Gledam te
Još tri dana ona kalendarska ,.... pa zvanično ulazimo u koliko ovog meseca pomenuto proleće. Smešim se sada i gledam kroz prozor . Ovde kod mene provejava sneg. Ma da , to su one Baba Marte koje su pomešale svoje datume , pa sada pokušavaju da nam malo prave nervozu i kažu : E još će te vi zimu gledati !
Kod mene na poslu u ovoj prostoriji je hladno . Pahulje koje promiču pred mojim očima su nekako slabašne , lagane i sve da imam utisak da mogu da ih izbrojim. Pri tlu nestaju , tope se. Zemlja se ugrejala , ne prima ih u svoje naručje.
Sa ovog mesta posmatram onu rasvetanu kajsiju , na čijim granama stoje dve gugutke i ne pomeraju se iako im pahulje padaju na krila. Kao da čuvaju tu kajsiju , da joj sneg ne odume cvet.
Smešim se sada i pokušavam u hladnoj prostoriji da se ugrejem svojim mislima. Stavio sam levi dlan preko usta i nosa i onaj topli dah koji ispušta moje telo greje mi dlan. Desnom rukom kucam ove redove i prisećam se jedne pesme koju sam napisao prošlog leta i dođe mi da ovaj ispraćaj zime provedem baš u toj pesmi.
Gledam te
Gledam te svakog jutra kako spavaš kraj mene,
i ko zna šta sanjaš , sigurno neke lepe snove,
protkane čipkama i plišanim medama.
Gledam te svakog jutra kad ustajem u praskozorje,
i to tvoje prelepo rumeno lice , kao pamuk meko.
Gledam te svakog jutra srećnu u snu ,
sa kosom dugom , kako je razbacana po perjanom jastuku.
Gledam i tvoje bele duge prste , koji jastuk grle
i želim da te tako zagrlim i pribijem uza se
svu onako mekanu i zanosnu.
Ne budi anđela dok spava.
Gledam te anđele.
