Jer kad ostariš...
Čitajući sinoć post kod shadow, setio sam se jedne priče o jednoj ženi koja je živela u Skoplju i dok sam ja tamo studirao družila se sa mojim rođacima, pa sam na neki način bio upoznat sa dešavanjima koja su je pratila kroz jedan deo života.
Dakle ona je izgledala zaista zanosno. Bila je udata. Nije imala decu. Muž joj je bio direktor u jednoj firmi. Ona je bila direktor u drugoj. Svojom pojavom izazivala je uzdah kod muškaraca. Mislim da je bila tiha želja kod svakog muškarca koji ju je poznavao.
Jednog dana, samo sam čuo da je napustila svog muža i otišla da radi u drugoj firmi u kojoj je upoznala tog novog svog čoveka sa kojim je počela da živi. Pričali su da joj je on pronašao taj novi posao koji joj je bio puno više plaćen, a i firma u kojoj je pre toga radila je već bila u fazi propadanja. Pričalo se je da je ta njena nova ljubav bila tako strasna i da su se njih dvoje zavoleli jako.
Dakle ona je izgledala zaista zanosno. Bila je udata. Nije imala decu. Muž joj je bio direktor u jednoj firmi. Ona je bila direktor u drugoj. Svojom pojavom izazivala je uzdah kod muškaraca. Mislim da je bila tiha želja kod svakog muškarca koji ju je poznavao.
Jednog dana, samo sam čuo da je napustila svog muža i otišla da radi u drugoj firmi u kojoj je upoznala tog novog svog čoveka sa kojim je počela da živi. Pričali su da joj je on pronašao taj novi posao koji joj je bio puno više plaćen, a i firma u kojoj je pre toga radila je već bila u fazi propadanja. Pričalo se je da je ta njena nova ljubav bila tako strasna i da su se njih dvoje zavoleli jako.
Par godina kasnije ona dobija novu ponudu za posao u nekoj instituciji. Najednom nastaje preokret. Napušta i svog drugog muža i zaljubljuje se u svog novog šefa. Godinu dana kasnije ona umire od infarkta. A samo deset dana posle njene smrti umire i njen prvi muž koji je sve godine bez nje, patio za njom.
7 Komentari |
0 Trekbekovi
Ona ocigledno nije umela da voli, samo se zaljubljivala... ispunjavala je te tihe snove mnogih
''-Kog mnogo grle postaje bezoblican''
Autor shadow — 18 Okt 2008, 10:12
Priznajem. Meni je ta žena ostavila jak utisak. Imala je neku harizmu u sebi i privlačila pažnju.
To je bila njena spoljašnjost. A šta se krije u ljudskom mozgu to je teško otkriti.
Dopada mi se ovo : ,,Kog mnogo grle postaje bezobličan,,
A znaš zašto? Zato što nikada nisam bio u takvoj rečenici, a i neću nikada.
Autor vladica — 18 Okt 2008, 10:48
mene su beskrajno grlili, a nisam bezoblicna. naprotiv. jos uvek umem najlepse da volim. jos uvek me bezrezervno vole.
Autor nastasja — 18 Okt 2008, 17:00
nastasja, drago mi je da je tako. Nažalost neki ljudi nemaju takvu sreću.
Rule Nastasja :)
Autor vladica — 18 Okt 2008, 18:33
:) hvala Vladice....
Autor nastasja — 18 Okt 2008, 18:34
Ne radi se tu o sreci, neki ljudi jednostavno ne zasluzuju ni da budu voljeni niti da budu grljeni. Izoblice se. Nije to sa svakim isto.
Nekome je normalno da bude voljen a da ne voli, da se ne daje, neko nema osecaja a neko ih sputava...
A neko je opet takav da su svi zagrljaji mali.
Autor shadow — 18 Okt 2008, 18:39
Vladice, priča je mnogo tužna, ali ti si me definitivno " kupio " sa naslovom pesme i muzikom :)
Autor sonatica — 18 Okt 2008, 21:16