San u javi

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Volim da te gledam u oči kad sedimo u nekom kafeu

I da se ogledam u njima,

da osvetlim puteve svoje očima tvojim

I umirim svoju umornu dušu

 

Znaš, tvoje oči su eliksir mojega razuma

Putokaz mojih nadanja

Budulnik mojih uspavnih želja

 

Volim tvoje oči,

Sve su nekako radosno začuđene

I tako mi je sve nestvarno,

Da naprosto poželim da stanujem u njima

 

Volim da te gledam u oči, i kada ćutiš, a tvoje oči mi govore

Tada se naprosto prepustim kosmosu

Da me baca po plavetnilu neba

Da zaboravim ko sam i šta sam

Kad mi tvoje oči govore.

 

Duboko u tvojim očima sakrila se ljubav moja

Kao da ima strah da odatle izađe

Da te zagrli, svu onako pamučnu

Da te stavi uz grudi moje

I da tako ćutimo dve spojene duše.

 

Volim tvoje oči

Radujem se beskrajno kad ih ugledam

Uzdrhtim sav kada me onako duboko pogledaju.

Kada se ukrste sa očima mojim

I obasjaju oči moje nekim radosnim sjajem.

 

Jesam li ti ikada rekao, da volim oči tvoje.

Kada jednom prođeš ulicom isprekidane tuge

Seti se da sam ja tom ulicom koračao i da sam snivao neke čudne snove

I onda kada prođeš ispod krošnje požutelog lišća

I kada ti list lelujavo padne na rame

Ti se priseti da su moje stope hodale baš ispod tog drveta

Zastani, udahni vazduh duboko, oseti miris jeseni

A kada ti kapljica sa drveta niz kosu se spusti

Ti se samo nasmeši i budi ponosna na sebe

Ponosna što te je neko tebi nepoznat uzdigao do krova sveta

Znam, nikada me nećeš zaboraviti, jednostavno mene je teško zaboraviti

Zbog mojih mnogobrojnih izrečenih gluposti

Zbog snega u Julu kojeg ja samo mogu stvoriti

Zbog kapi suza mojih, koje sam lio za tebe neznanu

Zbog mojeg dečačkog razmišljanja

Da baš zbog svega, ovakvi se ne zaboravljaju

U moru opalog lišća, pronaći ćeš jedan jedini crveni

Uzmi ga i pogledaj

Na njemu je ispisana poruka, koju samo ti možeš pročitati

Tebi samo znana

Sačuvaj list i stavi ga u svoj herbarijum nedosanjanih snova

Biće to tvoj najlepši list života

Pogledaj sa prozora, svet ti se raduje, ti znaš zašto

 

 

nikada, 

ma i ti to znaš, dobro znaš

Iako ponekad pomisliš, on će otići, neće reći ni zbogom.

 

 

Ja ne mogu bez tebe,ali stvarno.

 

 

 

Parkovi će biti prepuni dece, koja će se spuštati niz tobogan.

 

Jedno dete će skakati u pesku i radovaće se.

 

 

Taj dečak će skakutati, a ti ćeš se tajno smešiti.

 

Kad će se zvezde od stida sakrivati iza oblaka.

 

Vidiš, stvarno postojim iako ponekad pomisliš da sam nestvaran,

 

A kada zov dobijem sa nebesa i kad odem.

Ma samo podigni glavu i ugledaćeš novi dan

Blistavo sunce će ti obraze zarumeniti

Ti ćeš biti ponosna što će ti se dan radovati

Radovaće ti se ptice na nebu,

laste dolazeće crvkutaće samo tebi znane poruke

Poruke koje ti ja šaljem, tajno

 

Znaš ti, dobro znaš

  

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Te večeri mramorne, kad su oblaci išarali nebo

I kada ih je mesec osvetlio

Svetlost se spustila na moje oči.

Mekanim korakom došla si pred mene

U haljini, sva blistava, od noći si mi načinila dan.

U rukama imala si čarobni štapić.

Bio sam začaran tvojim izgledom.

