Kako bih želeo...
Na posao obično idem autom. Kad je toplo bajsom.
Ali... ponekad odlučim da idem i pešice iako je to oko 5km pešačenja samo u jednom smeru. Pešačenje me opušta. Loše misli čisti i obično mi tada na pamet padnu stihovi koje kasnije zapišem na papiru. Tako ja rešim da tog dana odem na posao pešice. Niz glavnu ulicu pored urbanijeg dela grada, pa pored autobuske stanice. Negde kod mosta koji je u izgradnji naiđem na čoveka srednjeg doba, koji je sedeo na jedan veliki kamen i doručkovao. Bio je onako prosečno obučen u nekoj staroj izbledeloj jakni. Imao je na sebi farmerice koje su sigurno bile stare par godina. Na nogama iskrzane cipele. Lika sasvim običnog, čak i onog neprimetnog, kad naiđete i u masi ljudi takav lik ne primetite. Ruke su mu odavale da se bavio nekim fizičkim poslom.Pa ipak delovao mi je čisto. U rukama je držao četvrt hleba i paštetu u hlebu.
Polako i pažljivo je odkidao svaki zalogaj hleba i uživao u hrani koju mu je Bog tog dana podario. Delovao mi je jako skromno, a onaj kamem na kome je sedeo menjao mu je neku fotelju iz nekog otmenog restorana.
U trenu poželeo sam da se menjamo. Da ja budem ON, da on bude JA. Jako sam poželeo. Prošavši pored njega poželeo sam mu prijatan doručak. Zahvalio se i nećete verovati pružio mi onaj još ne zagrizani komad hleba. Taj i takav bi dao sve ... dobar je to čovek. Video sam to u njegovim očima.
Zato sam i poželeo da budem ON, ne znam da li bi on prihvatio da postane JA. Ja bih to jako voleo.
Nastavivši kretanje prema poslu ušao sam u prodavnicu i kupio četvrt hleba i paštetu. Ako ne mogu da budem ON, da bar osetim njegov obrok.
Ali... ponekad odlučim da idem i pešice iako je to oko 5km pešačenja samo u jednom smeru. Pešačenje me opušta. Loše misli čisti i obično mi tada na pamet padnu stihovi koje kasnije zapišem na papiru. Tako ja rešim da tog dana odem na posao pešice. Niz glavnu ulicu pored urbanijeg dela grada, pa pored autobuske stanice. Negde kod mosta koji je u izgradnji naiđem na čoveka srednjeg doba, koji je sedeo na jedan veliki kamen i doručkovao. Bio je onako prosečno obučen u nekoj staroj izbledeloj jakni. Imao je na sebi farmerice koje su sigurno bile stare par godina. Na nogama iskrzane cipele. Lika sasvim običnog, čak i onog neprimetnog, kad naiđete i u masi ljudi takav lik ne primetite. Ruke su mu odavale da se bavio nekim fizičkim poslom.Pa ipak delovao mi je čisto. U rukama je držao četvrt hleba i paštetu u hlebu.
Polako i pažljivo je odkidao svaki zalogaj hleba i uživao u hrani koju mu je Bog tog dana podario. Delovao mi je jako skromno, a onaj kamem na kome je sedeo menjao mu je neku fotelju iz nekog otmenog restorana.
U trenu poželeo sam da se menjamo. Da ja budem ON, da on bude JA. Jako sam poželeo. Prošavši pored njega poželeo sam mu prijatan doručak. Zahvalio se i nećete verovati pružio mi onaj još ne zagrizani komad hleba. Taj i takav bi dao sve ... dobar je to čovek. Video sam to u njegovim očima.
Zato sam i poželeo da budem ON, ne znam da li bi on prihvatio da postane JA. Ja bih to jako voleo.
Nastavivši kretanje prema poslu ušao sam u prodavnicu i kupio četvrt hleba i paštetu. Ako ne mogu da budem ON, da bar osetim njegov obrok.
15 Komentari |
0 Trekbekovi
D.jutro
woow, ostala sam bez komentara...
..pruzio ti je parce hleba....najbitniji momenat u celoj prici...
lep pocetak jednog novog dana...
nadam se i meni....
pozzz
Autor Sarah — 24 Okt 2008, 09:22
Volim kad dodjem na blog i kod tebe procitam ovako lep tekst :)
Autor iluzija — 24 Okt 2008, 10:45
I meni se dopao tekst,napisan sa puno ljubavi i zeljom da se shvati neko drugaciji.
Autor kammmelija57 — 24 Okt 2008, 10:54
Dopada mi se ova igra uglova. I tvoje kratko poentirano prenošenje.
Pored nama neprimetnih običavamo prolaziti kao pored vazduha, katkad je dobro udariti u vazduh. Onda postaje očito koliko je vid ambivalentan - dar, jer skreće pažnju i upućuje na srž iznad sebe, i velika mana i nedostatak ukoliko se samo na njemu zadržimo.
Pratio sam nekoliko tvojih tekstova, vrlo su efektni, prijatni i nadahnuti. A baš takav govor volim i razumem.
Ave!
