Ko sam ja ?
Ko sam ja ? Stvarno se često zapitam. I odakle sam došao , i to baš ovde. Da ,ovde gde jezdim nekim prostorima tuge. Ne , ja nisam tužan , samo se tuga smestila tu gde živim , gde sam se valjda rodio i gde starim i umirem. Srećom samo sam prolaznik u ovom kraju zemljine kugle , pa neću biti tu za neku godinu , već ću otići kao što odlaze svi koji su dobili zadatak da žive jedan život.
Često upiljim pogled u jednu tačku i razmišljam. Razmišljam o svemu , i o niočemu. I kao da se taj pogled gubi negde u beskraju i kao da slabi , bledi , nestaje.
A možda sam i došao sa druge planete i sada se ovde borim da stvorim svoj identitet , i ne mogu , ostareh i nisam uspeo.
Uzdahnem duboko , uzmem levom rukom čašu sa cedevitom od limuna, popijem jedan gutljaj , odložim je i razmišljam.
I misli mi lutaju kao oni meteori otkinuti od svoje matice i prepušteni da negde u kosmosu sagore.
Ko sam ja ? Hoće li mi neko reći ? I zašto toliko gubim energiju ispravljajući nepravde , koje možda samo ja vidim, ili ih i drugi vide , a nemaju snagu da ih potisnu iz sebe.
Još jedan dan prolazi , a ja već godinama ostajem uskraćen za odgovor na neka pitanja , koja samo ja postavljam. Ponekad me iznervira ljudska glupost i prostota kojom sam okružen, ali ja izgleda nisam zemljanin da shvatim da je to nešto normalno na ovoj planeti.
Ispijam poslednji gutljaj cedevite , oblačim se i hitam nazad na posao. Muče me ta pitanja , ne znam kako da ih iskorenim i odbacim. Ne znam !