Stala si pred mene kao pobednik.

A ja kao poraženi vojnik ljubavi

I smešila si se, onako zagonetno.

A ja sam ti tada rekao, sećaš li se?

Da izgledaš kao devojka koja je došla da me raspameti.

Upela si to.

Onako sasvim obično i tiho, laganim korakom.

Pomutila mi razum, nasmešila i otišla.

Te si večeri namerno bila najlepša

Kao da si želela da ostanem u čežnji za tobom

I da danima snivam te onako zanosnu.

Zgodnu, u haljini, sa dugom kosom i čarobnim osmehom.

Sa tepihom od cveća po kojem gaziš.

I iščekivanjem da ćeš mi opet doći

Da mi noć u dan pretvoriš.

 

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

Ne, mi se nikada nismo poljubili strasno,

Ali smo tu strast skrivali jedno od drugog

Negirajući da nam je u skrivenim mislima jedna tajna misao.

Mi se nikada iskreno nismo ni zagrlili.

Jesmo samo u danima tvoje, naše tuge i to je sve

Mi nikada nismo poželeli jedno drugog, možda u snovima

I taj san sanjali smo u isto vreme, iste noći i kada smo se probudili taj san smo zaboravili.

Takvi snovi se ne pamte.

Čak ni naši pogledi nisu smeli da se ukrste i zaustave.

Od straha, da nam se bar pogledi ne zagrle.

Možda su nam se misli na tren ukrstile, pa nam neke druge misli odvojiše te naše, tvoje i moje.

Pokradeni od samih sebe, mi smo ostali sami na pučini čežnje.

Gledajući ka nebu, gledali smo istu zvezdu u isto vreme, a da to nismo ni znali.

A ta zvezda svetlucala je našim očima i ispisivala poruke koje nismo razumeli.

Znaš, najzvezdanije nebo je tamo u našoj blizini.

Znaš ti gde je.

I kad jednom budeš otišla tamo, seti se i pogledaj u nebo.

U mnoštvu zvezda ugledaćeš onu našu.

To je ona zvezda koja gubi sjaj i gasi se, lagano se gasi.

Tada zatvori oči i zaboravi, sve zaboravi.

 

Voleo bih da ti napišem pismo.

Ono pravo, na papiru, upakovano u koverti.

To pismo ne bi bilo ono mirišljavo, niti šareno.

Bilo bi na običnom belom papiru, ispisano običnom olovkom

Možda bi rukopis moj pomalo zadrhtao, kada bih napisao neku reč.

Možda u strahu da je napišem, pa bih tada i suzu jednu pustio i njome stavio tačku na rečenicu.

Voleo bih da ti to moje pismo izazove osmeh, da kada ga pročitaš osetiš se vrednijom.

A poneka moja nesmotrena reč bi ti pustila suzu.

Baš na onom mestu gde je i moja suza kanula.

Pa bi te dve naše suze obrisale tačku napisane rečenice i ostavile prostor da se misao nastavi.

U tom pismu napisao bih ti priču o dečaku koji nije nikada odrastao.

Taj dečak bio bih ja. I ti, ti bi se slako smejala.

A onda bih ti napisao da ću jednom pešice u noći pet sata hodati do jednog mesta i vratiti se kada bih znao da će ti to pomoći. I to ću stvarno uraditi, ti to nećeš ni znati.

Ti bi tada rekla da sam lud, stvarno lud.

Napisao bih ti o svojim strahovima za tebe, o nekom čudnom životnom šarenilu.

Tada bi zaplakala i okupala pismo suzama straha.

A te suze bi bile suze spasa za tebe, za tvoj budući  život, i ti to ne bi tada znala.

Voleo bih da ti napišem pismo u kome bi projurila sva četiri godišnja doba.

Pismo puno uzdaha, puno nade i obećanja.

Pismo u kome bi stao ceo moj i tvoj život.

Sve strepnje,tuga, sva nada, uteha i radost.

Za neka znam bolja vremena koja dolaze u pismu nade.