San u javi

Čuvar suza

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 14:55
U predgrađu sećanja živeo je on u njenoj glavi. 
I uvek bi se smešila kad god bi joj on pao na pamet. 
Onako starački zadovoljno i setno. 
Već je bila bakica, seda plavih očiju.
A imali su predivan život. Pun lepote i zadovoljstva. Decu nisu imali. 
On je umro rano. Pokosio ga je infarkt! Ona se nikada nije preudala iako je bila mlada kad je on umro.
Nastavala je svoj život pun sećanja. i živela ga je mirno i tiho. 
Putovala je jako puno. Posle njega nije poželala ni jednog muškarca, a mogla imati ih koliko je htela. 

Tog dana probudila se u praskozorje sa mislima o njemu. 
Rekla se u sebi da bi kada bi joj se život ponovo darivao, opet bi želela da ga proživi sa njime. 
Jer sa njime je imala sve, a posle njega njen život je bio život biljke koju šibaju vetrovi godina. 

Tog jutra njene plave oči bile su poplavljene suzama koje su samo tekle zbog njega.
Nije ih ni brisala. Želela je da joj za uvek ostanu na očima. 
Znala je da su njene suze postale kao redak dijamant koji se teško pronalazi. 
Potrošila je sve suze za njega.
Kažu da i danas kad je neko sretne još čuva te suze u svojim plavim očima. 

I taj neizostavni osmeh koji je on stvorio na njenom licu. 

 

 



Powered by blog.rs