San u javi

Ovo je jedna moja pesma kombinovana sa razmišljanjem, i da mi juče @stepskivuk nije predložio da je postavim ovde, najverovatnije ne bih je postavljao.

Sve pesme i reči ovog sveta
pišu se iz osećanja duše.
Ali samo jedna reč napisana
piše se iz našeg srca.

Ta reč jaka i slaba, nikad umorna
zove se nada, nada za životom.
Kad je nada slaba, onda je i srce slabo
Kad je pak jaka, onda je bolesno

I uvek je srce to koje nosi sve spone nade
I uvek je ono, to koje želi da pobedi nada.
Ali umorno srce, nema snage koju traži nada
I onda nada umire, i gase se zajedno

Kada bi reči mogle da plaču,
Ti bi u svakoj mojoj reči osetila suzu.
Onu pravu , onu koja ti je pala na dlan.
Onu koju si minutima večnosti nepomično gledala.
Suzu koja se istopila na tvom dlanu.

Gledam besciljno , u nekom neznanom pravcu,
I tražim one izgubljene ne izrečene reči.
One reči koje razdovijše tvoju i moju misao.
Prekinuta misao , izgubljena u sivilu života.
Tamo negde , gde se razdvajaju srca.

Znam, da možda kadkad pomisliš na mene.
U nekom već zaboravljenom svetu.
Nasmešiš se , okreneš glavu i odeš svom životu.
Baš kao što si odlazila i kada zajedno smo bili.
I onaj posledni put , i onaj naš zadnji pogled.

Nisam slutio da je to bio kraj.
Ni ti nisi slutila, to dobro znam.
A taj naš posledni dan bio je toliko šaren.
Kao da je samo vreme slutilo naš kraj.
I pružilo nam sve boje života u tom trenu.

Ne volim Januar, nekako je siv.
Ispija iz mog mozga sve lepe misli.
I one najlepše što imasmo nekada
One samo tvoje i moje , sakrivene pod nekom zvezdom.
Koja je izgubila svoj sjaj zauvek.

Želim te zaboraviti , zauvek.
Nekako ,mi to ne polazi u mislima.
Kao da su moje misli neki zid izgradile.
I tamo te skrivaju od mene samog.
Ja te stvarno želim zaboraviti.

Ne vidim te , ne čujem tvoj glas danima.
Ali znam šta radiš i znam da se pretvaraš među ljudima.
Znam da te peče. Znam i to da si mi ljuta.
Ali zar ne pomisliš , na lepe dane , zar ne pomisliš na naše priče.
Na one tri predivne šetnje u stvarnom svetu.

Ja znam da ponekad zaplačeš.
Ne nemoj plakati za mnom. Za mnom niko ne plače.
Ne plače se za skitnicama života.
Nekad pomislim da u isto vreme radimo iste stvari.
Da u isti minut nekog dana plačemo.

Ja te za ljubav neću moliti, za ljubav se ne moli.
Ljubav je jedino osećanje koje samo mozak može sazidati.
I znaj da ništa izgubila nisi što me u tvom srcu nema više.
Znaj da sam neko sasvim običan, najobičniji u tvom životu.
Jer ljude kao mene , možeš svuda pronaći.

I jednog dana , kad sunce na nebu zarumeni.
I kad istom onom stazom , gde šetah sa tobom.
Prođe moja senka sasušenog lica i pognute glave.
To ću biti ja , ali me ni tada prepoznati nećeš.
Tada će tvoje lice zasjati i bićeš najlepša.

I znam da ćeš tada biti srećna , jer sreću čovek sam bira.
Krajičkom oka, pogledaću tvoje lepo lice.
Biću srećan , zbog tvoje sreće.
Proći ću tiho tik pokraj tebe .
I otići u večnost kao skitnica života.

Molim te ostani tu u snovima mojim.
Tu pored mene,tu ti jeste mesto.
Da te bar u snovima svojim, zagrlim jako.
I da šapućem ti reči kakve samo ja znam.
Molim te ostani u mom snu.
da te volim onakvu kakvu sam te prvi put sanjao.
Samo te želim onakvu kakvu te je moj san napravio.
A u javi pripadaj njemu, jer java pripada tom čoveku.
Čoveku koji te grli i ljubi na raskršću stvarnog života.
I želim da te ljubi on, jer onaj ko te sanja
poljubac svoj u snu izgubi.
Ti lepa ženo Anđeoskog lica podari mi bar još jedan san.
I kaži mi u snu tom , da ostanem u njemu,
jer sanjalice su ljudi tužnog života.
I negde u smiraj dana, kad sa jastuka svog podigneš glavu,
znaj da si u nečijem snu i da tamo neko tebe čuva
kao što se čuvaju Anđeli.
Molim te ostani još malo u mom snu.

