San u javi

Kiša

moja poezija — Autor vladica @ 12:45

Evo i jednog pps-a sa prirodom, Pinokio je tražila prirodu, a tuzna zelena slova.

Urađen je na brzinu ...

 

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 2,0 MB)  


Neke moje misli...

power point — Autor vladica @ 11:00

Ponedeljak !

Ne, ne .... neću ja sada Vama tu da kukam zato što je Ponedeljak i kao 

ja ga ne trpim i sad tražim utehu da mi ovaj dan bude malo lepši. 

Umoran sam ! Iskreno juče sam se preforsirao ,baš preterao  u vožnji bajsa

i sada sam zakovan za stolicu , bez osmeha na licu i posle mi kriv Ponedeljak. 

Danas u mom gradu , gostuje onaj pokretni cirkus , zvan SRS iliti narodski rečeno 

,,radikali,,. 

Tu u centru grada , blizu moje ulice razapeli su cirkusku šatru i eto ih da prosipaju 

svevišnju demagogiju , onima kojima će se oči cakleti kad budu čuli glas njihovog 

glavnog klovna. 

Srećom , ja ću u to vreme biti na poslu , još uvek radim dvokratno i daleko , daleko 

od cirkusa. Kada se budem vraćao kući , cirkus će već otići iz mog grada , a Vi 

ćete večeras gledati koliko smo mi vranjanci napaćeni i prosto ćete potrošiti 

ceo karton papirnatih maramica , brišući suze , jer ćete me se setiti i sažaljevati. 

 

Uživajte u muzici i efektima današnjeg pps-a. Lep dan Vam želim !

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 0,6 MB) 


Pijan sam

moja poezija — Autor vladica @ 11:11

Još jedna vožnja kroz vreme

putopisi — Autor vladica @ 11:00

Ovo je još jedna moja vožnja u Avgustu prošle godine i u iščekivanju proleća koje je rešilo da

zaobiđe moj kraj ,pokušavam da ugrejem ovaj moj blog i bar slikama pokažem da sunce postoji !

 

27 Avgust 2007

Vozio : JA

50 km



27 Avgusta sam bio do jednog manastira u blizini Vladičinog hana , to je nekih 26 km od Vranja ka severu. Manastir se zove Sv. Ilija. Kada sam došao do jednog skretanja na zemljanom putu.......počeo sam da razmišljam kojim putem poći.......šta mislite kojim putem sam pošao ? Pogađajte ! Na kraju ove priče reći ću vam koji put je onaj pravi.......to je put kojim se ređe ide



Put kojim sam išao bio je zemljani , što se vidi na slici. I kako sam koji metar prelazio , tako je bivalo sve mističnije , a ja sam prosto imao neopisivu želju da stignem tamo i vidim ono što sam već duže vreme želeo da vidim. Uspon koji je bivao sve veći , samo me je terao da što više zapnem.

 

Penjući se , sa strane sam primetio, jedan mostić koji mi je delovao kao iz nekih avanturističkih filmova. Stao sam i uslikao ga. Pitao sam se kuda vodi ovaj mostić i put koji ga prelazi ?

U nastavku putovanja , rastinje je bivalo sve veće , pa od silne želje da tamo stignem nisam osetio žar kopriva koje su mi doticale ruke. Setih se jedne narodne pesme ,, u mom srcu raste kopriva,,.

Valjda je želja i snaga bila veća od žara koprive ......valjda.

 

I onda negde pred kraj.......kao da je vreme stalo. Sve se umirilo. Čak ni šumske ptice nisu tu pevale. Totalni mir. A sa desne strane puta .......jedna sablasna napuštena kuća. Kuća , u kojoj su se nekad neka deca igrala i jurila po livadi. Prosto mi je kroz misli prošla njihova igra , njihova vesela lica.

I kao u nekoj bajci ........ukazala se je crkva Sv. Ilija .......sva onako stara iz davnih vremena. Rekoše mi seljani sela Kacapun, da je iz 13 veka. Sav sam se naježio kada sam je ugledao. Prosto sam bio zbunjen , njenim izgledom, nekako mi je bila sva u minijaturi. Čak i ova vrata koja vidite nisu viša od 1,5m. Pomislio sam , Bože moj da li sam ja to ušao u neki vremenski procep ? 

 

Morao sam da je uslikam sa svih strana , da bih je dočarao.

 

Pažnju mi je privukao neki grob.....iz davnih vremena.......kako sam uspeo da pročitam na njemu iz 1920 i neke godine. Nisam uspeo da pročitam ceo natpis i zaključim o kome se radilo. Slova i pismo su mi bili pomalo nejasni.

 

A ovo je pogled na zvonik........a u pozadini se gradi konak za monahe ......trenutno ih nema zbog izgradnje.

Ušao sam u crkvu i onda video da je sve tako staro i da su ikone naslikane na zidu izgubile svoj sjaj.

 

Još jedan pogled na prirodu oko crkve , sve je nekako mirno i tiho. A i nikoga nije bilo da bar progovorim koju reč.

Onda još jedan snimak.......po meni ove lepotice (pomislićete da sam lood )ja ipak više vrednujem ovakva zdanja , nego neke crkve koje šljašte u svom izgledu.

 

Naravno upalio sam sveću i pomolio se Bogu , da mi da bistar um........priznajem da mi je zbog dešavanja i jakog premora u tom periodu um otišao na pašu

Povratak je bio rutinski. Prosto rečeno lak. Kao da sam tamo dobio preko potrebnu energiju. Rasčlanio dobro od lošeg. Klasirao ljude koji mi misle dobro i one koji mi ne misle dobro. Pozitivce od negativca. Prosto rečeno moj mozak je postao bistriji , a raspoloženje se uzdiglo.



Ali koristim priliku da pogledate ovu kuću koja mi je skrenula pažnju još u odlasku. Verovali ili ne u ovoj kući žive ljudi. Žalosno , jako žalosno. Ja ne znam kakav je život tih ljudi , ali mislim da njihova lica ne znaju za radosti života. I kada ste nešto nezadovoljni životom, setite se ove kuće i pomislite da ljudi puno, puno loše žive od vas. Da vi imate ono što oni nikada neće imati. Da ,oni imitiraju život.

Dugujem da otkrijem kojim putem treba ići........





Preko malog mostića koji prelazi preko jedne rečice ugledao sam momka koji meredovom lovi ribe. Pitao sam ga koji put vodi ka manastiru. Desno ste trebali skrenuti ......vratite se i idite desno.

To je bio put kojim se redje ide !

 



 



 


grad na drugoj planeti

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 11:00

Singapur…..grad na drugoj planeti.

 

Da li vam se ikada desilo da otputujete u neki grad u neki predeo i da u momentu pomislite da bi mogli tamo ostati , da nastavite život ?

Meni se to desilo baš u Singapuru. Singapur, je jedan grad – država , koji pruža svakom ko u njemu živi , rajski život na planeti zemlji. To je grad , smišljeno smešten skoro na samom ekvatoru, a tako zaklonjen sa okolnim poluostrvima , da mu skoro ne preti nikakva opasnost od tropskih oluja.

Uticaj Engleza posle drugog svetskog rata, doprineo je da ovaj grad bukvalno bude centar moći na dalekom istoku. Grad ima oko 3 miliona stanovnika, i tendencija je da se ne dozvole migracije , koje bi po proceni vlasti u Singapuru ugrozili njegov identitet.

 

Ali ja vam neću pisati o istoriji , već o sadašnjosti. Ja sam u Singapur otišao poslom, zavoleo taj prelepi grad i zov divljine se ponavlja kod mene svake godine. Imam tamo više od 1 godine života, kad se uzmu svi mogući moji odlasci. I kada bi mi se ukazala prilika da se nastanim tamo, on bi bio jedan od mojih favorita. To je grad koji diše azijskim plućima, a živi evro-američkim načinom života. Tamo je sklad , u razumevanju nacija koje tamo žive, tako da visok standard samo održava tu harmoniju. Najmnogobrojniji su Kinezi, i oni su najdominantniji u svoj ovoj priči. To su Kinezi koji se razlikuju od svojih sunarodnika iz Kine, kinezi koji u svojim životima imaju demokratiju. Naravno plod toga je fleksibilnost i evropska poslovnost.

 

Ja sam prvo u Singapuru koristio , hotele za turiste, dok kasnije posle upoznavanja grada, počeo da odsedam, po sobama za njihove ljude. Kasnije me je moj poslovni partner udomio u sobi koju ostavlja za takve kao što sam ja, žitelje – turiste. I tamo sam proveo najveći deo mog boravka.

 

Singapur je grad koji se prostire po ostrvima. Ko ne zna taj neće ni primetiti da je sa ostrva prešao , sa jednog na drugo. Saobraćaj je veoma živ, a kinezi voze zaista brzo da sam kao suvozač često kočio svojim nogama. Vozi se kao u Engleskoj, levom trakom. Automobili su tako i konstruisani sa volanom na desnoj strani.

 

Hranio sam se u njihovim porodičnim restoranima, tamo je hrana ukusna, i pre svega jeftina. Za 3 singapurska dolara, 1,5 Eura, može se dobiti, jedan obrok, sa colom. Obrok je sasvim dovoljan, a obično je to meso u nekom sosu, ili prženo meso, sa prelivima. Tu se obično hrane cele porodice, jer obično nemaju puno vremena za pripremu jela. U tim nacionalnim restoranima – veoma je živo, ali ja sam uspeo da se sprijateljim sa jednim momkom koji je tamo radio, tako da mi je uvek nalazio mesto i kada ga nije bilo. Sedneš jednostavno za stolom sa ostalim nepoznatim ljudima i ručaš.

 

Kao i mnogi drugi gradovi, Singapur živi 24 časa. Tamo čovek gubi orjentaciju za vreme. Dešavalo se da izađem sa Kinezom ,mojim poslovnim partnerom, na večeru i to u nekom udaljenom restoranu , na moru i kada me on doveze do mojeg mesta prenoćišta , ja u stvari shvatim da je 1 po ponoći , a on tek tada zakazuje sastanak sa devojkom. Ali kao i svaki balkanac , brzo sam se uklopio u tajming Singapurskog života , tako da sam i ja počeo da se krećem gradom, posle ponoći. E to je pravi doživaljaj.

Lepota Singapura se može doživeti u sitnim satima. Tada grad vri kao u košnici, mnogi poslovni centri iz dnevne poslovne kože prelaze u ekskluzivne noćne restorane, pabove, i noćne barove. Ajde da kažem , bio sam u noćni bar i to mi je bilo najprijatnije mesto. Kasnije sam postao zavisnik jednog noćnog bara, tako da je osoblje počelo da me prepoznaje. Ne nemojte me pitati , ali i bez pitanja ću vam odgovoriti, tamo ne zalaze prijateljice noći.

Atmosvera u noćnom baru je opuštajuća, muzika je neka mešavina azijsko-evropskog džeza. I baš to vam želim reći, da je to muzika koju sam tražio po raznim stranicama interneta , ali nisam uspeo da je pronađem. Da muzika je uživo, muzičari su ondašnji i ritmovi udaraju u srce i podižu adrenalin. To treba doživeti ljudi.

U početku sam posmatrao ljude , gledao šta piju , i nisam se dvoumio ni časa da je najbolje popiti , pazite sad Amstel 0,7 litara. Tamo se pivo služi u najvećim flašama. Cena u noćnom klubu je 1,5 Evra, to nije puno, kad se pije umereno. Dok ovo pišem , i sada imam neopisivu želju da samo otškrinem ta masivna vrata , i pogledam svoje mesto .

Ali da malo izađem iz noćnog kluba. Kako je najbolje kretati se ovim gradom . Samo taksijem. I prvo pitajte koliko će vas vožnja koštati, znaju oni da pogode u cent. Startna cena na taksimetru je 1 Euro. Prevoz je uglavnom jeftin. Jedino vodite računa, da kad sednete u taksi , pa makar to bio auto iz 80 tih godina, svi imaju ugrađene klime, koje ubijaju na mesto. Ako vam klima duva u lice, dobićete upalu oka. Uglavnom su to Japanska vozila, koja se najlakše probijaju gradom. Da obiđete grad po obodima, trebaće vam oko 30 Eura, a vozićete se nekoliko sata. I upamtite , ne kradu na taksimetru, to su valjda pošteni azijati. Najbolje sam se provozao sa jednim Indijcem, zamislite vozi sa turbanom na glavi, govori prljavi engleski , sa francuskim akcentom. U Indiji je kolko ja znam Engleski službeni jezik, a zašto ga ovaj nije dobro znao pitaj boga, kao da je emigrirao u Singapur preko kanalizacije. Ipak bio mi je simpa, dao mi vizitku, na Indijskom jeziku. I eto tako uspeo sam da vam, predstavim neku vrstu noćnog života u koaliciji sa obilaskom grada.

 

To je samo delić onog što sam tamo imao , pa sam rešio da Vam to ovde postavim.

Želim Vam prijatan dan !


Snaga svih pet elemenata

power point — Autor vladica @ 15:24

Ovu prezentaciju sam dobio , pa bih da je podelim sa Vama , uživajte !