Autor patos — 24 Okt 2008, 11:43
Vladice, mnogo je ljudi oko nas koji bi podelili i komadic praznog hleba, i nije problem u njima. Oni su ljudi. Problem je u onima koji takve ne primecuju, koji prolaze bas kao kroz vazduh, koji vide samo one u skupim restoranima sa gomilom pecenja ispred sebe.Problem je u onima koji imaju sve, ali nemaju "koricu hleba" za podeliti, jer i ne znaju koliko je slatka ta podeljena korica.
Autor casper — 24 Okt 2008, 11:58
Niko od nas nece biti on, ona, neko drugi, treci, ali pokusati da se razumeju ti drugi je vec nesto.
A videti cistotu u naoko tuznoj, staroj, pohabanoj i neprihvatljivoj slici je SVE.
I u pravu si, cistota coveka je unutra, nikako spolja.
Autor shadow — 24 Okt 2008, 12:36
Tužno, ali i jako lepo...još na ovom svetu postoje dobri ljudi - obični ljudi koje retko primećujemo...A oni su bogatiji i plemenitiji od mnogih koje susrećemo svakodnevno...bogat dušom toplom, čistom i neiskvarenom...
Autor sonatica — 24 Okt 2008, 12:49
svima.
Zahvaljujem se što me čitate i razumete ono što sam napisao.
$Sarah, dobar dan,nadam se da je kod tebe lep dan, ovde se namrštilo, pa ipak plivam ja i po ovakvom vremenu :)
$iluzija, hvala ti ipak je ovo samo jedan običan tekst, jel :)
$kammmelija57, zahvaljujem se i u stvari ti i takvi ljudi su mi nekako bliži od onih koji žive na višem nivou.
$patos, drago mi je da razumeš moje tekstove. Ja nisam toliko pismen da pišem bolje. Ipak ja sam samo jedan običan poeta koji pisajući i pesme pravi gramatičke greške, ali jednostavnost govora je ono što mi jako prija u životu.
$casper, na žalost takvi se ljudi ne primećuju. I nisam ja sad ovde neki poseban vidovnjak pa vidim ono što drugi ne vide ili ne žele da vide.Ali vidim ono što trebam da vidim i jako je teško manipulisati samnom, baš zato što mi takvi obični ljudi više prijaju u životu.
$shadow, čistoća se prepoznaje prvo u oku pa u samom liku čoveka. Ja imam taj dar da prepoznam, da se oduševim ljudima ali da se razočaram u ljude.
$sonatica, da raščistimo. Ja nisam iz onih krugova ljudi koje možeš videti negde na prijemu. Da me ubaciš tamo ja bih se neprijatno osećao zato što ne znam da ponašam u takvom društvu. Ja sam sasvim običan čovek pa zato i prepoznajem obične ljude. Jako ih dobro shvatam, a i oni mene. Možda je jedina razlika što ja koristim kompjuter,a čovek iz priče ne. I siguran sam da bi takav čovek puno toga mogao da kaže na ovom mestu. Ali život je surov, onaj ko ga lepo živi, živeće ga tako do kraja, onaj ko se muči kroz život mučiće se do kraja.
Autor vladica — 24 Okt 2008, 14:44
Svakom je u svojoj kozi tesno, ali ne ume svako da podeli ono sto ima...a to najvise vredi.
Autor altamoda — 24 Okt 2008, 15:52
Ovaj tvoj odgovor Sonatici me podseti na onu scenu iz serije ''Vruc vetar'' i Surde na onom prijemu kad se osecao kao slon u staklarskoj radnji medju onim nobl svetom... cutao, cutao pa im na kraju rekao da je on onaj koji ih je potezao za nos brijuci ih...
I da, ne pravdaj stalno svoje gramaticke greske, prosto zivis tamo gde se tako govori i normalno je da si se stopio sa tim koliko god se trudio da ne bude tako.
Ima cari i u tom lokalnom govoru, ja bih bas volela da te cujem... da mi ti pricas ono sto si jednom ovde objavio - Poj Kostan, poj kako majka sina imala...''
Autor shadow — 24 Okt 2008, 15:53
altamoda, pitam se stalno kako nastaje velikodušnost? Da li se čovek takav rađa, da li se to stiče kroz život ili je genski.
shadow, da sećam se te scene sa Šurdom :)
E moj vranjanski je perfektan :) Mada imam ja snimnjeno baš nešto iz te scene sa svojim govorom :)
,,Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja,
tvoja lepotinja, tvoja krasotinja,
– oh lele, lele, izgoro’ za tebe.,,
Autor vladica — 24 Okt 2008, 22:27
''...Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi nije, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Otkako sam na svet progledaja, od t’g sam još bolan...''
Autor shadow — 24 Okt 2008, 23:00
Eh da .... to ja često govorim i za sebe :)))
Zdrav sam, a bolan. Bolan od samoga sebe :)
Autor vladica — 24 Okt 2008, 23:35
znas,istu scenu sam ja vidjela prije neki dan.covjek je prolazio ispred moje kuce,posmatrala sam ga sa terase i taman zaustih da ga pozovem da sjedne za sto...predomislila sam se.nije me vidio mozda bih ga zbunila,mozda postidjela...ali njegov mir se sirio ulicom...kao da je citav svijet njegova kuca
Autor dana — 26 Okt 2008, 11:56
dano, onda treba da razumeš zašto sam poželeo da budem ON!
Autor vladica — 26 Okt 2008, 17:16