San u javi

Umaraju mi misli ovi moji krivi stihovi.
Krivi su zato što neko mora biti kriv.
Da ne budem ja kriv okriviću stihove 
Jer za sve sam ja uvek kriv.

I kad napolju greje sunce jako
I onda kad napolju šibaju vetrovi hladni
Pa i kada pada kiša sumorna 
A i kad sneg posipa livade uvele
I tada sam možda ja kriv?

A lepo mi stoji odelo krivice .
Tebi koja ćeš me jednom okriviti.
I tebi koja me i ne poznaješ
A i tebi koja si me zaboravila.

Zato ću ja u ovoj pesmi okriviti stihove 
Što ih pišem i dangubim vreme 
Da saspem svu krivicu 
na izrečene reči koje nisu krive.

Ali neko mora kriv biti.