Neznana devojka
1
Pritisnuo sam crveno dugme na telefonu za prekid veze.Razgovor sa nepoznatom devojkom je bio završen te večeri. Znam da smo pričali o mnogim stvarima, ali kao da sam doživeo amneziju posle tog razgovora. Znao sam samo da je želela da razgovaramo i da joj je razgovor sa mnom prijao iako u suštini nije baš bio puno prijatan. Znam da smo pričali o mojoj kontradiktornosti, možda najviše o meni.
Vratio sam se odmah svojoj kući. Ušao u kupatilo, skinuo se i otišao pod tuš. Vruća voda dobovala je moje lice, i tako, držao sam ručicu tuša, nekih par minuta. Nisam znao šta to ja radim i šta postižem ovakvim stajanjem u tuš kabini, ali znam da mi je to jedino što mi je trebalo u tom trenutku. Nakon nekoliko minuta voda iz bojlera se ohladila tako da sam osetio tu hladniju vodu. Prekinuo sam tuširanje, obrisao se velikim peškirom.
Obukao sam se u pidžamu, otvorio frižider, uzeo voćnu salatu, koju sam obožavao, stavio par kašičica u usta, i vratio je u frižider. Otišao sam u sobu, ugasio svetlo, uvukao se u krevet, pokrio. Nisam imao želje za snom, jednostavno nisam mogao da se uspavam. Nisam razmišljao o ni o čemu što mi je skretalo pažnju ali sve je bilo kao da sam u nekom drugom svetu, i kao da sam propao kroz neki vremenski procep. Sve je bilo tako čudno, ali istinito. Pomislio sam da se nalazim u drugoj dimenziji života. Tamo sam ugledao nepoznatu devojku sa kojom sam pričao. Gledao sam njene zelene oči, njenu crnu kosu i mladalačko lice,sa prelepim usnama, koje su mi se osmehivale. Pokušao sam da pružim ruku i doprem do njenog lica. Kako sam pružao ruku, tako mi se je njeno lice udaljavalo. U nemoći da je dotaknem, prenuo sam se, podigao glavu sa jastuka. Nije bilo kasno. Znao sam da moram da ustanem iz kreveta. Obukao sam se na brzinu, i izašao iz kuće. Napolju je bilo toplo. Krenuo sam prema jednom kafeu. Ulice su bile prazne. Ušao sam u kafe i seo za prvi sto do vrata. Nije bilo puno ljudi. Skrenuo sam pažnju samo mladiću koji je služio. Konjak sa kafom, rekao sam kratko. Doneo je vrlo brzo. Otvorio sam kesicu sa šećerom i sipao šećer u kafu. Ali ja pijem gorku kafu, i zašto sam sipao sada šećer? Promešao sam šećer plastičnom kašičicom i stavio kafu na stranu. Privukao sam kupastu čaču sa francuskim konjakom i gledao u nju. Dotakao sam je prstima povremeno, kao da pokušavam da je privučem ustima. Nakon oklevanja, popio sam jedan gutljaj. Konjak je bio ukusan. Francuzi su pravi majstori za konjak i vina. U trenu misli su me odvele u Francusku, u jednu vinariju, pored Dijona. Tamo sam prvi put video ogromne bačve, sa gravurama i godinama proizvodnje tih pića koja su bila skladirana u tu burad. Znao sam i kako su Francuzi vodili knjige o kvalitetu pića i kako su imali ljude koji su bili zaduženi da prate promenu boje pića. Tu sam prvi put u životu probao Francuski konjak. Tada moj osećaj ukusa nije bio precizan, piće ko piće, ali sada mi je bilo lako da razlikujem ukus pića.
U kafeu, te noći nije bilo programa. Bilo je tiho. Preko razglasa svirala je neka tiha muzika. Prijala mi je. Konjak mi je više prijao. Popio sam ga nakon nekoliko minuta, pozvao momka sa šanka i platio piće. Kafu sam ostavio ne popijenu. Izašao sam napolje, i krenuo ka kući. Otišao sam pravo u sobu, uvukao se u krevet, pokrio i pokušao da zaspim. Kao da sam tonuo u san, Ali opet mi se je u mislima pojavila devojka sa zelenim očima. Nešto mi je govorila, ali nisam mogao ništa da je razumem. Oči su mi svo vreme bile otvorene, kao da sam čekao da se pojavi tu preda mnom. Svojim mekim, prijatnim sedefastim glasom i čarobnim osmehom, nešto mi je pričala i smejala se. Ja je nisam ništa čuo. Baš sam se bio uneo, ali njen glas mi je bežao. Uspavao sam se. Tog jutra probudilo me je sunce. Napolju je bilo sunčano i toplo za ovo doba godine, pretoplo. Umio sam se, obrijao, obukao i izašao napolje. Otišao sam do onog kafea od sinoć. Naručio sam kafu. Popio kafu i krenuo u šetnju. Disao sam punim plućima, sunce me je radovalo i davalo mi nadu da će ovaj dan biti srećniji.
