San u javi

02 Feb, 2008

Vetar tuge

moja poezija — Autor vladica @ 09:33

Ovog jutra, otvorilo se nebo, i plače, ko što plačem i ja.
I kiša se stapa sa suzama mojim i formira reku, reku tuge.
A zašto plačem ja?
Noćas mi je u snovima došla nepoznata žena.
Noćas mi je pričala moje priče.
I rekla ,da odem, da odem i ne okrećem se više.
Da odem , jer odlaskom svojim pomoći ću osobi dragoj.
Da odem i ne vraćam se više.
Da odem jer ću pokvariti ljudima sreću.
Zato plačem ja!
Zato što žalim svoj odlazak.
Zato što sam želeo da dam sebe.
Zato što sam ja samo mrtvo slovo na papiru.
Na prašnjavom papiru, čija slova izblede.
Idi , rekla je žena ta, idi ti i ne postojiš.
Ti nemaš lik, pogledaj se u ogledalu tuge.
Tamo pripadaš, tamo gde teče reka tuge.
Idi, jer ti si vetar tuge, idi i ne vraćaj se više.
Silina tvog vetra, ovog puta povređuje ljude.
Tvoje drage ljude, one koje si doskora milovao svojim lahorom.
Koji su te željno čekali da im pomiluješ lice.
Zatvarali oči kada si im mrsio kose.
Pogledom te tražili, a nikada te videli.
Idi, odlazi, odlazi zauvek.

 

 


Komentari

  1. niko nije bez lika...ne postoji covek koji moze da se ogleda u ogledalu tuge,a da ne vidi nista.....ti imas lik,imas Dusu,i ona sija kao Sunce....vidim je!:)

    Autor tuzna — 02 Feb 2008, 15:40

  2. u tom trenu , osećanja su mi kaziva drugo......hvala ti na lepim rečima :)

    Autor vladica — 02 Feb 2008, 16:42

  3. :(

    Autor heftalica — 10 Feb 2008, 11:39


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs