.
Ljutices se na sve promene...
"Gradovi i Himere" pisao je Ducic.
Eto podsetio si me na njegovu knjigu.
I napisao si bas onos sto sam pozeleo u mom danasnjem postu.
(koji,verovatno,upravo citas) ;-)
Autor stepskivuk — 19 Feb 2008, 14:01
I odgovorio , baš si me stavio na razmišljanje.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 14:03
I eto ti nove teme za pisanje...
Autor stepskivuk — 19 Feb 2008, 14:05
suđene teme stepski.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 14:07
"Ovom ulicom više neću da prolazim" pevaju Legende. Nekad svoj grad osećamo kao svoj, nekad kao tuđi, ali stepskivuk je u pravu, s vremenom postaje deo nas i sve draži i draži.
Autor sanjarenja56 — 19 Feb 2008, 14:14
sanjarenja , puno toga se promeni u tvojim očima , puno toga nestane , nestane ono dvorište sa ,,turskom kaldrmom,, , dvorište koje je popločano kamenjem između koga raste trava .. i sad ja samo osećam da sam izgubio miris za tim vremenima, taj miris , to mi ponekad jako nedostaje.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 14:23
zasto ga vise ne osecas?ja znam za sebe-nemam vremena da uzivam u njemu...ali setnje cu mu sve nadoknaditi...i sve korake za kojima pati...uzivaj!ljub :**
Autor tuzna — 19 Feb 2008, 14:31
ne znam tuzna, toliko toga se menja , nekom čudnom brzinom, toliko su se ljudi promenili. Pomislim kao da sam zaostao sa poimanjem promena , kao da je moja misao zaustavljena u prošlosti i tamo ostala.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 14:39
Tek kada bi otisao,a znao da ces mu se tesko vratiti osjetio bi koliko ga volis.I znao koliko ti nedostaje.
Autor principessa78 — 19 Feb 2008, 15:44
Uf.... odlazio sam , i to u daleke krajeve , gde je noć pretvorena u sveslost, ali sam se uvek vraćao u ovu tamu , sa nekom dozom sopstvene uznemirenosti, radostan , a tužan.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 17:09
nema druge tame do one u nasoj dusi...
Autor stepskivuk — 19 Feb 2008, 17:12
stepski, možda je u nekom drugom novom životu neće biti
Autor vladica — 19 Feb 2008, 17:27
TAma i svetlo,u onom prenesenom smislu,redovno su stanje duha i sveta...i treci cinilac-borba,izmedju ta dva stanja.
I mi moramo prihvatiti i tamu i svetlo,ali moramo celm bicem da se trudimo da budemo okupani svetlsocu...i mi i svi koje sretnemo...
Autor stepskivuk — 19 Feb 2008, 17:34
Imala sam priliku da promenim par mesta u kojima sam živela duže ili kraće vreme. I svako mesto sam zavolela zbog nečeg. Jedino svoj grad volim, a sama ne znam ni razlog...i uvek hitam da mu se što pre vratim...
Autor biljana — 19 Feb 2008, 17:48
Razumem te, Vladice. Godinama sam mislila da sam se otrgla od rodnog gradića, da više nije moj, da se isuviše promenio da bi bio moj, ali svaki put kad odem tamo, nalazim neka stara mesta na kojima mogu sama da meditiram i sećam se...i sve više mi nedostaje da ga vidim. Nije se sve promenilo, kao ni u tvom gradu, iako miris nije isti...
Autor sanjarenja56 — 19 Feb 2008, 17:58
Ja svoj grad vec odavno ne osecam kao svoj. Toliko novih ljudi,karaktera,neka nova ,,kultura",navike,djubre poslagano ispred ulaznih vrata stanova...valjda ga tu stave da ne zaborave da ga izbace????Moj grad vise nije moj.Razumem svaku tvoju rec!!
Autor Pinokio — 19 Feb 2008, 18:46
biljana, verovatno kada nismo u svom gradu , onda nam je on neka tiha patnja.
sanjarenja, pa naravno da postoje mesta , koja se nikad neće promeniti , ali ono što mi je bilo najdraže , nestalo je u nekoj oluji novograditeljstva.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 18:46
pinokio, shvataš poentu onoga o čemu sam pisao. I ljudi se menjaju , ali sad da ja ne budem neki kritičar savremenog života , neka se menjaju , ja samo to registrujem.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 18:49
Ne zelim da zvucim kao neka matorka, ali gde smo izgubili kulturu? Mnoge stvari mi postaju strane i koliko god da se trudim,ne umem da ih razumem. Moj grad ,ovi ljudi koji su se juce doselili,mnogo vise osecaju kao svoj. I, zaista je njihov!Zaposeli su ga svojim navikama. Razljuti me ova tema-bas si me uboo ovim tekstom.
