Niko
Znaš ja sam u stvari neko!
Ne, nemoj me pitati ko sam i šta sam?
Ja ti to ne mogu reći.
Verovatno je moj fluid života procureo kroz neku pukotinu kontinuiteta i sada u svojoj plavičastoj boji kruži ovom galaksijom postojanja mog ljudskog bića.
I kao da sam okružen njime i kao da podižem visoko znak STOP i ne dozvoljavam da se prodre u moj mozak.
Moj je život jedan spekrat duginih boja, koje poput prave duge posle kristala kiše pomešanih sa svetlošću sunca jednostavno promene sve boje u sebi i najednom iščeznu.
Tako u tom spekrtu nestaju i moja mašta i moj ponos se istapa i gubi u vremenu prosečnosti.
Čak mi pogled bledi i sunce počinje da skalpa kapke na mojim očima.
U stvari kada bi neko prvi put sreo i pitao, ko sam ja?
Ja bih mu sa ponosom rekao : Ko sam ja? Ja sam NIKO!
