Čudni moreplovac
Od sećanja se ne živi, ali sa sećanjem se umire.
Preturam neke svoje stare poruke i priče i pronađoh jednu prezentaciju koju sam napisao davno i slušajući muziku koju sam postavio u njoj , otplovio sam u to vreme i u trenutku se setio izrečenih reči , začuo taj glas i shvatio da je život jedno uzburkano more koja nas baca i lomi o obale vremena.
Ta pesma iz moje prezentacije , obeležila je jedan deo mog života , za koji ću reći da je bio maglovit , ali u smislu da sam ja tada živeo u magli , jer nisam uspeo da ugledam svetionik pored koga sam prošao.
Taj svetionik , ostao je u nekom drugom svetu , a ja onaj nadasve čudni moreplovac , plovim nekim čas mirnim , čas olujnim vodama , koje me bacaju u neka nova neistaržena mora.
Najveća tuga moreplovca je što ga sustiže ono čega se najviše boji , brodolom !
