San u javi

Stani!!!
Kuda si pošao ti čoveče koji krstariš ljudskim životima?
Šta ti je na pamet?
Da li želiš da povređuješ ili ti je povređivanje ljudi samo kap krvi koje vampir besomučno traži u svom svetu tame.
Pogledaj se! Oči su ti krvave. Od čega? Od želje za novom količinom ljudske patnje?
Zaustavi se u svom koloseku raskošnih poraza.
Uvi svoje lice bez lika u uvojke devojačke kose natopljene suzama.
I izađi na megden životu kojeg nikada imao nisi.
Pogledaj u oči ljudima i umri od njihove iskrenosti. Neka te ljudska iskrenost dobre duše ubije. Neka ugasi u tebi i zadnji atom želje za povređivanjem.
Pravda je spora ali dostižna.
Tvoje vreme je prošlo. Došlo je vreme naplate i tvog progona!

Čitajući sinoć post kod shadow, setio sam se jedne priče o jednoj ženi koja je živela u Skoplju i dok sam ja tamo studirao družila se sa mojim rođacima, pa sam na neki način bio upoznat sa dešavanjima koja su je pratila kroz jedan deo života. 
Dakle ona je izgledala zaista zanosno. Bila je udata. Nije imala decu. Muž joj je bio direktor u jednoj firmi. Ona je bila direktor u drugoj. Svojom pojavom izazivala je uzdah kod muškaraca. Mislim da je bila tiha želja kod svakog muškarca koji ju je poznavao.
Jednog dana, samo sam čuo da je napustila svog muža i otišla da radi u drugoj firmi u kojoj je upoznala tog novog svog čoveka sa kojim je počela da živi. Pričali su da joj je on pronašao taj novi posao koji joj je bio puno više plaćen, a i firma u kojoj je pre toga radila je već bila u fazi propadanja. Pričalo se je da je ta njena nova ljubav bila tako strasna i da su se njih dvoje zavoleli jako. 

Par godina kasnije ona dobija novu ponudu za posao u nekoj instituciji. Najednom nastaje preokret. Napušta i svog drugog muža i zaljubljuje se u svog novog šefa. Godinu dana kasnije ona umire od infarkta. A samo deset dana posle njene smrti umire i njen prvi muž koji je sve godine bez nje, patio za njom.