San u javi

08 Okt, 2008

Kako bih

moja poezija — Autor vladica @ 08:40

Kako mi sada misli lutaju tvojim bićem
Dok tiho muzika svira u zamračenoj sobi
I dok plamen crta na zidu srce plameno

Kako mi sada ljubav tvoja nedostaje
Onda kad sam tužan u noći bez svanuća
Dok nebo je popločano oblacima patnje.

Kako bih te sada ljubio u ovoj tamnoj noći
I darivao ti se do poslednje kapi ljubavi
Dok tišina ovom sobom vlada

Kako bih ti sada rekao reči neizrečene
Onako iz skrivene sobe mojih tajni
Rečima mekim kao tvoja duša

Kako bih ti sada darivao onu ružu
Iz mog vrta još ne ubranu.
Da te opije mirisom ljubavi moje.
Kako bih samo, kada bih mogao.

granit 


Komentari

  1. Jako lepo.. :)

    Autor antistresna — 08 Okt 2008, 10:38

  2. Ponekad vise razmišljam o slici koju si postavio nego o onom što si napisao, u stvari o tome kako si dobro odabrao sliku...

    Autor shadow — 08 Okt 2008, 13:39

  3. Sto je pod kamenom, tu neka i ostane.

    Autor altamoda — 08 Okt 2008, 15:13

  4. Planinu moze pomeriti samo onaj ko je u pocetku pomerao kamencice.
    -kineska izreka-I ti mozes sve sto hoces, ako budes uporan. Ako na pola puta ne odustanes, ako se ne umoris...

    Autor casper — 08 Okt 2008, 15:34

  5. ...
    a težinu kamena određujemo sami.

    Autor kaleidoskop — 09 Okt 2008, 01:39

  6. Vi zaista imate dobro zapažanje. Hvala na komentarima.

    Autor vladica — 10 Okt 2008, 00:11

  7. stvarno je lijepa pjesmica...a i slika je jednostavna a tako je lijepa....tajanstvena....

    Autor ema — 22 Feb 2009, 13:45


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs