Jednog dana kad padne poslednji sneg!
Nedelja je dan predviđen za odmor. Ma ko to kaže, baš bih vole da znam odakle taj zaključak?
Probudio sam se danas u 7 sati , a tako sam želeo da odmorim dugo, duže, najduže...
Probudilo me je belilo u sobi. Sva je soba bila tako svetla, kao da sam spavao na nekom
blještavom neonskom svetlu koje podseća na trgovinske centre čiji su plafoni prosto pretvoreni u neonsko svetlo.
Ali , da sad ne fantaziram, ta svetlost u hladnoj sobi dolazila je od spolja , napolju je bilo tako belo od snega koji je vejao svu noć, a vetar koji je svu noć duvao, pravio je mle kupice snežnih nanosa.
E sad , ja bih želeo da ovo bude poslednji sneg ove zime , ali ide Mart , koji će nam još koji put poslati pahulje sa neba , koliko da nam pokaže svoj poslednji ples pred proleće.
Slika koja postavljam je baš iz mog dvorišta , bašte u kojoj su visibabe zatpane snežnim nanosom.
A ova pesma , je za onaj prvi sneg... ali neka je.
Jednog dana kad padne prvi sneg
Jednog dana kad padne prvi sneg
Ja ću biti jedna pahulja.
Ti ćeš svojim lepim dugim prstima.
Uzeti sneg sa grane magnolije i staviti ga na dlan.
I nećeš ni znati da sam ti ja na dlanu.
A ta pahulja će se istopiti na rukama tvojim.
I neka se istopi, pahulje ne traju dugo.
Kao što naša ljubav beše kratka.
Jedino što ostade to je taj trag u životu.
I taj trag se nika izbrisati ne može.
A pahulja ta samo ti jednom u životu.
Na tvoj dlan padne.
I samo je tada možeš držati u ruci.
Samo tada , samo jedan tren.
A kad ti se pahulja ta , na ruci istopi.
Zazvoneće zvona, Saborne crkve.
I setićeš se mene , kad ugledaš voštane sveće.
I plakati, plakati za mnom.
A niko tada neće znati zašto suze pustaš.
Samo ti, samo ti .
I poljubićeš sveću.
I moliti se Bogu za mene , kao što se
Moljeh i ja svo vreme za tebe.
Suze tvoje i suze koje roni sveća ,
Stapaće se zajedno u pesku
I pričaće priču iz našeg života.
Ne ispričanu priču, ne dovršene reči.
Prekinutu , ni za šta , ni zbog čega.
Pogledaćeš u nebo i tražiti istu pahulju.
Onu koja ti se istopila na ruci.
A pahulja ta samo ti jednom u životu.
Na tvoj dlan padne.
I samo je tada možeš držati u ruci.
Samo tada , samo jedan tren.
prva pahulja...
sneg moze biti koji hoce...
Prijatno!
Autor domacica — 17 Feb 2008, 12:52
hvala .Da , prva pahulja , ona se istopila , nije imala snage da duže opstane .
Autor vladica — 17 Feb 2008, 12:57
"I neka se istopi, pahulje ne traju dugo.".....ja ustala u 11,i i dalje pokusavam da nabedim sebe da vezbam nesto...i dok se osvrnes,prodje dan....:*
Autor tuzna — 17 Feb 2008, 13:00
tuzna , pa ako si ustala u 11...nadoknadićeš ti već to...i ima vremena kad ćeš ustajati rano. Mada primetio sam da ostaješ i od 2 do 3 po ponoći , tako da tu je neki ključić tvog dugog spavanja.
Autor vladica — 17 Feb 2008, 13:16
Mozda u prolece sa iste te grane , pre ostrog mraza, ubere i jedan cvet koji ce je za razliku od pahulje posetiti na tebe...
Autor Bealiever — 17 Feb 2008, 14:32
možda , a možda i zaboravi da tuda ikada više prođe.
Autor vladica — 17 Feb 2008, 14:57
Ili je mozda koraci ponesu tom stazom tek tako,bez razloga...pa se nasmije kada shvati kuda koraca i u srcu joj bude toplo...
Autor principessa78 — 17 Feb 2008, 15:09
znam, skoro sam siguran , da će jednog dana reći jedan citat iz jedne pesme :
,,I ako je sada za sve mnogo kasno, voleo bih da znaš da mi je sad jasno, da sam nekad davno za vek izgubio, nekog ko me je svim srcem ljubio. ,,
Autor vladica — 17 Feb 2008, 15:18
Umiru leptiri
tope se bijeli snijegovi
i ja ću s njima
moja jedina....
Autor bezimena — 17 Feb 2008, 16:38
bezimena , ovi stihihovi su realnost.Da li možda i ti imaš svoj blog ... mislim da imaš potencijala za pisanje ... oprosti samo onako pitam. Poz.
Autor vladica — 17 Feb 2008, 16:44
Negdje sam pročitala i zauvijek zapamtila....pa pisat ću tebi...i to je blog- :) ;)
ljubav ...je kocka ....ljubav je igra zbog koje se rizikuje san koji se sanja na javi, izokrenuta stvarnost, realnost koja uznemirava....
Autor Bezimena — 17 Feb 2008, 18:22
šta da kažem, a da ne lupim glupost ...a što baš moji tekstovi ?
hvala , ali opet mislim da bi tvoj blog bio jedan od boljih :)
san na javi je meni uvek bio najlepši san.
Autor vladica — 17 Feb 2008, 19:00
Ugnjezdi se u moje oči sanjive
i ostani tu do kraja vremena ....
Zarobljena između svijetova
u javi svog sna
Tu na rubu mojih usana .
A šta se smješkaš Vlada....?
Autor Bezimena — 17 Feb 2008, 20:49
svaka lepa misao izaziva na meni osmeh na lice :)
Šteta što nemaš svoj blog :)
Autor vladica — 17 Feb 2008, 21:04