Kad odlaziš zimo ?
Proleće je nekako počelo , bojažljivo iz nekog drugog plana, jer mu ova zima drži još uvek zatvorena vrata i ne dozvoljava da prolećno sunce otvori svoje zrake.
Jutros me je probudilo dobovanje kišnih kapi po oluku i jedino što sam želeo da imam ovog dana je da mogu da se okrenem u stranu i nasatavim sa spavanjem i prespavam ovaj dan. Ali uvek postoji neki molekul odgovornosti u mozgu koji je naređivao : Ustaj, vreme je probudi se !
Jutrošnje ustajanje bilo mi je posebno teško. Ne volim depresivna jutra , nekako ubijaju svaku dozu optimizma u meni . Ceo dan sam onda nasmejan , ali iza tog osmeha krije se neko skriveno ne raspoloženje.
Jedva sam ustao , umio se, ostavio svoju najlepšu polovinu da sanja , skuvao kafu , uključio kompjuter , uključio tv, i upalio sva moguća osvetljenja u kući da napravim veštačko sunce
Otvorio sam poštu , koja je ponedeljkom uglavnom siromašna , otišao na blog.rs i počeo da čitam postove od noćas , ali ni njih nije bilo puno , nedeljom ljudi valjda odmaraju od kompjuterskih zraka.
U 7,30 AM, začuo sam prvo neke glasove , a potom i zvukove krampova i lopata u mom dvorištu. Bili su to radnici koji došli da mi iskopaju dvorište , da bi ugradili neke optičke kablove , namenjene telekomu . Skuvao sam kafu i za njih , poslužio ih rakijom , ljudi moraju da rade svoj posao i ako je malo bolno gledati rovove koji ti uništavaju izgled dvorišta. Na današnji dan , u Srbiji je počelo bombardovanje , i eto i kod mene u dvorištu kao da je pala bomba , i bez bombardovanja , tako da na neki način ja i ne želeći obeležavam taj dan.
Oko pola devet , otišao sam bajsom na posao , jer je auto ostao zarobljen u dvorištu i ko zna koliko dana neću moći da ga koristim.
Na poslu je sve nekako neobično mirno, niko me ne zove , niko me ne maltretira , pa molim Boga da se ovaj dan završi ovako bez uznemiravanja spoljnog sveta.
Sada sam gledao neke slike grada u kome sam proveo preko jedne godine života , u više navrata , da mi bar slike evociraju uspomene na jedan deo života .
Povodom toga , i neke svoje vizije , napisao sam jednu pesmu koja mi je kao neka vrsta biblije koja me podseća na neka minula vremena.
Zemlja daleka
Stojim pod slamenim krovom u zemlji dalekoj.
I posmatram kišu koja , se sliva niz trsku.
Kako kiša sve jače i jače lije, tako sećanje moje umire.
Sećanja rana , na neke davne dane brišu kapi kiše.
U nekoj zemlji dalekoj , moj um se prazni, kao peščani sat.
A lice moje preplanulo od sunca , svaki dan sve više se suši.
Prsti mi drhte i kao da žele da dotaknu kapi kiše.
Baš kao da će ta kiša osvežiti moje isposnele ruke.
Ali i ove ruke izgubile su moć života .
Pa se bez snage i volje vraćaju ka mom stomaku.
Kiša lije sve jače i prkosi mom pogledu.
Kao da mi ne da , da gledam daleko, već me opominje.
Da moj pogled ne sme više dosezati predele daleke.
Nagnuo sam glavu, seo u stolicu od trske.
I gledao u kišu , jedini moj vidik u zemlji dalekoj.
I meni se jutros po glavi motalo ono čuveno: "da ustanem, ili da odustanem". Posao neće da čeka... Kao DRUGO, najgori mogući scenario je upravo to: ponedeljak jutro, kiša. Užas. Kao TREĆE, ako si svoju NAJLEPŠU polovinu ostavio, pošto se radi o komparaciji prideva, postoji i LEPA i LEPŠA polovina. A? Inače i kod mene na poslu sve nešto kao usporen snimak, kao crno bela slika, strašno. Jedva čekam da begam kući! A proleće... doći će već...
Autor Baladašević — 24 Mar 2008, 12:03
čak i kada sam na kratko daleko od mog grada, pomislim ponekad, da li je i kiša isto lije kao tamo, budi li tugu ili, možda zasipa tragove prošlosti.
setna pesma, ali slika odiše cedrinom i spokojem. kao da je fotograf znao da će se vidik proširiti.
Prijatno!
