San u javi

Tako si lepa!

I imaš lep osmeh. Zavodnički!

Gledam te kako se spuštaš na krevet.

Kako kliziš rukama po njemu.

Zanosno me posmtraš i smešiš se.

Pozivaš me očima.

Pružaš mi ruke.

I samo ćutiš.

A ja, ja ti se približavam.

Dolazim do oboda tvog kreveta.

Spuštam se na kolena

I pružam ruke prema tvom telu.

Tako si lepa!

Dodirujem tvoju kožu.

Tvoju meku kožu.

Prstima prelazim svaki santimetar tebe.

Dolazim do tvoje kose.

Uplićem prste u nju.

Prilazim i ljubim te.

Strasno te ljubim.

I tvoje ruke i telo i tople usne.

Dajem ti svaki sekund svoje nežnosti.

Urezujem se u tvoje oči.

Gledaš me i smešiš se.

Tako si lepa!

Znaš li to?

Tvoje oči , sad su tako tamne.

Ne vidim se više u njima.

Potonuo sam negdeu njihovom prostranstvu.

Mračno mi je sada u tvojim očima.

Nema sjaja , da mi pokazuje puteve.

Da mi obasjava one prekrasne noći

Kad sam se u parku pod lampom ogledao u njima.

Gubim se u tami, tonem

Nema me više, ne postojim

Ja sam samo izgubljena duša

Tragač izgubljene patnje

Za igubljenim sjajem jedne najdraže.

Ne, ja ti ne tražim da se setiš  naše ljubavi.

Ja samo želim da se sklonim u tamu.

Tama i ja smo ljubavnici .

Ostavi nas da se volimo .

Ostavi nas molim te .

I ne znam zašto ti sada ove reči govorim

Kad ti i ne želiš da ih čuješ

Kad je svako moje slovo za tebe nečujno

Kad je moja misao samo rasplinut dim

I kada sam ja u tvojim mislima priča zaborava.

Nemam više nikakvih misli u sebi ,

Opale su kao prvo jesenje lišće

Kad je vetar još uvek topao

I kad se listovi pretvarju u prah

Onaj prah koji niko ne primeti.

Ostavi me da nestanem.

Romantična

Ko si ti u stvari?

Da li postojiš na ovom svetu slomljenih ljubavi?

Da li stvarna, ti koju ne poznajem?

Kojoj ne znam ni ime …

Ni glas nisam čuo …

Tvoje lice nikada ugledao…

Jedino znam, da te mogu videti u nekom zamišljenom svetu

Negde gde čitam tvoje reči i ispisujem ih tebi.

I osećam taj tvoj zamišljeni lik, koji mi kazuje,

Lice jedne romantične duše.

I dok gledam, kako zvezde plešu nebom.

I upliću se kao da žele da ispišu reč ljubav,

Ja sada svoje misli poklanjam nekoj nepoznatoj.

Onoj kojoj ove noći ispisujem zvezdama srce.

Romantična,

Da li tvoja suza koju pustiš zbog vremena

minulih, ima oblik srca?

Imaš li svoj proplanak želja?

Da li u oku tvom blistaju zvezde?

Tražiš li mesto gde ljubav počinje?

Romantika je ispletena od tuge.

I ako tvojim mislima nekada poteče tuga

Znaj da će ti ta tuga radost doneti.

Onaj ko nije voleo, taj tugu ugledao nije.

I srećna budi što ti kadkad, misli lutaju

prostranstvima mašte.

To samo mogu romantične duše, kao što si ti.

Smeškaš se negde daleko od mene

I ko zna da li me se setiš

Kao onda kad si me se setila kad niko nije

Znam reći ćeš, kasno sam se osvestio.

I leto je obrisalo sve naše priče.

Letnje noći su noći zaborava

I ove misli što sada ti šaljem

Zalutaće u nekoj zvezdanoj noći.

Da li vredi da te mislima tražim,

Da zamislim, kako te držim za ruku

Kako gledam tvoje oči

I posmatram rumenilo tvojih obraza.

A ti, ti mi se samo smeškaš

Onako zagonetno, lukavo.

I osećam u tom trenu kako me zavodiš.

