Razmišljanja...
Poslednjih par dana razmišljam o blogu.
Na ovaj blog sam došao pre dve nedelje i započeo da prenosim svoje misli, svoje pesme...
Ali da se za tren vratim u skoriju prošlost. Nisam ja baš početnik bloger, već sam bio na drugom blog sistemu od oktobra meseca. I nije sad da ovde perem ruke, ali da sam znao za ovaj blog, ja bih sasvim sam siguran počeo sa pisanjem od početka ovde.
Na tom blogu, ja sam pisao, ali nisam imao komentare. Samo par komentara, meni poznatih ljudi, pa kasnije kako kažu, ni oni nisu mogli da me komentarišu zbog tehničkih problema?!
I jednog dana dobio sam adresu ovog bloga, razgledao ga i rešio da se ovde preselim i udomim, jer baš nisam od onih koji lutaju netom za nekom novom oazom. Započeo sam i odmah dobio prve komentare, osetivši da ljudi ovde čitaju ono što napišeš.
Paralelno sa pisanjem, počeo sam da čitam vaše blogove i u istinu sa nestrpljenjem očekivao nove tekstove, a puno mi je značilo da pročitam komentare koji vi upućujete jedni drugima, jer komentari su jedna jako važna rečenica da bi taj blog imao svoju dušu.
Vraćam se na moj predhodni blog, kad ti pišeš, i ostvljaš neku svoju ,,kreativnu dušu,, , a svi ćute, kao da si na nekom ,,blogu duhova,,. Ponekad sam priželjkivao da me neko bar opsuje, a to bi mi značilo da je taj pročitao ono što sam pisao. Ali ni toga nije bilo.
I zašto sada ovo pišem? Zato što sam poslednjih dana uvideo šta u stvari znači blog i kako on može uticati na naše emocije, pa i na neki deo našeg života.
Voleo bih da se ova oluja koja je protutnjala ovim blogom, smiri ....jer znam da posle oluje dolazi sunce. Ja sam sasvim siguran u to.
A, verujte da sam želeo da obrišem sve tekstove na starom blogu ..... ali sam odločio da ostanu .... da prkose baš onima koji tuda prođu ...... jer obrisana reč kao da nikada nije ni napisana, ona samo može da boli one koji su je čitali.
Zato, ne dozvolite da vam ,,lome bagrenje,, ....... pod njima ste stvarali jedan deo svog života.
Trenutno slušam Eninio Morriconea i postavljam ovu sliku, da malo iz ove patetike bar oči ugledaju neke šarene i veselije boje.
Prijatan dan Vam želim !
lepo receno;)
i ja se nadam tom suncu..;)
pozdrav:)
Autor heftalica — 10 Feb 2008, 11:33
Slatka slicica. Nadajmo se da ce ovaj beli luk odraditi svoje.
Autor phedredelaunay — 10 Feb 2008, 11:40
slika me stvarno razvedrila.
a ako mi kažeš da slušaš Chi Mai, pašću sa stolice, ili se možda budiš uz Le Marginal?
a lepo je što si ovo napisao, mnogima će koristiti.
da malo poguramo to Sunce.
Prijatno!
Autor domacica — 10 Feb 2008, 11:41
domacice,ova slika mi je bas nekako za tvoj blog;):D
Autor heftalica — 10 Feb 2008, 11:50
Ovaj blog servis ima posebnu toplinu i čar. Zato i nije teško osjećati se prijatno ovde, a još je teže otići odavde. Poslije bure sunce jače sija, ja se nadam da će sunce zasjati.
I ne, ne treba lomiti bagrenje, svaki dan ovde je dan naših života i u svakoj misli utkali smo dio sebe.
Autor zaboravi — 10 Feb 2008, 12:33
Chi Mai slušam , danas više puta :) Ne padaj sa stolice , ako nisu obezbeđeni preduslovi za mekano prizemljenje domacice :)
Imam nekoliko ovakvih slikica naravno većeg formata , ako uspem postaviću ih nekako da mogu da se skinu u prirodnoj veličini.
Lepo rečeno zaboravi :)
Pozdrav svima :)
Autor vladica — 10 Feb 2008, 13:07
Dobro dosao na toplo i suncano mjesto.A oblaci ce se razici brzo.
Autor principessa78 — 10 Feb 2008, 13:15
principessa78 , hvala .......ja već vidim sunce koje se promalja kroz oblake :)
Autor vladica — 10 Feb 2008, 13:36
Protrčala sam ranije kroz druge blog servise.Mračni su i hladni. Ovaj naš je veseo topao i raznovrsnan i dobro je što si nam se doselio.
Autor siljka — 10 Feb 2008, 13:48
siljka , osećam toplinu ploveći kroz bajtove ovog bloga :)
Autor vladica — 10 Feb 2008, 14:26
nisam dugo rekla da si opet u pravu za sve sto je ovdje napisano
Autor crnka — 11 Feb 2008, 09:08