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 0,27 MB) 

Ovog jutra, otvorilo se nebo, i plače, ko što plačem i ja.
I kiša se stapa sa suzama mojim i formira reku, reku tuge.
A zašto plačem ja?
Noćas mi je u snovima došla nepoznata žena.
Noćas mi je pričala moje priče.
I rekla ,da odem, da odem i ne okrećem se više.
Da odem , jer odlaskom svojim pomoći ću osobi dragoj.
Da odem i ne vraćam se više.
Da odem jer ću pokvariti ljudima sreću.
Zato plačem ja!
Zato što žalim svoj odlazak.
Zato što sam želeo da dam sebe.
Zato što sam ja samo mrtvo slovo na papiru.
Na prašnjavom papiru, čija slova izblede.
Idi , rekla je žena ta, idi ti i ne postojiš.
Ti nemaš lik, pogledaj se u ogledalu tuge.
Tamo pripadaš, tamo gde teče reka tuge.
Idi, jer ti si vetar tuge, idi i ne vraćaj se više.
Silina tvog vetra, ovog puta povređuje ljude.
Tvoje drage ljude, one koje si doskora milovao svojim lahorom.
Koji su te željno čekali da im pomiluješ lice.
Zatvarali oči kada si im mrsio kose.
Pogledom te tražili, a nikada te videli.
Idi, odlazi, odlazi zauvek.

Pre nego što postavim pisane zapise, nastavljam sa još jednom pesmom iz predhodnih vremena, napisanu posle jednog izlaska iz drugove diskoteke .

Vodka-Martini


U jednom kafeu ...ispijam vodku......

Kap po kap, klize mojim grlom.....

I svaka kap, daje mi snagu da mislim na tebe..


Reći ćeš ...to je pijanstvo.....da .....kažem jeste, pijanstvo moga srca.

Kap po kap klize mojim grlom......

Tiha muzika podgreva moje misli....

Prigušena svetlost u jednom kafeu.....sitni sati...

Čuješ li me? Znam da nisi tužna kao ja!

I ne znam ...ni ko sam...ni šta sam i jesam li uistini to ja ...ili alkohol plete po mojim mislima.



U jednom kafeu ispijam vodku ...kap po kap.. i ne znam ko je pijaniji, ja ili moje srce....

Prolaze sati, a ja i dalje mislim na tebe... mislim i nadam se.

Nadati se je lepo ...nada je jedan osećaj koji mi niko ne može zabraniti....lepo je nadati se ...

I svaka kap vodke....daje mi snagu, da me nada obuzme i savlada.

Kap po kap, a ja i dalje mislim na tebe...

U sitne sate ...izlazim na ulicu, raskopčane jakne i košulje.

Sa rukama u džepovima.....sa umršenom kosom.....odlazim u tamu ....i mislim....mislim..

Pa , da krenem sa jednom, već davno napisanom pesmom, koja me često podseća na neka lepa vremena.

Pogledi u tami

Došla si tako tiho u život moj...negde iz daljine.....
Ne znam, ni ko si i da li si stvarna...
Ne znam da li si samo san...
Ne znam ni kako izgledaš...
Ne znam ništa o tebi...
Ali...ipak si u mom životu...
Zamišljam te ...sanjam te..budim se sa mislima o tebi...

Noć.....je stvorena za čežnju......
O Bože dragi da li je ona stvarna...da li postoji...
O draga moja noći....moj najbolji druže....
...pomozi mi da je vidim u ovoj Januarskoj tami...
....pomozi mi da oseti moj pogled...pogled čežnje....
A da li ona zna da ja postojim, da imam srce, da imam dušu....

Draga moja noći....pomozi mi da joj u mislima ...prođem prstima kosu, da osetim rukama svojim njeno telo, da joj dotaknem ruku........da je zagrlim ....da ona oseti plač moga srca....

Da li si stvarna, ti lepa ženo...da li postojiš ?