Autor Pinokio — 19 Feb 2008, 19:01
kad god prošetam Kalemegdanom, imam utisak da mi drvo pod kojim sam dobila prvi poljubac namigne, a u ulicu svoje mladosti ne smem više ni da idem.
medju vile iz 19. veka i bele breze i kestene u dvorištima usadila se stakleno-betonska grdosija-blješti dok svi okolo plaču.
izem ti napredak
Prijatno!
Autor domacica — 19 Feb 2008, 19:13
Pinokio, samo mogu da stavim na taj deo tvog komentara copy/paste.
Hvala, domacica, ...to je ta naša stvarnost. Staneš ispred onog mutanta građevine , pogledaš ga , klimneš glavom i produžiš. Baš izem ti napredak.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 20:05
Zora, dan, tama, mraz, rominjanje kiše, pusta snijegom prekrivena mjesta, lastavice, zidni neveni,tratinčice, vrtni sljez,zauvijek odlazim...
Ah ti grade moj, što toliko si mi drag, skoro ćeš mi izmaknuti...
To nisam ja?
Tko sam ja?
Zar sam ja stvarno ta
koja je otišla?
Ah Vlada...neću smjet više dolazit tu!Hvata me sjeta tako snažna..
a želim se smješkati...
;) : )
Autor Bezimena — 19 Feb 2008, 20:22
bezimena , smej se , smej se ... i u pravu si ovaj moj blog je setan. Žao mi je što ti je pravio setu.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 20:31
Aj i ti...
: ) : )
Autor Bezimena — 19 Feb 2008, 20:33
smejem se i ja , zasmejavam ljude , jedino ovde možda ljudi nemaju puno prilike da se smeju na mom blogu...ali šta ću.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 20:37
Vladice,stvarno si,bre, mnogo setan! Daj malo veselja!!! Ja sam naucila da na sve gledam sa vedrije strane. Hocu da naucis i ti!! Moras da se zaljubis!!!
Autor Pinokio — 19 Feb 2008, 20:40
Pinokio, jel' baš moram :))
Dolazi proleće , da ja samo dođem do prirode i napijem se energije ... posle je sve lako :)
Autor vladica — 19 Feb 2008, 20:44
... čekam dašak erotske poezije..kao ona tvoja pjesma 'molim te'
Autor Bezimena — 19 Feb 2008, 20:54
pa , imam ja svega u svojim pesmama , možda ti se dopadne još koja ... ne znam
Autor vladica — 19 Feb 2008, 20:58
Ja znam čekati, a tu pjesmu rado komentiram...
: ) : )
Laku noč....
Autor Bezimena — 19 Feb 2008, 21:04
Kako odrastamo i starimo, gubimo ono blazenstvo detinjstva kada nam je svaki miris donosio novo uzbudjenje. Kada nam je svaki novi dan u nasem gradu pruzao razne mogucnosti u nasoj masti... Podsetio si me na setnje parkom, kada mi je svaki list milovan vetrom pricao svoju pricu. Nedostaju mi ta vremena, jer i ja se cesto osecam bas ovako dok setam starim stazama...
Autor bealiever — 19 Feb 2008, 22:06
Već dva dana sam u štrajku , ne šetam... da malo ugasim misli, pa opet krećem , novim putevima moga grada.
Autor vladica — 19 Feb 2008, 22:16
E ja mrzim svoj grad!!! Tek da se zna... :) NS je zakon, prvom prilikom cu se preseliti tamo... :D
Autor smile — 19 Feb 2008, 22:46
aaaa, ne znaš ti šta je dobro :))
Autor vladica — 19 Feb 2008, 22:55
hihihi... ponekad pomislim da ne volim svoj Zaječar, i da je poslednja rupa na geografskoj karti... a onda, kada odem negde, uhvatim sebe kako posle par dana okrećem pogled ka strani sveta na kojoj se on nalazi... e baš sam ti ja neki lokal patriota...
Autor hyperblogger — 19 Feb 2008, 23:41
Svi smo mi pomalo lokal patriote :)
Autor vladica — 19 Feb 2008, 23:48
Pa to je prirodno:)
Sve je to deo nas:)
Autor sanj — 20 Feb 2008, 08:36