San u javi

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Te smo se svete noći u tami, a da nas niko ne vidi za ruke držali

I nisam te ispuštao

Želeo sam da kroz dodir naših ruku osetiš srce moje

Moje srce koje tebi pripada

Koje možeš odgurnuti, u provaliju baciti

Zadržati za sebe da te greje, sve dok kuca

 

Znaš, nemoj mi zameriti što želim da budem nežan,

To sam ja onaj koji hodi po stopama tvojim

Onaj koji te tajno miluje u snovima

 

Te iskrene noći, želeo sam da svet stane

Da ostanemo tako dodirnuti večno

Da te stisnem dlanom svojim i ne puštam

Da osetim tvoje telo,

Da ne spuštam pogled sa lica tvoga

 

A znaj izgubio sam nadu da postojim

Mislio sam da se pretvaram u biljku

Koju će vetar jednom poviti i prelomiti

A ti si me čarobnim štapićem podigla

I držala za ruku, da mi vratiš snove.

 

Nisam mogao spavati,

Želeo sam da samo mislim o dodiru našem

Da snom ne prekinem te divne misli

Misli o tebi, tebi koju sam dugo čekao

I znam, reći ću ti ono što ti nakada nisam rekao

Samo tebi namenjene  neiskazane reči

Sami, ti i ja, negde daleko od sveta

Daleko od tuge, samo nam se radost ukrštava

Ti nasmejana, onakva kakvu te poznavao nisam

Ja srećan što sam sa tobom, pored tebe

 

Putem nekim prelazimo kilometre nade

Tvoje nade, moje neizvesnosti

Pogledam te u oči i vidim kako iskraju

Dan za sreću stvoren

Suviše dugo očekivan

 

Rekoh ti da volim te, nisi me čula

Bila si opijena srećom, nekim novim likom za mene

Mogao bih biti onaj, koji će te uvek voleti

Prošetala si mojim mislima i očistila moju zabrinutost

I kao da sam zakrpio delove svoga života

Tog dana koji je samo za tebe i mene svanuo.

 

Dotakao sam ti ruku, bila je topla

Sva si bila topla, vratila se tvoja svežina

I onaj osmeh koji me je srećnim činio

Makar sreća moja potrajala tren

Vredelo je dočekati ovaj ljubičasti dan

Čekao sam ga satima, danima, mesecima

Neka traje kolko traje.

 

Gledam te, dok stojiš u uglu sakrivenih tajni

Gledam te, tajno te gledam, da niko ne primeti.

Samo On, onaj gore zna za moje poglede

Samo on zna svu moju čežnju, svu moju slabost.

Da, baš tako, slabost prema tebi.

U svakom mom pogledu ka tebi

Osetim onu nedosanjanu reč, onu neizrečenu misao.

I kao da se tada sve zvezde na nebu sakupe u jednu loptu

Zvezadanu loptu moga života.

Gledam te sa nekom dozom straha, hoćeš li me pomilovati pogledom

Hoćeš li mi pružiti bar jedan tren nadanja

Pa makar bila i lažna nadanja moja

Da osetim da postojim, da se sakupim,

Da postanem mali kamičak

Eto toliko mi treba, makar sve bilo lažno.

U lažnoj zemlji o kojoj mašta mi kao ptica leti.

 

Osamdeset dana, tako nekako

Pa to je samo par meseci zar ne.

U tih osamdeset dana, utopila se cela planeta.

Oblaci na nebu svaki dan su tražili svoju dugu

Zvezde na nebu su se množile, svaki dan na hiljade novih

A ribe u morima, iskakale su do oblaka

Da dotaknu oblak i ponovo zarone u dubine

Ma svet se promenio za osamdeset dana.

Ja sam se promenio.

Nisam više onaj od pre.

Postao sam nezreo, kao neki dečak od trinaest.

Počeo sam da jurim leptire po baštama,

Da hranim mrave mrvama od hleba.

I pevao sam, pevao, po ceo dan

A ti, i ti si se promenila.

Postala si pametnija, lepša, postala si posebna.

O da, postala si posebna.

Danas kad se leto strastnim poljupcem oprašta od nas

I prepušta naše živote jesenjoj nadi.

Ja ti želim srećnu jesen, gde god da si draga moja.

Ma pusti, proći će sve, jesen će okrenuti svet naglavačke.

Zabaci pogled i u šumu se zagledaj.

Onih million listova nešto ti kazuju.

Moraš ih razumeti, moraš pre nego što otpadnu.

Nauči da kroz šuštanje lišća naučiš njihov jezik.

Ja sam naučio, davno.

 

Sanjao sam te noćas kako snivaš u postelji mekoj

Onako usnulu i rasutu po krevetu

Noga preko noge, sa rukama iznad glave.

U tirkiznoj spavaćici

Usnulu, rumenog lica i smešiš se u snu.

I sanjaš neke snove šarene, kao neki kaleidoskop

A ja te posmatram i znam ne smem te dotaknuti.

Ne smem, jer znam ako te dotaknem tvoji snovi će nestati.

Nestaće kao balon od sapunice i ti ćeš biti tada nesretna.