Autor domacica — 24 Mar 2008, 12:09
Baladašević, vala baš , evo podne je , još malo pa idem na pauzu , pa do večeras imitiraću samog sebe. A ja nemam ni lepu ni lepšu polovinu , već ,, najlepšu,, :))
Ona je već ustala i otišla na posao.
Autor vladica — 24 Mar 2008, 12:14
domacica, hvala.
Verovatno mi je u podsvesti ,, žal,, za nekim vremenom koje više neću imati , valjda osećam to.
Autor vladica — 24 Mar 2008, 12:23
Kisa je na momenat prestala,al' bogami,k'o da ce opet.
Sinoc je ulicama tekla rijeka(i to svim) i hodali smo do gleznjeva kroz vodu.Sana je izlila.Neki djelovi grada su skroz potopljeni.
Meni je prokvasio plafon u dnevnoj a i hodnik mi je vrlo sumnjiv...
Gabriel Garsija:"Kisa je padala cetiri godine,jedanaesti mjeseci i pet dana."
Ugodan dan!
Autor principessa78 — 24 Mar 2008, 14:27
principessa, uh to nije dobro.Od vode se je teško zaštiti. Valjda će se Sana povući.
Autor vladica — 24 Mar 2008, 15:33
"Stojim pod slamenim krovom u zemlji dalekoj."
Kao da je ova recenica sve rekla...Lep post!Ljub:*
Autor tuzna — 24 Mar 2008, 15:57
Vladice, dopalo mi se ono "ostavio svoju najlepšu polovinu da sanja" kao i što ispunjavaš obećanje meni dato da ćeš pisati o Dalekom istoku. Kako lepa slika! A proleće, stiže, pogledaj slike koje je dao vastag, poezija od fotki!
Autor sanjarenja56 — 24 Mar 2008, 16:11
I ja sam iz grupe onih koji su jutros razmišljali "da li da ustanem ili da odustanem". Na "bombardovanju" dvorišta ti nimalo ne zavidim, ljudi planski rade:)
Prvo stave optički kabal, pa središ dvorište, onda mijenjaju vodovodne cijevi, pa središ dvorište, pa onda kablovi nisu u redu, pa ponovo kopaju. Jel' da sam optimistična?:))
Autor donna — 24 Mar 2008, 16:45
tuzna, hvala .Drago mi je da ti se priča i pesma dopadaju. :)
Autor vladica — 24 Mar 2008, 16:46
sanjarenja, tek ću početi da pišem na tu temu i to će biti napisano u par postova. A vastagove slike pratim, jedino što kod mene proleće nikako da stigne :) Hvala na komenatru :)
Autor vladica — 24 Mar 2008, 16:49
donna, nisi optimistična već realistična :))
Imali smo jednu od najlepših ulica u gradu , moje dvorište je bilo lepo uređeno , i sada je sve srušeno i ko zna kako će to izgledati kad se ,,ovaj,, posao završi :(
Autor vladica — 24 Mar 2008, 16:51
Zanimljivo i slikovito opisano jutro. I odlična fotografija.
Autor Mladi Luk — 24 Mar 2008, 17:23
Mladi Luk, da sam nastavio sa daljim opisivanjem, svaka druga reč bi mi bila , ,,kiša,, . Pa ne znam kao da je na nebu postavljen levak i sva nebeska voda se sliva nad mojim gradom :)
Autor vladica — 24 Mar 2008, 17:31
Ustala lepo i odmorno,s obzirom da mi je mrski ponedeljak i da do slobodnog dana ima da prodje jos skoro cela nedelja. Smorila se u toku dana,ali sad je mrak.A mrak ko mrak-isti je kad je vedro i kad je sivo!
Lepa slika uz lepu pesmu.
Autor siljka — 24 Mar 2008, 19:48
siljka, a ja sam posle 11 sata rada , došao kući i zaprepastio se gledajući u iskopano dvorište , sutra ga slikam, ovo se mora zabeležiti :)
Hvala na pohvalama :)
Autor vladica — 24 Mar 2008, 20:35
istog momenta kada sam otvorila oci i skontala da napolju pada kisa, odlucila sam da u znak protesta spavam do podne. nazalost, to mi nije poslo za rukom, jer su se svi setili da me pozovu... grrr... i sada je hladno... do bola. jedva cekam novi suncan dan.
Autor hyperblogger — 25 Mar 2008, 00:14
hyperblogger, povremeno baci pogled u pravcu istoka , posle kiše sunce dolazi :)
Autor vladica — 25 Mar 2008, 10:03