San u javi

Ona je prelepa. Jako mi se dopada. Deluje izazovno.
Ima neki specifičan osmeh kojim obara moju ličnost.
Njen korak je čvrst, stabilan.... i kad hoda ne mogu biti ravnodušan.

Ima lepe ruke, uvek sređene nokte.
Njena duga plava kosa se leprša na vetru.
Crna haljina iznad kolena pokazuje njene obline i prelepe dugačke noge.
Njen glas je mio, jako se lepo smeje, a u njenim očima se može i mesec ogledati.

Ona me voli. Tako mi kaže. Ja joj verujem. U stvari ja to osećam. Ljubav se oseća.
Ja nju volim i to ona zna. I lepo joj je sa mnom.
Danas sam napisao pesmu, samo za nju.

U stvari, ja ne znam da li ona postoji?

Zlatnim prahom označen je put kojim hodaš

Avenijom ljubavi se ulazi u tvoje srce

Usnuli cvetovi mirišu na tvoje telo.

Voleti tebe je lepše nego živeti život

Energijo moga života.

Kraj tebe želim život svoj.

Da li je ovo kraj?

Da li on postoji ?

Ili početka nikada nije bilo?

A možda sam ja samo živeo u snu i sada se probudio.

Ma neva veze....

Ako je trajalo i u snu bilo je vredno sanjati ovaj san.

San popločan mekim poljupcima.

Mekim dodirima dve duše.

Poslednjim plesom za kraj ljubavi.

Iskonskom željom da se ostvari

Da se spoje dve ruke sa dva kraja sveta.

Vredelo je.

Sada boli.

Jedino sećanje na jedan tren leči ranu na bolnom mestu.

Kraj!

Odlazim, lakim koracima.

Samo mi se konture tela vide.

Nestajem u maglovitom drverodu poraženih duša.

Utapam se u šumu raspuknutih srca.

Tvoje meke usne još uvek osećam na sebi.

Osećam ih svuda po svom telu

Taj plišani dodir nikada neću zaboraviti.

Tu strast izazavanu prvim poljupcem

Dodirujem se po telu, tamo gde si pohodila

Tamo gde si osvajala svojim usnama

Teritorije ljubavi, pokorivši me nežno

Osvojivši me do beskraja ljubavi.

A gde si sada?

Tako mi trebaju tvoje usne da me još jednom osvojiš

Da me dotakneš mekanim dodirom večnosti

Da doživim bar još jednom tu strast.

Da li me se setiš?

Da li poželiš da mi opet zariješ usne na telo.

Da me onako strasno poljubiš kako ti umeš

Da osetiš treptaj moga tela pod tvojim poljupcem.

Samo bar još jednom...

Volim te znaš kako ?

Onako kako samo ja umem da volim.

Ja volim da u svemu budem poseban.

Pa i u ljubavi,moja ljubavi.

Stavljam ti ruke na lice, tvoje meko lice.

I osećam tvoju mekanu kožu

I volim te ovako lepu, izazovnu.

Baš onakvu kakvu sam te tražio.

Ne, ništa ne govori, samo me u oči pogledaj.

Znaš ti moja ti,šta ti moje oči kazuju.

I kad jednom budeš tužna, seti se mojih očiju.

One će ti tugu obrisati.

Eh, kad bi ti samo znala kako je lepo voleti tebe.

Kad pogledam u nebo i vidim kako oblaci ispisuju tvoje ime.

Kako te ptice pominju u svojim pesmama.

Kako je priroda lepša kad zna da postojiš.

Znam da se smešiš sada u nekom drugom gradu

Znam da te na tren dotakne vetar i umrsi ti pramen u kosi.

To te ja draga moja milujem rukama uz pomoć vetrova.

I šaljem ti pozdrave, molim vetrove da mi te čuvaju.

Noćas sam se družio s' vodkom
Noćas sam joj pričao svoju životnu priču.
Noćas nisi kraj mene
Ove noći menja te vodka
I dok sedim za stolom u mračnom kafeu
Ja se borim sa samim sobom
Da te bar na tren nemam na pameti.
I tražim pomoć od vodke
Molim je da mi pomogne, da zaustavi misli.
Pa zar si morala toliko da me opsedneš?
Zar si morala da me baciš na kolena?
U ovoj sumornoj letnjoj noći.
Više i ne znam koliko kapi se slilo u meni
Svaka kap, je jedna naša priča.
Svaka kap je jedna tvoja obrisana suza.
Ona suza, koju sam ti brisao u onom našem gradu.
Kada smo morali da se rastanemo plačući.
I vreme prolazi, a ja u vodki osećam miris tvoga tela.
I zato je pijem i tražim spas u njoj.
Ne znam gde si, zar je sada važno.
Ni skim si, voleo bih da te taj čuva.
Onako kako sam ja, nekada.
I da ti uvo recituje stihove samo jednom izrečene.
One stihove koje nikada više nećeš čuti.
Sedim noćas u ovom nepoznatom gradu.
I opijam svoje srce, koktelima patnje i alkohola.
I svaka kap, miluje moje grlo i moju dušu.
Jer tebe nema tu kraj mene, da je miluješ.
Noćas sam se družio sa vodkom.

Ovu pesmu posvećujem jednom mom bosancu , koji je morao da

prekine ljubav sa jednom bosankom... 

Hajde da me noćas posetiš u snu!
Hoćeš li, želiš li?
Ja ću te čekati na pragu svojih snova.
I radovaću se kad te ugledam.

I samo ću te pribiti uz sebe i neću te puštati.
Trebaš mi baš mi trebaš .
Dođi mi u snove.
Da te prošetam svojim snenim ulicama.
Da ti pokažem vrtove koje sanjam.
I ono jezero, mirno i tiho.
Jezero što nikad talase nema.

Moji su snovi mirni.
Ako mi u snove dođeš, ja ću te i snovima voleti.
Ali tamo ću te voleti drugačije.
Tamo zvezde nisu na nebu.
Nego tu pored nas  ja sam ih već odavno skinuo samo za tebe.
I sada te čekaju.
Dođi mi, dođi mi bar u snove.
Bar mi tamo možeš doći zar ne?