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 1,8 MB)  


Kažeš mi ne volim te više

moja poezija — Autor vladica @ 12:39

Kažeš mi ne volim te više

Kažeš mi ne volim te više , i da to ja negde već pišem.
A znaš li dušo moja , da si mašta moja.
I da te svako jutro prenosim iz sna u javu.
Baš onako , kako zora sunce ljubi.
Onako kako se noć raduje mesecu.
O da li znaš da te volim jako ?
Da te volim beskonačnim prostarnstvom mozga.
Da te volim , da tako ponizno klečim pred tobom.
I darujem ti cvet srca moga.

I ne veruj što svakome kažem.
Jer svaka reč moja brani ono što mi je u srcu.
A u srcu mome samo ti si , i tu je tebi mesto.
Da te u njemu čuvam i mislim na tebe.
Da te volim onako kako drugi ne umeju.
Da te želim jako , jačinom granita.
Da te volim, volim, volim.

Dok ove redove , iz srca moga ti pišem.
Ja te volim sve jače i jače.
I znaj da ponekad moje srce zaplače.
Za tobom dušo moja.
I svaka kap krvi koja u meni struju.
Miluje tu večnu ljubav.

Zato pogledaj u nebo ove noći.
I videćeš na nebu zvezde što trepere.
I rastaču se i prave srca znak.
Samo za tebe dušo, zvezde srce crtaju.
I moje srce samo tebi daruju.
Ispisavši reči na nebu.
Da te volim, volim , volim.

 


Treba se zamisliti

power point — Autor vladica @ 14:54

U skladu sa jučerašnjim postom , u fazi sam hlađenja mozga , ali da se našalim na svoj račun u vezi zatvora koji sam pominjao onom tamo , neću ni ime funkcije da mu pomenem !

U ZATVORU... većinu vremena provedeš u ćeliji 2,5 x 3 metra.
NA POSLU... većinu vremena provedeš u 2,5 x 2,5 radnoj kocki.


U ZATVORU... dobijaš tri besplatna obroka dnevno.
NA POSLU... dobiješ pauzu za samo jedan obrok i još moraš da ga platiš iz svog džepa.

U ZATVORU...dobijaš dopust za dobro vladanje.
NA POSLU...dobijaš više posla za dobro vladanje.


U ZATVORU...možes da gledas TV i igraš igrice.
NA POSLU... dobijaš otkaz ako gledaš TV i igraš igrice.


U ZATVORU...imaš svoj WC.
NA POSLU...moraš da deliš WC sa budalom koja mokri po dasci.

U ZATVORU... dozvoljavaju porodici i prijateljima da ti dođu u posetu.
NA POSLU... ne smeš čak ni telefonom da razgovaraš s porodicom i
prijateljima.

U ZATVORU...sve što trošiš ide na račun poreskih obveznika i ne traže da radiš.
NA POSLU....moraš da platiš sve troškove da bi radio a onda ti još
oduzimaju porez od plate za zatvorenike.

U ZATVORU...imaš posla sa sadističkim čuvarima.
NA POSLU... zovu ih menadžeri.
Lep dan na poslu !

I za kraj jedan pps koji sam dobio , uživajte !

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 2 MB)  


Tržišne inspektore treba isprebijati !

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 15:02

Ja sam osoba , koja ima određenu dozu temperamenta , i moje ponašanje u društvu može da se okarakteriše kao pozitivno i moje društvo biva sve mlađe jer se uglavno družim sa momcima koji još nisu napunili ni trideset godina.
Valjda sam im zanimljiv , a i oni meni jer valjda su mi razmišljanja takva da ne mogu i ne želim da pričam o ozbiljnim temama o kojima pričaju u mom dobu.
Doduše jako sam mladolik , pa me mnogi jako podmlađuju. Šta ću , možda je to posledica bavljenja sportom, a poslednjih godina sam se toliko zaljubio u bajs , da vrtim na hiljade kilometara i da nemam taj vid pražnjenja puko bi hiljadu puta.
Miroljubiv sam , pravičan ......ali !!!

Ovo je uvod u priču koju ću Vam danas ispričati , a tiče se mog posla i mog temperamenta.
Ja imam svoju malu firmu u kojoj radim i od te firme izdržavam porodicu , žena , ćerka i ja. Već odavno imam firmu , tako da sam u tom poslu jako uspeo da budem disciplinovan. Svoje obaveze prema državi ispunjavam na vreme , poštujem zakone , poštujem državu jer ipak sam ja profesionalac.