Kako ti padam na kolena

Kao jelen pogođen kuršumom

Tamo, na pragu mojih misli

I onom mestu samo nama znanom.

Ne brini, ustaću sa praga zaborava

I otići, tamo negde, gde me vetrovi odnesu.

A ti, znaš ti, dobro znaš!

Govor ćutanjem 

Volim da govorim sa tobom ćuteći !

Tada više kažemo jedno drugome,

Tada znaš , šta mislim ja

I ja znam šta misliš ti.

Lepa si , jako si lepa.

A kad ćutiš ,onda si najlepša

Onda sijaš nekim sjajem

Koji obasjava moju potonulu dušu.

Tamo negde na dnu mog mora tuge.

O da ! Jako me dobro poznaješ

I znaš šta ti govorim i kad nisam kraj tebe.

Svaka moja reč ćutke upućena tebi

Je toliko jaka ,najjača , istinita , iskrena.

Ta moja reč plače,o draga moja.

I sada ti ćutanjem govorim.

A samo ti znaš ,značenje tih reči.

Volim da govorim sa tobom ćuteći !

Tada više kažemo jedno drugome

Vruće je!
Smem li da legnem kraj tebe?
Ne.. nemam ništa na pameti.
Samo da legnem, tik pored tebe.
Da te pokrijem svilenim čaršafom
Onako preko stomaka, kako ti želiš
Da ti noge budu gole.
Tvoje prelepe noge.

Smem li da dotaknem tvoju kožu?
Tvoju mekanu kožu, samo da je dotaknem.
Onako kako ja umem, nežno, znaš ti.
Vruće je, jako je vruće.
Znam, nisam te probudio, bio sam tih.
Kao neki lopov koji se iskrada.
Ali nisam ništa tvoje ukrao.
Jesam, samo sam te dodirnuo i pokrio.

Idem, vreme je, iskradam se iz tvog kreveta.
Ostavljam te onako zanosnu
Razbacanu po postelji.
Sa čaršafom od svile umotanim u tvoje ruke.

 (Dalje)

I šta sad ?
Ti kao da si mi ljuta ?
Pa šta ?!
Ako , ljuti se , znaš, kad se ljutiš ti si lepša.
Da , stvarno si lepša.
Nekako ti lepše stoji ljutina.
I nikada nemoj da prestaješ da se ljutiš !
Nikad !!!
U inat !
Meni , sebi , celom svetu !

Kažu da ljutina , utiče na izgled.
Prolepšaćeš se !
Podmladićeš se !
A ja ?
Ma ko mene pita ?
Ja ću ti pomoći da ti budem neko !
Neko , ko će ti služiti da izbaciš bes !
O da !
Ja ću te mirno posmatrati , neću ti odgovarati .
Neću ti se suprostaviti.
A ti, ti ćeš se ljutiti na mene.
I tako , ti ćeš živeti srećna , a ljutita !

Samo se pribojavam , kome ćeš se ljutiti
Kad mene više ne bude ?
Jesi li razmišljala o tome ?
Ili tada ćeš prestati da se ljutiš !
A do tada , ja sam tu za tvoju ljutnju .
Ovde sam , hade naljiti mi se .
Šta čekaš ?

Šta nam može vetar ? 

A šta nam može vetar ?
Samo da razneze poljupce na pravu adresu !
Odzvanjaju te tvoje reči u mislima mojim.
I pitam se sada gde si ?
Šta radiš ?
Da li me se sećaš ?

To sam ja !
Onaj kome si jednom šaputala u snu.
To sam ja !
Znaš , ja sam taj kojem si rekla da smo ti i ja srodne duše.
Još pamtim tvoje izrečene reči u ovoj izmaglici zaborava.

Boli me tvoj zaborav.
Jedan glupi kraj , bez pozdrava.
Bez reči zbogom.
Kao da nije kraj, a jeste.

A mogli smo mnogo toga.
Mogli smo .
Mogli smo da dotaknemo zvezdu
Ti i ja.
Da je ukrademo s' neba
I namesto nje ostavimo naše inicijale.
Onda bi na nebu ma gde bili gledali sjaj naših slova.
Tada me nikada , nikada ne bi zaboravila.
I ne bih se pitao da li me se sećaš .
Mogli smo , a nismo.