Zato te samo posmatram, čežnjivo u nekoj svojoj nadi.

Moji prsti me prevare, krenu da te dotaknu.

Prstima prelazim iznad tvoje kože, ne smem te dotaknuti.

Osećam samo toplotu tvoga tela.

I to mi je dovoljno.

Nesmem, probudiću ti san.

Odlazim, na prste, ne ostavljam ni tragove.

Okrećem se,  još jednom te pogledam,

onako zanosu i Usnulu

do nekog novog čežnjivog sna.

 

 

Put snegom posipan, krivudav

U autu tiha muzika podgreva tišinu

Ti samnom, tu pored mene, scrce moje puno.

Snegom zavejana šuma, sakrila je gole grane

Da ti lepša bude, da odmaraš oči na njoj.

Ti pored mene moje misli uzburkala si

Ne, nemam ništa na pameti.

Hoću samo da te imam tu, taj tren

Da slušam tvoj glas radostan

Kad ugledala si u daljini manastir.

Tvoju radost nesakrivenu

Korakom jedne devojčice

Odskakutala si u crkvu svetu

Dok gledam te, kako se raduješ, srce moje puno

Ko snežna kraljica, za moj san na javi

Sav ozaren srećom tvojom

Počeh da sumnjam da sve ovo moj san je

Da sa tobom u manastir dođoh

O ne ljuti se na mene oko moje milo

Što ti tog jutra nisam osvetlio puteve

Možda da bih sa tobom toga dana bio

U manastiru snegom prekrivenom

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Znaš li koliko je teško provesti dan u samoći, a ne misliti na tebe.

Dok se sunce i oblaci sivi takmiče na nebu

I dok zvezde i mesec ispisuju reči samo tebi znane

A znaš li da ja mogu i reku zaustaviti da teče

Mogu zamrznuti sunce na nebu

I planinu pomeriti mogu

More preneti mogu gde god poželim.

Samo ne mogu prestati da ne mislim na tebe.

 

One večeri kada si sakrila zvezde

Dva puta si me ubila

Dva puta, dok si rečima svojim okrenula planetu oko sebe

 

Bio sam tada poražen, pogažen, a da nisam mogao da reč izustim

A, ti, ti si stajala predamnom sa mačem ljubavnim

I dva puta me posekla njime

 

Rečima svojim, načinila si oluju u mislima mojim

I svaka tvoja reč, dobovala je mojim srcem

Pobednički, nasmejana, uživala si u mom porazu

U tvojoj još jednoj pobedi

Dok ležim, dva puta ubijen

Okrenula se i zadovoljna otišla u svom ispletenom svetu

A da nisi htela ni da se okreneš

Da pogledaš moju ispruženu ruku ka tebi

 

 

 

Pričao sam ti o jednoj sveći, sećeš li se

To je ona sveća koju retko upalim i pomolim se

Ti je nikada nisi videla, a kada bi.

To je sveća mojih molitvenih želja

Ta sveća i njen plamen su čarobni

Čak je i plamen drugačiji od plamena drugih sveća

Neke čudne boje se izmenjuju u tom plamičku

Znaš li da mi je molitva uz njen plamen uvek bila ispunjena

Nekim čudnim okolnostima, ja i ova sveća smo povezani.

Ne znam da li ću i ja trajati onoliko koliko i plamen ove sveće

Ma to nije ni toliko važno

Ponekad poželim nešto, pa pomislim da se pomolim uz njenu svetlost

Pa odustanem, jer znam da će mi se želja ispuniti

I kažem, ne nije vreme za tu želju

Neka mi onaj odgore dojavi kada da je upalim

Neka on odluči

A, ja ću sa nekom dozom neizvesnosti čekati taj priziv

Tada ćeš i ti ma gde bila u tom trenu pogledati u nebo

I videćeš zvezdu budućih vremena

Znaćeš da su to znaci života

Nećeš jedino znati da se plamen moje sveće leluja

I da mi oči svetlucaju u mraku.

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Za kafanskim stolom ispijam čašu vina

Obuzet zvukom gitare, koja strunama svojim u srce mi dira

Gledam u vinu večeras najboljeg druga

I nazdravljam sebi, svima kojima ovaj ritam muzike prija

Nazdravljam skrivenim znakom tebi, tebi koja na me misliš

Ne, nisam ja propalica života,

Samo se život moj samnom poigrao

I ostavio me u predsoblju neispunjenih želja

Da čekam i nadam se, ako bude on dao.

Već mi je poslao tebe, već mi neke znakove pruža

Znakove koje ja u magli života još uvek ne vidim.

Razgrni tu maglu, možeš znam

Daj da ovo vino večeras bude ispijeno do kraja

Da kroz praznu čašu ugledam svetlost.

Ritmovi muzike dobuju strunama moga života

Sam za stolom kao pustinja bez  vode

Ja u čaši vina tražim spas.

Izlazim napolje raskopčan, dok vetar mrsi mi kosu.

Ruke u džepovima, pogled na svetlost grada.

Pogled ka tebi, spavaj nemoj sanjati mene.

Mene je teško sanjati,

Pružam ruku ka tebi, osećaš li to.