Danas mi je u firmu došla tržišna inspekcija. Došao čovek , i on radi svoj posao. Roba koja se nalazi u mojoj firmi je uvek uredno papirološki pkrivena , tako da ne radim na ,,crno,, i sa te strane nemam strah. I sad, tržišni ispektor vidi da sam ja ispravan i on već počinje da se nervira što ništa nije pronašao , a došao je da pronađe neprvilnost i naravno počinje da traži dlaku u jajetu.
Jedna vrsta robe koju imam ima utisnutu deklaraciju na sam proizvod , ali po njemu to ne može tako , već mora pisana deklaracija. Naravno ja prepoznam da je rešio da eto izmisli razlog i pokuša da me stavi u koš sa onim švercerima sa pijace.
Napiše on zapisniku to i kao pita me šta ćemo da radimo. Počinje konverzacija :
- kako šta ćemo da radimo ? (ja)
- nabavi nove deklaracije , a ja ću pokušati da samo prođe bez kazne ! (on)
- kakva kazna , za ovo što ti tražiš ? (ja)
- pa moram , ali ja mislim da ništa neće biti .(on)
- a ko će onda odrediti da li će ili ne , nešto biti ? (ja)
- ajde videćemo , ti samo nabavi deklaracije. (on)
Premišljajući se , ja ukapiram da on mene ispituje , kao da pokuša da me na neki način spasi.
I onda je došlo do eksplozije u mojoj glavi , te mu ja kažem :
- znaš šta , ti možeš da napišeš kaznu , ja neću da ti je platim. Možeš da crkneš i ja opet neću da ti je platim. Spreman sam da odem zbog te kazne u zatvor , ali kad budem izašao odatle , molim te , ali te stvarno molim ....seli se , beži od mene , jer ćeš od mene ovakvog imati samo zlo !
On pokuša ponovo da ublaži , kao ajde ne sekiraj se , pokušaću da sredim...i pobeže !

Dragi moji blogeri i čitaoci ovog bloga . Ja nisam agresivan , ali kad me životinja koja pokušava , da me izdžepari u firmi koju sam svojim rukama podigao , i svaki dinar zarađivao svojim znojem, neću mu dozvoliti , pa makar krv pala ! Braniću na ovaj način svoje postojanje.
I neću popustiti , pa makar me to koštalo mnogo više. Umesto da idu i love tamo sivu trgovinu , on pokušava da izmulji neki dinar u svoj džep od onog ko nije kriv !

Oprostite , ali morao sam ovo da napišem , boli me nepravda !

 


Nebo

power point — Autor vladica @ 10:50

Nedeljom sam totalno ne organizovan. Probudim se rano i ako legnem da spavam ko zna kada. Ma znam to me onaj biološki sat budi uvek u isto vreme. Izgleda da moj mozak ne ume da razlučuje kada se treba , a kada ne buditi. On je navikao da u 7,15 da komandu mojim očima da se otvore.
Napolju je bilo oblačno ovog jutra , bolje rečeno sivo. Ne nisam želeo da gledam u nebo , što bih kažnjavao svoje oči , kad mogu da im priušim veselije boje.
Ženu sam ostavio da spava, taman posla da je budim , pa ona voli da spava , mada mi se ponekad ljuti što je ne budim. Kaže bezobrazan sam. Jesam ponekad , ne probudim je pa ona posle juri da se organizuje.
Ovog jutra sam ustao i kao po komandi uključio prvo ringlu na šporetu , pa TV, i onda dođoh na kompjuter.
Dok se sistem na kompjuteru dizao , ja sam se na brzinu istuširo , napakovao odeću na sebe , a voda u džezvi je već uveliko proključala , tako da sam morao da dodam još malo vode zbog isparavanja.
Skuvao sam kafu , seo za kompjuterom i počeo prvo da prevlačim mejlove .
Prvo neki poslovni , na koje ne odgovaram vikendom , pa onda neki privatni od noćas i onda dođoh na blog.
Blog je obično vikendom jako tih , verovatno blogeri vikendom , vikenduju , a manje pišu. Prokomentarisao sam par blogova , ustao sa stolice , došao do prozora i zagledao se ,,ipak,, u nebo.
I kao da sam dao komandu nebu , da se razgrnu oblaci , i najednom se pojavilo vedro nebo. Eto ideje – rekoh , danas ću napraviti pps sa temom slika o nebu .
I tako nastao je ovaj pps , baš danas , još uvek svežih ne osušenih boja . Uživajte , prijatan dan !

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 0,7 MB) 

 



Powered by blog.rs