Izgubljena ljubav
Sunce mi je jutros otvorilo oči
Ne mogu da spavam kratke su mi noći.
Misli moje sada vraćaju mi snove
Rađaju u meni neke rane nove.
Samo kad se setim , onog lepog lika
Što mi dušu uze , ta ljubav velika
Pomislim u trenu da sve to je kazna
I da život daje obećanja prazna
Kada sam tebe ludo zavoleo
I nikad te nisam ni u snu preboleo.
Pogledom u prazno tražim tvoje oči
Bez duše mi teško , srce će da iskoči.
Sećaš li se onog vrlo čudnog dana
Kada tebe tada dopratih do stana.
Ruku si mi dala , zagrlila strasno
Ni slutio nisam da već bilo je kasno.
Da više se nikad mi nećemo videti
I prestati jedno drugom se svideti.
Ne ja za tvoju ljubav ne želim da molim
I više i ne znam da li te ja volim.
Il' mi samo misli mojim mozgom lete
Sećanjem o tebi ti blistavi cvete.
Prolaze sad dani , postaješ daleko
Ja znam da sada o tebi brine neko.
Kad ja nisam znao da ti ruku pružim
Da naša dva srca tada udružim
Neka ti je srećno gde god da si sada
Znaš da tuga uvek sa mnom vlada.
Šta će tebi čovek tako bledog lika
Ugasla je naša ljubav velika.
Pročitaj i baci ove reči moje.
Znam da imaš sada ti stavove svoje.
Prezir prema meni što otidoh tada
Bez zbogom bez reči , tako iznenada.
Zato sada bez duše, ja jutrima lutam
Svoje misli ne mogu da sputam.
Oprosti mi Bože , ne želim da pati.
Ni od tebe tražim da se meni vrati.
Ponizno ja molim tebe baš sada
Nek je sreća prati kao i nekada.
